Александар Раковић: Црну Гору су створили Срби

Не мирују ни они који од Црне Горе праве антисрпску државу, ни они који им у томе „чувају стражу“ и обезбеђују подршку.

Цетињски манастир

Цетињски манастир

Томислав Николић је у интервјуу Ал Џазири између осталог рекао за Црну Гору: „То је историјски земља коју су створили Срби, тамо живи велики број Срба и често имамо расправе да ли они имају сва права као и остали грађани Црне Горе“. Још је додао да признаје независност Црне Горе, али да ће је ценити по томе какав однос има према свим грађанима, не само онима на власти, него и у опозицији.

Главни војвођански „лигаш“ – Ненад Чанак – поводом Николићевих речи је изговорио: „Оно што посебно забрињава јесте да се Николић и овај пут ставио насупрот Влади Србије и интереса наше државе, заступајући интересе режима у Русији. У кривичном праву за поступке Томислава Николића нема друге дефиниције осим – велеиздаје“.

Још је додао да је Николић – непоправљиви незналица, па нагласио: „Са гнушањем одбацујемо увреде које је, због свог политичког екстремизма и огромне неукости, још једном демонстрирао одлазећи председник Србије Томислав Николић. Ставом о Црној Гори, Николић је тешко увредио суседну и пријатељску државу и још једном показао да би његов поновни избор био фаталан и по Србију и по мир у региону“.

Стога – колико год то личило да проверавање да ли је вода мокра – има смисла питати: да ли су Срби створили Црну Гору или је некако настала мимо њих, па је они присвојили?

Због чега је данашњем монтенегринству потребно да оспорава управо то, упркос томе што су сви владари Црне Горе за себе говорили да су Срби?

Који и чији ветар дува преко тврдњи из Србије да Црну Гору нису створили Срби?

Чанак нема име и реноме поводом историје, зато нема шта ни да изгуби оспоравањем неоспоривог, због чега се ипак упустио у оспоравање кнезу Данилу, Петру Првом, Петру Другом и краљу Николи да су били Срби?

Александар Раковић: Црну Гору су створили Срби, односно Црногорци као Срби

др Александар Раковић, историчар, Институт за новију историју Србије

a-rakovicЦрну Гору су створили Срби. У то време су сви Црногорци били етнички Срби. Тако су се изјашњавали у време када је Црна Гора стварана, од 1697. када је владика Данило преузео власт у теократској Црној Гори, па све до уједињења у Југословенску заједницу 1918, Црна Гора је била национална држава српског народа. То је чињеница.

Сви православни Црногорци су се изјашњавали као Срби. С тим у вези, Црну Гору су створили Срби, односно Црногорци као Срби. О томе је реч.

Видео сам полемику између председника Николића и Чанка, где је председник рекао да су Црну Гору створили Срби, а Чанак му рекао да је незналица. Међутим, Чанак је обична незналица. Он ништа не зна. Јер је стопостотна чињеница да је Црна Гора била историјска држава српског народа.

У Црној Гори је потом вршен етнички инжењеринг, који је почео током аустроугарске окупације, па се настављао кроз више фаза и преко више актера, да бисмо данас имали ову ситуацију да је православно биће Црногораца подељено на две целине.

Једна су они који су Срби. Они се нису одрекли историјске Црне Горе. А друга су црногорски сепаратисти који се изјашњавају као Црногорци, који су се одрекли свега оног што је Црна Гора некад била и свој нови идентитет траже тако да буде најближи Хрватима. И логично је да то траже, јер је сличан конвертитски идентитет између Хрвата који су некада били Срби – њих преко 70 одсто – и Црногораца који су некад били Срби- а њих је 100 одсто.

Још подвлачим да је успостављена државност на референдуму 2006. године – нова државност. Та државност нема везе са државношћу која је постојала у време династије Петровић-Његош. То су две различите творевине, државе и идеологије.

Прва је била српска творевина која је у себи гајила ујединитељску идеју српског народа. Ова друга је антисрпска идеологија, која нема никакве везе са оним што је Црна Гора некад била.

Александар Стаматовић: Власт преузима америчку доктрину, а српски идентитет Црне Горе приказује као вјештачки

Александар Стаматовић, историчар

a-stamatovicЦрна Гора је до краја постојања свог државног суверенитета била српска држава.

Њен народ, династија и владари су се идентификовали као Срби. Врло често црногорску нововјековну државност историчари третирају као петровићки период.

Сви Петровићи, почев од првог владике Данила, до посљедњег краља Николе представљали су себе као Србе. У истом смислу то је био главарски слој, као нека врста владајућег естаблишмента, као и уосталом цјелокупно становништво Црне Горе. Чак шта више, у Црној Гори се задржао култ средњовјековне српске државности из немањићког периода, наслоњен на постнемањићки балшићко-црнојевићки.

