Драгослав Пакић: Паметне бомбе истовремено остављају без куће и без живота

Према наводима извесног дела светске штампе, нобеловац Барак Обама је за време свог мандата посејао по земаљском шару ни мање ни више него 128 хиљада бомби. Претежно паметних.

Барак Обама са Нобеловом наградом за мир, Осло, 2009. (Извор: Спутњик)

Барак Обама са Нобеловом наградом за мир, Осло, 2009. (Извор: Спутњик)

Злонамерна закерала, претежно српска, постављају питање колико би тек бомби било да Обама на почетку мандата, дакле без провере, није добио Нобелову награду за мир?

А, ево како ми је један мој амерички пријатељ објаснио како они у Америци гледају на Обамине паметне бомбе.

– „Они нама на телевизији приказују – прича мој пријатељ Амер – како наша бомба непогрешиво погађа уџерицу, кућерак од ћерпича, која би се и без наше хуманитарне помоћи сама срушила. Бомба у кући, такође непогрешиво, убије три жене и петоро деце. Жртве тако остану без куће и без живота, што им је већ олакшавајућа околност, а ми без бомбе која је нас, пореске обвезнике, коштала неколико десетина хиљада долара. И ником ништа. Мирна Бачка. За Банат и Срем брине Чанак.“

Американац ми ипак није толики пријатељ да би га смео запитати да ли му је жао жена и деце или неколико десетина хиљада улудо потрошених долара. Или што је Бачка мирна.

После су ми објаснили да ја о томе не би требало да бринем, довољно је што Чанак брине о Војводини, и да ће међународна правда све довести у ред и поставити на своје место. Жртве бомбашког напада, речено ми је, биће од стране неког међународног трибунала, проглашене за терористе и ствар ће сама по себи да легне. И опет мирна Бачка док су Банат и Срем, и поред Чанкове забринутости, поново неоправдано запостављени.

За време док свет броји Обамине бомбе, Република Српска прославља Дан републике Српске уз велико славље, многобројне званице и завидан културно-уметнички програм. Додик блиста. Слављу се придружују и из Сарајева где Бакир, Нато генералка, Uставни суд и високи представник пуцају у прангије плашећи само ретке врапце по околним крововима.

Нарочито се чула прангија високог Инцка који је најнижим могућим ударцем Републику Српску изједначио са Павелићевом Ендехазијом и предложио да Република Српска, уместо 9. јануара, слави десети април, што ће Uставни суд БХ свакако уважити. У образложењу одлуке Uставног суда за промену датума Дана Републике Српске стајаће да се држава, којој су они, генералка и Високи представник, иако се не зна шта и кога представља, на челу, састоји од три ентитета: БиХ, НДХ и ХДЗ. Као што се види, свуда има понеко Х иако се зна да Бошњаци, као и Французи, Х никада не изговарају.

„То они нама намерно подмећу“, каже Бакир, док се академик Филиповић Туњо загонетно смешка. Скоро потуњено. „Тако ми и треба, наставља Изетбеговић јуниор, кад сам све време заједно са Обамом дувао у исту тикву уз нескривено одобравање слободне Европе која је мислила да Обама и ја на тај начин дајемо значајан допринос ослобађању Европе у њеној зависности од руског гаса.“

Некако у исто време младеж београдских тротоара објављује графит „Најгори Србин је Хрват“, који, укупна стручна елита из домена друштвених наука, проглашава за епохалну мисао коју нису досегли никакви дотадашњи признати радови из социологије, филозофије и других симпозијумских активности по бањама и зимским центрима за санкање.

Будне очи ангажоване штампе са прегаоцима истраживачког новинарства редовно обилазе зидове и приградске тарабе са исписаним графитима очекујући да први сазнају како ће анонимни аутори са тротоара дефинисати појам најгорег Бошњака. Кладионице на врх понуде стављају имена Инцка, Нато генералке и стране представнике Uставног суда, али су, као што то обично бива, изненађења посве могућа.

Има их који претпостављају да ће главни згодитак добити онај ко се буде определио за босански језик. Тим пре што су се Бошњаци, опет због подметнутог Х, изјаснили да Хазарски речник није речник њиховог језика јер је писан ћирилицом.

Босна све више личи на безнадежну Алај-бегову сламу. Клинтон отишао у заборав, Обама одлази у пакао, а Клинтонка није дошла. Ко ће онда, многи се са правом питају, дотурити шибицу брдовитом Балкану кад се зна да су руски ватрогасци у Нишу без дипломатског статуса.



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s