Марина Благојевић Хјусон: Глобализација у нашем дворишту

Ако верујемо да смо само објекти интервенције много већих од нас, онда то заиста и постајемо

Марина Благојевић Хјусон

Марина Благојевић Хјусон

У Србији је најнормалније да се у кафанама, на славама и приликом случајних сусрета на улици расправља о „великој политици“, оној која је по правилу изван нашег домашаја. Док је наш поглед стално усмерен на горе, на велике силе и њихове односе, заборављамо да историју меримо својом мером, а онда, логично, заборављамо и на властиту одговорност. Негујемо осећање осујећености и немоћи, неизбежне виктимизације и незаобилазне неправде која се над нама надвила, попут неке епске немани, или дубоког мрака. Своју изузетност одређујемо мером патње и призивањем нерешивих дилема. У том стању духа вечито незадовољних смо највише „код куће“.

Суштина проблема је, међутим, у томе што говор о немоћи производи немоћ. Ако верујемо да смо само објекти интервенције много већих од нас, онда то заиста и постајемо, и то без остатка. Није уопште проблем изнети низ „доказа“ о томе како смо током историје били објекти манипулације великих сила. Међутим, много је теже утврдити у којој мери је наша слободна воља, или недостатак те слободне воље, производио негативне исходе. Пошто је формирана растућа армија тумача у лику „политичких аналитичара“, оних који нас убеђују да је „све политика“ из глобалних центара моћи, и да на ништа не можемо да утичемо, идеја о томе да смо вечите и неизбежне жртве све више нас удаљава од реалне могућности рационалног деловања управо тамо где једино и можемо да делујемо, код куће, у нашој држави. Наше колективно опирање модернизацији можда се и најбоље огледа управо у тој производњи колективне немоћи, у призивању метафизичких сила и у потпуно аутистичној самоуверености да смо „изузетни“.

Свет се убрзано мења, и заиста многе од тих промена изгледају застрашујуће, али то није цела слика. Ако покушамо да разумемо како се свет мења у својој дубини, а не на површини, и да према тој промени имамо конструктиван однос, онда постоји могућност да не будемо вечити губитници и вечите жртве. Суштинска моћ је моћ разумевања иза које онда може да следи и моћ прилагођавања и мењања.

Илустрација: Новица Коцић

Илустрација: Новица Коцић

У моменту када свет показује јасне знаке, кроз „брегзит“ и избор Трампа, да се природа досадашње глобализације дубоко мења, и да ступа на снагу супротан тренд деглобализације, у Србији се негује, као и обично, црно-бела слика, блоковске поделе и поједностављено изјашњавање за и против Запада и Русије, као да глобализација може да заобиђе или већ заобилази и саму Русију. У нашем контексту изјашњавање за и против једне или друге стране додатно разара наше унутрашње ткиво, али, наравно, јако погодује политичкој „елити“ која од деведесетих наовамо снажно негује дискурс „патриоте и издајници“.

У Србији недостаје јавна дебата, на разним нивоима, у разним форумима, о предностима и недостацима глобализације, о различитим могућим типовима глобализације, као и о положају мале земље и мале економије у постојећим трендовима. Чињеница је да је деглобализација започела у оним земљама које припадају центру, као што су Велика Британија и САД, али да је она започела управо онда када је већинско становништво тих земаља постало суочено с превеликим губицима од глобализације. У САД и Британији се догађа оно што се већ дуго догађа на полупериферији, односно земљама које су претрпеле деиндустријализацију и са њом урушавање радничке, па и средње класе.

Управо сада постоји нова шанса за редефинисање глобализације, и та шанса, наравно, неће зависити од Србије већ превасходно од демократске јавности најразвијенијих и најмоћнијих земаља, али ће имати последице и по Србију, која је део света. Зато је и за саму Србију далеко продуктивније да покуша да буде у току са овим расправама и дебатама, као и с различитим алтернативним концептима развоја, уместо што као ној забија главу у песак састављен од јалових расправа о Русији и Западу, чији однос је и сам подложан брзим и неочекиваним променама. Јавни дискурс којим емотивно манипулишу „патриоте“, и који онемогућује рационалан и конструктиван говор о могућностима и циљевима развоја, и то не само економског, већ друштвеног развоја у целини, увек је на штету самог тог развоја, и наравно, демократије. Нема већег „патриотизма“ од оног који је усмерен ка развоју и модернизацији Србије. И грађани Србије имају користи од глобализације, које им до сада скоро нико није објаснио. Глобализација је увелико и у нашем дворишту и ту ће, по свој прилици, и остати.