То се очигледно види из једног рукописног Јеванђеља, којег је манастиру Високи Дечани поклонио први значајни Петровић – владика Данило, у поклонском тексту он себе потписује као: „Данил, владика цетињски, војводич српској земљи.“

Црногорска државност је оперативно старија и од оне у Србији, јер се у Црној Гори већ почетком XVIII вијека уочавају јасни елементи државности за вријеме владике Данила: воде се битке са Турцима, у Црну Гору долазе руски емисари, владика Данило одлази у Русију, он кореспондира са Млетачком Републиком као духовни и свјетовни поглавар једне земље, уводи се први суд, скупштина главара итд.

Тога у Србији нема, све до почетка XIX вијека.

Многи лаици српски идентитет Црногораца виде првенствено кроз књижевна дјела Петра II Петровића-Његоша, што је само каменчић у мозаику исказивања српског идентитета, јер њега ван књижевних Његошевих дјела има на претек у политичко- државном смислу.

Супериорност српске политичко-државне идеје у Црној Гори, у односу на Гарашаниново „Начертаније“, исказана је и кроз пјесму књаза Николе „Онамо, намо“ из 1867. године.

Једна од великих обмана у креирању садашњег црногорског идентитета је идентификовање данашње Црне Горе са историјском Црном Гором, тј. да је Црна Гора одувијек била територијално оваква каква је данас, са истим таквим етничким идентитетом.

Истински историјско-географски појам Црне Горе су четири нахије: Катунска (у коју спада и Цетиње), Ријечка, Љешанска и Црмничка. Од краја XVIII и током читавог XIX вијека, па све до 1912. године, са уклапањем у државни суверенитет свих осталих крајева, вршено је и државно поцрногорчивање брђанског и херцеговачког становништва. Бока пак никада није ни улазила у састав црногорске државе док је ова била независна.

Садашња Црна Гора, створена на мајском референдуму 2006. године је тотални идентитетски и културолошки антипод Црне Горе која је постојала до 1918. године.

Комбинацијом комунистичке доктрине о црногорској националној посебности, са тезама два појединца – др Секуле Дрљевића и Савића Марковића-Штедимлије – створен је данашњи званични идентитет Црне Горе.

Садашњи владајући естаблишмент, заправо преузима америчку националну доктрину, тј. сваки амерички држављанин је Американац. То је крајњи циљ и црногорске идентитетске доктрине: сваки црногорски држављанин, ма ко он био (Црногорац, Србин, Бошњак, Албанац) је Црногорац, самим тим јер је црногорски држављанин. При томе се српски идентитет Црне Горе у прошлости настоји приказати као вјештачки створен, тј. политички а не етнички.

Може се са сигурношћу рећи да нарочито у посљедњој деценији и по, читав један ешалон, не само историчара, него и уопште културолошких посленика, гради своје каријере на негирању свега што је српско у Црној Гори и пљувању по њему. На том фону настале су многе каријере.

Антисрпство је данас у Црној Гори подразумијевајућа друштвена категорија, и доказ правилног става, наслијеђен од комунистичке морално-политичке подобности.

Јо­ва­н Б. Маркуш: За неке су светиње Пе­ти кон­гре­с Коминтер­не 1924. и Пе­та земаљ­ска кон­фе­рен­ци­ја 1940.

Јо­ва­н Б. Маркуш, историчар

jovan-markusМного је књи­га за по­сљед­њих пе­де­сет го­ди­на на­пи­са­но на те­му на­ро­да, на­ци­је и др­жа­ве. Ум­ни љу­ди и вла­да­ри Цр­не Го­ре ни­је­су по­ис­то­вје­ћи­ва­ли на­род и на­ци­ју, као ни цр­но­гор­ство и срп­ство, ни­ти из­јед­на­ча­ва­ли срп­ство и ср­би­јан­ство, а ни­кад ни­је­су су­прот­ста­вља­ли срп­ство и цр­но­гор­ство, зна­ју­ћи да би то у бу­дућ­но­сти мо­гло да има те­шке по­сље­ди­це ко­је би мо­гле на­ста­ти ме­ђу бра­ћом.

Ако иде­мо пре­ма из­во­ру „гдје се ја­сни­је ви­ди“, мо­ра се по­ћи од зна­че­ња пој­мо­ва народа, нације и државе у је­зи­ку од ко­га су пре­у­зе­ти – латинском.

