Емир Кустурица: Српски петао на ветрометини

Са запада дувају стални ветрови и у Србију стижу са Атлантика и проузрокују највеће промене. Некада са севера Украјине и реке Дњепар дува ветар, нема ништа да га задржи и ослаби док не стигне до нас и следи нам крв у жилама. Југ за нас и није неки ветар, он најави кишу, а источни ветрови стижу на крају и на најдраматичнији начин закомпликују ствари. Ти ветрови се умешају и опасно се супротставе западним који доносе сталне промене, каже славни редитељ

Предавање Емира Кустурице у САНУ (Фото: Фонет)

Предавање Емира Кустурице у САНУ (Фото: Фонет)

Шетају се Београдом Бећковић и Кустурица. Поглед им остаје на лименом петлу који се на једном београдском крову окреће лево –десно, а стрелице показују стране света: север-југ, исток-запад. У последње време ветрови дувају јако, али стране света веома тврдоглаво чувају своје позиције. Остају исте. Све се променило, само се оне не дају. Показују стране света, а где смо ми у целој тој причи?

Ово је један детаљ из излагања редитеља  Емира Кустурице, одржаног јуче у препуној сали Српске академије наука и уметности. Наиме, поводом 175 година од оснивања Друштва српске словесности, Академија је установила програм „Гост САНУ” у којем ће најистакнутији ствараоци говорити о теми која интригира њих, али и цело наше друштво.

– Требало је да говорим на тему „Бог је култура”, али када сам почео то да доказујем, показало се да је неопходно бавити се тиме много дуже. Зато сам поделио овај наслов у три рада и изложићу данас први. Прича коју сам написао заправо је одговор на питање „на којој смо страни”. Настала је као замишљена шетња са Матијом Бећковићем – рекао је Емир Кустурица.

Наставио је причу рекавши да су му предлагали да је боље да се помешају стране света, уместо да се врте ороз или петао који је изашао из моде. „Кажу: кад би север био југ, а запад – исток, то би сигурно разбило досаду и монотонију, а ови који живе од ратова, то би их разбило. Пошаљеш тенк у Истанбул, а он заврши у Копенхагену. Мене одмах узнемири питање шта ћемо ми наследници Светога Саве. Како бисмо онда одржали страну, јер ми смо ни исток ни запад. Ако бисмо остали између севера и југа, ђе ће онда јадни Џеј са својом песмом (Ни на исток ни на запад)? Куку нама, ипак боље да исток и запад буду тамо где јесу, засада да не мичу”.

Потом је редитељ прочитао метеоролошки извештај у којем се наводи да са запада дувају стални ветрови са Атлантика и у Србији проузрокују највеће промене.

– Некада са севера дува ветар, ништа нема да га ослаби док не стигне до нас и следи нам крв у жилама. Јужни за нас и није неки ветар, он најављује кишу. Источни ветрови стижу на крају и супротстављају се западним који доносе сталне промене.

Најгоре је када сви ветрови дувају у исто време. Још када пада снег тек онда настаје невоља. Нити шта видимо, нити шта чујемо. Како бисмо сви под ону шљиву под коју би Срби у случају катаклизме требало да стану– рекао је Кустурица.

„Нама јуче јавише да нема Европе, а ми и даље преко Енглеза који само што су изашли из Европе путујемо тамо. А где, не знамо. Раније је било сумње ако не буде Европе, прихватиће нас НАТО; али шта сад после новог председника САД. Нико више неће да се шири, ни Европа ни НАТО.

Ђе ћемо онда ми јадни. На своју страну, то нам је најсигурније… Преко петла смо пратили одакле дува ветар, а требало је да пратимо у ком правцу се он и губи. Јер када ветар одува све наше најлон кесе, све губи тло под ногама, остану само магле и недоумице…”

Када је грађен Мећавник ваљало је граду од дрвета одредити страну. Набавили су и петла. Отвара Момо Капор изложбу; идеална прилика да се у рад пусти и лимени петао. Поставља га мајстор Мића.

„Ујутро од радозналости не могу ни да се умијем. У пиџами стојим испред куће и видим петла који се на ветру окреће, али нешто ми не штима. Приближим се, утрчим у кућу, донесем компас. Север је Мићи побегао на запад. Све је како нисам желео. „Шта оно уради, црни Мићо!” „Профо, веруј ми, није могло боље.” „Па, пореметио си стране света.” „Шта сам урадио?” „Побркао си север и југ. Север ти је на западу, југ на истоку, исток на северу, човече!” „Одрадио сам, профо, све морално.” „Како морално, све је побркано.” „Морало је, веруј ми. Мени димњак диктира све. Нема ту простора за експериментисање.

Џаба ти стране света када ти шрафови све диктирају. Знаш ти мене да ја не политичим. Ма, пусти га, профо, нек’ се врти, к’о да је он важан! И да знаш, мени ово, Бога ми, стоји као лутка. Ја ту не бих ништа дирао, а после изложбе ако треба мењаћемо…” Док се Матија припрема да отвори изложбу, гледам – криво стоји, али тешко се то проваљује. Нико не зна да је све како не треба. Сутра ћемо све испочетка…”

Неморал је оно што се не мора

„Један комшија ми је на Мокрој гори продавао земљу, и док је трајало нагађање око цене, у једном тренутку је рекао: Веруј ми, професоре, ја не политичим. Кад сам питао шта му то значи, рекао је: Не политичим, то значи да не лажем. То је исти онај извор који је потврдио док сам писао књигу „Смрт је непровјерена гласина” да реч морал потиче од глагола „морати”. На моје питање да ли је неморал оно што се не мора, он је одговорио да јесте, као што сама реч каже”, рекао је Кустурица.

Мирјана Сретеновић

(Политика, 16. 11. 2016)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Извор: rs.sputniknews.com/facebook

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s