Научна саветница, Институт за криминолошка и социолошка истраживања

(Политика, 12. 1. 2017)



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

19 replies

  1. Бојим се да је проблем о којој ауторка говори такав да не би смео да се смешта у малени текст објављен у дневним новинама. Да, о тометреба да се говори,али кренути редом. Код нас се мало ко дубински бави проблемима глобализације и глобализма. Углавном се усваја оно што нам стиже из западних извора. Недостаје нам цивилизацијски приступ у изучавању глобализације.

    Свиђа ми се

  2. Дође време, да нам на СТАЊЕ стигне и Марина!? После шест дана од текста у ПОЛИТИЦИ.
    А Марина је:
    Марина Благојевић Хјусон (рођена 1958[1]) је српска социолошкиња, национална експерткиња за родну равноправност и феминисткиња. Ради као научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду.
    Биографија
    Марина Благојевић се школовала на Универзитету у Београду (основне студије 1982; мастер 1989; докторат 1990)[2]. Године 1990, заједно са Весном Гојковић, Мајом Кораћ, Анђелком Милић, Жараном Папић, и Лином Вушковић, Марина Благојевић је основала Женску странку, ЖЕСТ.[3] Године 1991, заједно са осталим члановима феминистичке групе „Жена и друштво“, Марина Благојевић је иницирала основање женских студија у Београду[4]. Од 1994. до 1998, била је иницијатор и организатор прве феминистичке конференције у пост-комунистичким земљама (у организацији женских студија, Београд), а 1998. и првог Форума НВО у Србији (у организацији Демократског центра Фондације).
    Бивша је председница социолошког удружења Србије. Такође је научна саветница у Институту за криминолошка и социолошка истраживања у Београду, као и директорка истраживачког центра за род и етницитет Алтера МБ у Будимпешти, у Мађарској. Марина је предавала на Универзитету у Сарајеву и Централно-европском Универзитету[5], а 2014 је постала гостујући професор на Универзитету у Грацу. Као међународна експерткиња за родну равноправност радила је у разним организацијама, као што су Европска комисија, Европски парламент, Програм Уједињених нација за развој, УН Жена, Програма Уједињених нација за развој, СИДА, и Међународног фонда за пољопривредни развој[6]. Објавила је преко 120 научних публикација из области родних студија, укључујући и већи број књига.[7]
    Марина Благојевић је удата за Џона Хјусона, професора спортских и културних студија и директора Међународног фудбалског института на Универзитету у Централном Ланкаширу, у Уједињеном Краљевству.
    Баш ме занима, шта ће пратиоци сајта и коментатори, да нам саопште о „нашој“ Марини?

    Свиђа ми се

  3. @слободан млинаревић: захваљујем се на информацијама о „педигреу“ аутора (намерно!) текста, феми-нацизам или радикални феминизам је у епицентру либерализма, идеологија која се стопила са нео-либерализмом и „родним идентитетом“, лгбт покретима…другим речима – екстремиста, тоталитариста, који би да редефинише глобализам, тј. да га одржи у животу, без обзира на катастрофалну пропаст овог концепта…

    Свиђа ми се

  4. како је сада феми-нациста спремна да „отвори јавну дискусију“ о глобализму, у тренутку када је исти преминуо и одржао му опело….до данас није налазила да је потребна било каква дискусија, јер нема шта да се дискутује, има да буде како Марина енд цо. одреди, јер то је безмало реч Божја….готови су!!!!!

    Свиђа ми се

  5. @mudrijaš
    Ово је пример, колико је важно ко је аутор сваког текста, па и коментара. Као што се види, Владанка се лако повела за текстом и написала коментар. Да је била упозната, са ликом и делом „наше“ Марине, сигурно је, да би и коментар био другачији.