Је­дан од пр­вих реч­ни­ка на је­зи­ку ко­ји ра­зу­ми­је­мо и ко­ји се ко­ри­стио у Кња­же­ви­ни и Кра­ље­ви­ни Цр­ној Го­ри је реч­ник Мир­ка Диљ­ко­ви­ћа, а у њему је populus – на­род, скуп, мно­штво, сви­јет, nâtio – род, свој­та, пле­ме, а ci­vi­tas – др­жа­ва. Исте дефиниције даје и ријеч­ник Бра­ни­сла­ва Гру­ји­ћа, ко­ји је да­нас нај­ви­ше у упо­тре­би. Тако ријеч народ користимо да означимо припадност: це­тињ­ски на­род – ло­кал­на при­пад­ност, при­мор­ски на­род – ре­ги­о­нал­на при­пад­ност, цр­но­гор­ски на­род – при­пад­ност цр­но­гор­ској др­жа­ви, срп­ски на­род – на­ци­о­нал­на при­пад­ност, пра­во­слав­ни на­род – при­пад­ни­ци пра­во­слав­не вје­ре,бал­кан­ски на­род – те­ри­то­ри­јал­на при­пад­ност Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву, европ­ски на­род – при­пад­ност европ­ском пот­кон­ти­нен­ту.

Појам нације, рода, племена, по­ка­зу­је да се ра­ди о бли­ској крв­ној, тј. ге­нет­ској ве­зи, и као та­кав се чо­вјек ра­ђа.

Није мо­гу­ће да су бра­ћа ро­ђе­њем род, па по­сли­је то­га из по­ли­тич­ких раз­ло­га то ни­је­су. Род је кон­стан­та за сав жи­вот и то не мо­же­мо про­ми­је­ни­ти као ни сво­је ро­ди­те­ље или сво­ју дје­цу. Наш од­нос пре­ма на­шој су­шти­ни мо­же би­ти раз­ли­чит, али су­шти­на се не ми­је­ња.

Др­жа­ву са те­ри­то­ри­јом чини и на­род, ко­ји не мо­ра би­ти исте на­ци­је, је­зи­ка и вје­ре. Она пред­ста­вља ор­га­ни­за­ци­о­ну цје­ли­ну на јед­ном под­руч­ју са од­го­ва­ра­ју­ћом др­жав­ном и дру­штве­ном струк­ту­ром.

На­ши пре­ци ни­је­су би­ли баш та­ко не­зна­ве­ни ка­ко би же­ље­ли не­ки по­ли­ти­ча­ри и исто­ри­ча­ри да их да­нас пред­ста­ве, јер се не укла­па­ју у њи­хо­ве иде­о­ло­шке и по­ли­тич­ке ма­ни­пу­ла­ци­је.

Што се ти­че цр­но­гор­ског срп­ства и цр­но­гор­ства, као есен­ци­је срп­ства, то су нај­бо­ље ар­ти­ку­ли­са­ли нај­ре­пре­зен­та­тив­ни­ји Цр­но­гор­ци и они ко­ји има­ју нај­ве­ће за­слу­ге за цр­но­гор­ску др­жав­ност. При­је све­га то су сви до јед­ног вла­да­ри ку­ће Пе­тро­ви­ћа. Са­мо не­ко­ли­ко исто­риј­ских до­ку­ме­на­та, оних чи­је дје­ло ваљ­да ни­је спор­но ни код јед­ног Цр­но­гор­ца, ми­слим да по­твр­ђу­је ис­прав­ност ту­ма­че­ња на­ве­де­них пој­мо­ва, као на при­мјер:

Ро­до­на­чел­ник ди­на­сти­је Пе­тро­вић-Ње­гош, вла­ди­ка Да­ни­ло за­пи­сао је на ру­ко­пи­сном је­ван­ђе­љу ко­је је по­кло­нио Пећ­кој па­три­јар­ши­ји сље­де­ће: „Да­нил, вла­ди­ка це­тињ­ски, Ње­гош, во­је­во­дич срп­ској зе­мљи…( За­пи­си, Гла­сник Це­тињ­ског исто­риј­ског дру­штва, књ. XXII, св. 4, Х 1939, стр. 300.)

Вла­ди­ка Са­ва Пе­тро­вић, ко­ји се пот­пи­си­вао као „Ми­тро­по­лит скан­да­риј­ски, чер­но­гор­ски и при­мор­ски“, у пи­сму мо­сков­ском ми­тро­по­ли­ту Пла­то­ну од 26. фе­бру­а­ра 1776. год. из­ме­ђу оста­лог пи­ше сље­де­ће:

„То­ме ће ра­до­сни би­ти сви срп­ски ар­хи­је­ре­ји и сав срп­ски на­ци­он и то пот­пи­су­ју с ра­до­шћу. Пре­ко мо­јих ру­ку је пре­да­то од свих ар­хи­је­ре­ја сла­ве­но-срп­ских, као нај­ста­ри­јег и ни­ка­квој вла­сти не­под­ле­жном с мо­јим цр­но­гор­ским на­ро­дом…“

