Дејан Ђорић: Премијер у Смедереву или Љубавна сиротиња

Најновија посета премијера Смедереву и железари била и прошла. Слегла се прашина. Са ове временске дистанце могла би да се сачини анализа, на мало другачији начин, кроз музичку призму. Као јахање на радио таласима, када Вас водитељ програма јаши, пардон, води кроз те исте (таласе), а на сваку његову иде музичка илустрација.

Прслук главу чува: Премијер Вучић у Железари (Фото: Танјуг/Раде Прелић)

Прслук главу чува: Премијер Вучић у Железари (Фото: Танјуг/Раде Прелић)

На почетку почетка, просто, мора да стоји и председникова (Тома), који нема везе са овом причом, али је ипак председник. Тома је приликом давне анализе естрадне сцене оценио да Мирослав Илић виче док пева, а цени Лепу Лукић и Шабана Шаулића. Лепо.

У том контексту, која би песма могла да опише радост народа, руководства, запослених и незапослених посматрача (ако буду добри, могу да се надају), поводом доласка „великог вође“ и саопштених величанствених резултата. Наравно, Рибља чорба и „Нећу да испаднем животиња“. Зашто? Зато што је Бора осмислио наш наслов/потку: „Ја сам ти љубавна сиротиња.“

Почетак. Премијер долази у Смедерево, где га дочекује локално руководство, на челу са градоначелницом. Протоколарно, рекло би се на први поглед. Да, али уз „добронамерну грмљавину великог вође“ на градоначелницу, као најодговорнију за извршење буџета (паре пореских обвезника). „Наша“ дојава је да је (грмљавина) усмерена на његово незадовољство потрошеним огромним новцем за реновирање зграде локалне самоуправе. Реконструкција зграде градске управе Смедерево, правдана побољшањем енергетске ефикасности, пореске обвезнике коштала је 92,3 милиона динара, од кредита у укупном износу од 110,2 милиона динара (без климатизације). Део кредитних средстава је искоришћен за санацију крова Центра за културу 1,3 милион и за котларницу Мајдан 4,4 милиона динара, док ће преосталих 12,2 милиона „појести” – климатизација, која ће бити рађена накнадно, после већ завршених осталих радова. Овде иде: Лајза Минели „Money makes the world go round“.

Уз ову илустрацију иде и део тонског записа приликом обраћања „великог вође“ свеколикој јавности из смедеревске железаре: „Јасна (градоначелница Смедерева), није било потребе да се улаже у општинску зграду, свеједно, остаће неком другом!?“ Овде иде: Александра Ковач „…за мој осмех (кисели), кривац си Ти.“

Следећа замерка „великог вође“ градоначелници је новац потрошен за новогодишње сређивање града. После Београда, Смедерево је у најужем избору за рекордера по потрошеним новцима (пореских обвезника). Град Смедерево ће за новогодишњу расвету и њено постављање потрошити 11,8 милиона динара. Београдска фирма „Кип лајт“ ће за свечано осветљење у дане празника Смедеревцима наплатити 10.195.764 динара са ПДВ-ом. Поред тога, Смедерево ће издвојити још 1.666.667 динара са ПДВ-ом, за посао који ће урадити фирме „Елтеса“ и „Тропикал електрик“. Овде иде: ABBA „Money, money, money”.

Све у свему, посета кинеских званичника и српског премијера протекла је у најбољем реду, оцена је врха локалне власти. То је најважније, све остало…

Поред похвала једном и другом руководству, као у најбоља комунистичка времена, исказали смо захвалност и пријатељство, које „овакво у Европи немате“ својој кинеској браћи, а госте су, како и доликује, дочекали „спонтано окупљени” грађани (радни дан око поднева) у великом броју испред Железаре?!

Позадинци наводе да су одређени чланови имали обавезу пет њих да „нахватају“ (пардон, ангажовати све расположиве кадровске ресурсе), наравно и директори, којима је стало до фотеље, могли су и комплетно особље да поведу, да се у што већем броју искаже радост и задовољство великим привредним успесима. Овде иде: Вис Идоли „Маљчики“.

Наравно, нису биле запостављене ни националне мањине, па се у једном од бројних аутобуса „добровољаца“ нашао и мој „гарави“ познаник, који је од моје маленкости похваљен за додатно улагање напора да величанствени наступ буде још величанственији, на шта ће он: „Брате, Слоба је давао бар сендвиче…“ Обавезно, С.А.Р.С. „Буђав лебац“.

На крају посете, велике речи „великог вође“: „Осећам се као радник железаре. Нисам вредан као они, али осећам да припадам.. Безброј пута сам био, али се никад нисам овако лепо осећао.“

Има ли среће веће?

Е, овде (опет) иде Борина „љубавна сиротиња“. Зашто. Зато што „… не умем да трајем у двоје (са сваким)!“

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ



Categories: Судбина као политика

Tags: , , ,

Оставите коментар