    Свиђа ми се

  6. Господине Млинаревићу, мени се чини да ви нисте разумели мој коментар. Себи не могу да дозволим да се ослоним на податке са Википедије. Од јуче сам прочитала три стручна текста које је „ваша` Марина“ написала и даље не доносим закључке. Немам мишљење о ауторки, али имам изграђено мишљење о глобализацији и глобализму и врло сам свесна шта сам написала у коментару, а ко нешто зна на ту тему могао је да га разуме. Поздрављам Вас

    Свиђа ми се

  7. Slazem se sa Vladankom. Tema je pregolema
    Ali, vredi je napasti. Za pocetak, ja bih pokusao da dam definiciju pojma.
    Najkracu mogucu :

    GLOBALIZACIJA je proces povezivanja ljudi i trzista u svetu.
    Ili, jos blize : slobodan protok ljudi, robe, ideja, usluga, tehnologije . . .

    Ima li neko bolju ?

    Свиђа ми се

  8. @Владанка
    Ако Вам се чини, да нисам разумео Ваш коментар, ред је, да ми га објасните, како бих исти разумео. У сваком случају, се поставља питање, да ли подржавате „рад и дело“ „наше“ Марине, а последично и сам текст, посебно овај део:“Јавни дискурс којим емотивно манипулишу „патриоте“, и који онемогућује рационалан и конструктиван говор о могућностима и циљевима развоја, и то не само економског, већ друштвеног развоја у целини, увек је на штету самог тог развоја, и наравно, демократије. Нема већег „патриотизма“ од оног који је усмерен ка развоју и модернизацији Србије. И грађани Србије имају користи од глобализације, које им до сада скоро нико није објаснио. Глобализација је увелико и у нашем дворишту и ту ће, по свој прилици, и остати.“. Можда нисте упознати са чињеницом, да нема установе и предузећа, да систематизацијом радних места предвиђају САВЕТНИЦУ за било шта. Можда таквих радних места има у „фирмама“ и код „послодаваца“ „наше“ Марине.

    Свиђа ми се

  9. Господине Млинаревићу, радим у просвети, како да одолим изазову подучавања? Шалим се, изволите одговор. Прво, не познајем (три текста која сам прочитала ми не говоре довољно) рад и дело „ваше“ Марине да бих о њему дала коментар. Што се тиче дела који наводите, тај и још неки делови се могу различито тумачити. Потребно је да ауторка образложи. Због тога сам и рекла да не би ваљало да се сложене теме обрађују у новинском чланку. Заиста не знам шта ауторка подразумева под глобализацијом, модернизацијом. Знам да већина аутора усваја те појмове из западне науке (или „науке“). Без имало упитаности. Мени је требало много времена да са тим појмовима изборим. Даље, о делу са „патриотама“ (приметите да је и ауторска ставила знаке навода“). Није наведено на које „патриоте“ мисли. Наша јавна сцена је заиста препуна свега и свачега. Постоји међутим једна тенденција код глобалиста (не мислим да је глобализам на умору) а то је да раде на збуњивању људи и увођењу у нездраву архаичност. Људи се возе у возовима који иду преко 500 километара на час! Не мислим да ће то спасити свет, али и приче против осавремењавања које се шире (глобалистичким) интернетом су смешне. С једне стране се могу сложити са ауторком, мада напомињем не знам у ком правцу иде њена мисао. Међутим, подржавам њен позив да се говори о томе и при том истичем да ваља бити опрезан и не допустити да се тај разговор врти у круг из кога нема излаза. Надам се да сам се појаснила.
    Ово са саветницима, нисам разумела.

    Свиђа ми се

  10. @Deda Djole
    Опростите, сад видех и Вашу поруку. Радим на одговору. Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  11. @Владанка
    Радите у школству и не видите шта Марина написа и ко је, шта је и за кога ради? Нисте разумели питање „саветнице“? Пише ли у школству у систематизацији радно место „учитељ“, или „учитељица“? У систематизацијама радних места, по правилу, постоји САВЕТНИК. Не постоји саветница. Ја послах податке „српска социолошкиња, национална експерткиња за родну равноправност и феминисткиња“. Да ли Вам боду очи називи? Да ли Ви можете, да нађете, шта је ДИПЛОМИРАЛА? И да ли је? Еј бре, „српска социолошкиња, национална експерткиња за родну равноправност“! Оснивач ЖЕНСКЕ партије! И Вама не боде очи и не запитасте се, како се то постаје НАЦИОНАЛНА ЕКСПЕРКИЊА ЗА РОДНУ РАВНОПРАВНОСТ. Ко додељује ту титулу? Да упростим, да ли се слажете, са цитатом, који сам навео у претходном коментару? Искрено, да кажем, прилично сам разочаран, Вашим разумевањем текста НАЦИОНАЛНЕ ЕКСПЕРТКИЊЕ. Био сам својевремено у државној делегацији у иностранству. Добих ја службени пасош и видех, да у њему пише EXPERT. Мислите ли Ви, да ми је било када пало на памет, да за себе напишем, да сам ЕКСПЕРТ за било шта? А овде читамо, да је „наша“ Марина НАЦИОНАЛНА ЕКСПЕРТКИЊА!!?? И Ви сада мени нешто „појашњавате“?