У „Цр­но­гор­ској исто­ри­ји“ ко­ју је пи­сао све­ти Пе­тар Це­тињ­ски а ко­ја је штам­па­на 1835, о ста­нов­ни­ци­ма Цр­не Го­ре ка­же се сље­де­ће: „Цр­но­гор­ци су Сла­ве­но-Срб­ског ко­ље­на као и Хер­це­гов­ци и Бо­шња­ци, и про­зва­ли су се ти­јем име­ном као и ови од мје­ста у ко­је­му жи­ве…“

Вла­ди­ка Ра­де, Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош, на ка­лен­да­ру „Да­ни­ца“ уз по­све­ту епи­ско­пу ужич­ком Ни­ки­фо­ру Мак­си­мо­ви­ћу о Ђур­ђев­да­ну на Лов­ће­ну ље­та 1833. ста­ви умје­сто пот­пи­са сље­де­ће сти­хо­ве:

„Име ми је Вје­ро­љуб,
Пре­зи­ме ми Ро­до­љуб
Цр­ну Го­ру, род­ну гру­ду
Ка­мен па­ше ода­сву­ду.
Срп­ски пи­шем и збо­рим
Сва­ком гром­ко го­во­рим:
На­род­ност ми Ср­бин­ска,
Ум и ду­ша Сла­вјан­ска“

Краљ Ни­ко­ла је 1913. год. на за­хтјев Аустро­у­гар­ске да јој се усту­пи Лов­ћен из­ја­вио, а „Глас Цр­но­гор­ца“ об­ја­вио: „Бр­до Лов­ћен је Олимп срп­ски, спо­ме­ник је по­диг­нут Бож­јом ру­ком сло­бо­ди и ње­зи­ним бра­ни­те­љи­ма…“

И цр­но­гор­ски уџ­бе­ни­ци мо­гу да­ти од­го­вор на раз­не не­до­у­ми­це. У „Зе­мљо­пи­су Кра­ље­ви­не Цр­не Го­ре“ (четири издања од 1893 до 1911) пи­ше: „У Цр­ној Го­ри жи­ве све са­ми и чи­сти Ср­би, ко­ји го­во­ре срп­ским је­зи­ком а има их око 300.000 ста­нов­ни­ка. Ве­ћи­на су пра­во­слав­не вје­ре, а има не­што ри­мо­ка­то­лич­ке и му­ха­ме­дан­ске вје­ре, али тре­ба зна­ти, да смо сви срп­ског по­ри­је­кла и срп­ске на­род­но­сти…

Цр­ном Го­ром вла­да Краљ Ни­ко­ла I из слав­не срп­ске по­ро­ди­це Пе­тро­вић-Ње­гош…

Осим Цр­не Го­ре има још срп­ских зе­ма­ља у ко­ји­ма жи­ве на­ша бра­ћа Ср­би. Не­ки су као ми сло­бод­ни, а не­ки ни­је­су не­го су под ту­ђи­ном. Сва­ки Ср­бин у Цр­ној Го­ри ду­жан је по­зна­ти и љу­би­ти сво­ју цје­ло­куп­ну до­мо­ви­ну – све срп­ске зе­мље, у ко­ји­ма жи­ве на­ша осло­бо­ђе­на и нео­сло­бо­ђе­на бра­ћа Ср­би. Ни је­дан Ср­бин и Срп­ки­ња, ма ко­је вје­ре би­ли, не сми­ју по­жа­ли­ти ни жи­вот ни има­ња за оп­шту срп­ску сло­бо­ду, до­бро и бла­го­ста­ње. Тре­ба зна­ти да је брат мио, ко­је вје­ре био, јер те­шко бра­ту без бра­та.“

Ни­је те­шко за­кљу­чи­ти ни ко је за­му­тио би­стру во­ду. За ко­му­ни­стич­ке ру­ко­во­ди­о­це као да је ври­је­ме ста­ло на Пе­том кон­гре­су Ко­мин­тер­не 1924. и Пе­тој зе­маљ­ској кон­фе­рен­ци­ји 1940, на­ша исто­ри­ја је мо­ра­ла от­по­че­ти од 1945.

Матија Бећковић: Све који говоре да су Црногорци треба слати на – полиграф

Матија Бећковић, писац

matija-bТи Црногорци који кажу да нису Срби, морали би ићи на полиграф.

Сазнали бисмо да ли лажу или не.

Ја сам све то одавно рекао. Сваки нормалан човек зна шта сам ја.

Црногорска нација је нација без деде.

Ни један деда није био Црногорац.

Све су били Срби.

Диана Милошевић

Наслов и опрема: Стање ствари

(Факти, 9. 12. 2016)

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , , , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s