    Свиђа ми се

  12. Господине Млинаревићу, постављате превише питања. Одговорићу Вам на једно и тиме завршавам. Не знам шта пише у систематизацији радних места, али знам да ме ученици зову наставнице или професорка. Поздрављам Вас.

    Свиђа ми се

  13. @Владанка
    Лако је завршити, на томе, како Вас деца зову. Очигледно је, да су деца, деца, па и не знају шта сте. Или сте професор, или сте наставник? Шта Вам пише у дипломи? Или у решењу о распоређивању? Ако сте примљени на посао на основу конкурса, шта је писало у огласу? Је ли писало ПРОФЕСОР или су тражили професорку. Чуди ме, да сте истурили себе, а Ви и Ваше звање нисте били у том смислу споменути. Где само извадисте „Надам се да сам се појаснила.“? То је ваљда из новоговора, који нам сервирају НАЦИОНАЛНЕ ЕКСПЕРТКИЊЕ!

    Свиђа ми се

  14. Pozdrav i zahvalnost Vladanki za njen clanak o globalizaciji. Meni se dopao i Marinin pristup, narocito njen zakljucak da je globalizacija uveliko i u nasem dvoristu.

    Sasvim se slazem.

    Budi me svajcarski sat, posle kafe iz Brazila idem na posao nemackim autom koji trosi arapski benzin. Tamo radim na komjuteru iz Koreje, sa americkim stampacem. Koristim finski telefon. U restoranu rucam ribu iz Crne Gore, uz blitvu iz Hrvatske i vino iz Makedonije. Pa vocnu salatu, banane iz Martinika, narance iz Izraela, kivi iz Grcke. Uvece, opusten u turskoj pizami sa kanabeta iz Slovenije, na talijanskom televizoru, gledam i slusam Vucica, Vucica i Vucica.

    Ili Kolindu, koja je uzasnuta sto se u paketicima nasla i cokoladica iz Srbije

    Jereticka cokoladica !

    Свиђа ми се

  15. Нема на чему, поштовани Deda Djole, драго ми је ако Вам се чланак допао. Наравно да користимо производе које стижу са свих страна света. А и идеје увозимо. Свашта увозимо. Но то и није нека новина – и у давна времена се путовало далеко од куће да би се донели зачини, тканине, па и више од робе. Данас нам „само“ све брже стиже, али некада људи нису били нестрпљиви као данас ми. А ту је и још један проблем са глобализацијом. Наиме, профит од Вашег сата, кафе, компјутера…. убире један круг људи. При том то је само економска димензија глобализације/глобализма, а ту су и политичка, духовна… Но , биће још текстова на ту тему, па ћемо и даље моћи да размењујемо мишљења, надам се. Свако добро Вам желим.

    Свиђа ми се

  16. @Владанка
    Потпуно је јасно, да је Деда Ђоле чувени глобалиста и екумениста и Ви му сада титрате? Ако сте сагласни са његовим коментаром и ако сте Ви аутор текста потписаног са Владанка Војводић-Милетић, почиње да ми се раздањује, да сте из истог друштава са „нашом“ Марином. Да Вас је Србољуб узео на зуб, погледао би, све оно што је погледао код Ђуровића. Шта би видео, да сте нам сервирали текст, који није резиме Вашег рада и није на нивоу захтева мог професора енглеског у гимназији, који нас је терао, да правимо резиме разних текстова. Србољуб би истражио и погледао би сајт СИНГИДУНУМ „универзитета, који је на латиници. Видео би, да тамо постоје, еј, бре ДЕПАТРМАНИ, а Ви сте на једном од тих департмана одбранили магистарски рад. Шта је то ДЕПАРТМАН на српском, а овде се приказујете другачије? Посебно сам ЗАПРЕПАШЋЕН, да Вам је драго, што се текст Ђолету ДОПАО! Испада, можда сам погрешно, разумео, да Ви пишете текстове, па и магистратски рад, да се НЕКОМЕ допадне!? С обзиром, да ни речи нисте рекли о непримереном оспоравању доктората Ђуровића, јесте ли спремни, да Вашу магистратуру, на „сингидунуму“, ставимо под лупу? Напомињем, да имам лична искуства са „вашим“ универзитетом, која су тужана. Нису моји интереси у тој причи били угрожени, па није реч о увређеној млади, тј., мени, него о раду СИНГИДУНУМА.

    Свиђа ми се

  17. Г. Млинаревићу,

    Ви као да желите и да са овог сајта будете протерани? Чак ни Ваш „најдражи јеретик“ није блокиран заувек, не желите ваљда да се то Вама деси, да будете први и једини који је заувек одстрањен са овог сајта?

    Молим Вас, да чак и ако нисте у стању да разумете прочитано, да се ипак с поштовањем односите макар према дамама… Не видим шта је урадили Владанка да бисте јој се тако обраћали?

    Знате, све више почињем да верујем да су дебело у праву они који су укинули право коментарисања уређивачке политике на својим сајтовима. Видим да Вама не ваља ништа, све вам је испод средњошколског нивоа – правите, драги господине, свој сајт где ће све бити сјајно и бајно, али почињете да овде буде опасан КВАРИТЕЉ ИГРЕ.

    У нади да сте ме правилно разумели,
    Александар Лазић

    ПС. За крај: кад су Пикаса питали шта то слика кад нико не разуме, он је рекао ЈА НЕ РАЗУМЕМ НИ РЕЧ ЕНГЛЕСКОГ, АЛИ НЕ ТВРДИМ ДА ТАЈ ЈЕЗИК НЕ ПОСТОЈИ ИЛИ ДА НИЈЕ ДОБАР. Мислите о томе.

    Свиђа ми се

  18. Господине Млинаревићу, да Вам искрено кажем рекоше ми пријатељи да ће бити напада због мог текста о глобализацији и глобализму и то од стране оних који припадају глобалистичким круговима, макар и као њихова задња испостава. Сада сте Ви мене запрепастили. На чијој сте Ви страни? Зашто нисте коментарисали испод тог текста? Но, да не замарам постављајући милион питања, ко се где сврстава, показаће време и дела. Да, ја сам Владанка Војводић Милетић, и да, ја сам магистрирала на Сингидунуму. Овом приликом бих Вас замолила да ме не „чикате“ да се бавим туђим докторатима или било чим другим.Моје време је скупоцено и распоређујем га онако како ја мислим да је најбоље. Текст о глобализацији и глобализму сам издвојила из мог магистарског рада и нема потребе да буде резиме мог рада, већ уводни део. Не знам шта је Вас учио Ваш професор енглеског у средњој школи, али знам шта је мене учио мој професор-ментор одакле се почиње. Биће још текстова. Поздрављам Вас

    Свиђа ми се

  19. @Владанка
    Као што видите, стижу претње. А прича се, како власт, гуши демократију? Када Моћник гуши и дави слободну реч, то нем смета и чудимо се. Када „власници“ сајта прете откачињањем, онда је то у реду? Пре свега сам против лажи, непрецизности, површности. Противник сам чланства у ЕУ. За самосталну државу Србију, јединствену са КиМ и Војводином као АП и окренуту и наслоњену на Русију. Америчку цивилизацију посматрам и разумем, као цивилизацију, која је формирана на геноциду и криминалу. Што се тиче религије у потпуности сам на страни православља, а котоличку цркву и државу посматрам, као профитно друштво, јер има државу, банке и ко зна шта још. У складу са тим, нисм екумениста. Противник сам скоро опште дволичности која се састоји у причи и жељи да се живи у капитализму, а истовремено се позивамо на нека права из социјализма, кога смо се одрекли за време вакта Анте Марковића. Никада Ваш текст не бих коментарисао, да сте као научни радник нешто рекли док је Србољуб омаловажавао докторат Ђуровића. Чини ми се, да је био ред, да нешто кажете. Заборавих. Противник сам и неправде и необјективног односа у свакој прилици. Остајеми, да се надам, да нећу бити откачен.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s