Радио „Тамо далеко“: Сећање на мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића

У овој епизоди:

– Седамдесет пет година од Крагујевачке трагедије 1941. (5:08)
– Десанка Максимовић: Крвава бајка (12:36)
– Сећање на мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића (18:44)
– 1100 година од престављења Светог Климента Охридског (26:43)
– Св. владика Николај: Добра воља (34:43)
– Радмила Караћ: Посјета (42:40)

… и пуно, пуно лепе музике…



Емисију можете преузети овде (сачувај као…)


Архива претходних емисија се налази овде (у новом прозору)


kragujevac-sumarice

Крагујевачка трагедија 1941.

Стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године представља један од највећих злочина немачке војске у II светском рату. Иако је те јесени у Србији било више случајева масовне одмазде над недужним становништвом, стрељање у Крагујевцу уздигло се до симбола свих тих страдања: начином извршења, делимично структуром стрељаних, реакцијом у јавности за време рата и односом према овој трагедији после рата, све до данашњих дана.

Повод за стрељање били су немачки губици које су они имали 16. октобра у борби против четника и партизана на путу Крагујевац-Горњи Милановац. У овој борби било је мртвих на свим странама, а Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених.

Стрељање је отпочело у недељу, 19. октобра, у околним селима: Маршићу, Мечковцу (Илићеву) и Грошници, јер су села, како су Немци говорили била “легло бандита“. Према сакупљеним подацима тога дана стрељано је 415 људи, а 21 човек успео је да преживи стрељање. То је било мало и тада је донета судбоносна одлука да се се стрељање настави у Крагујевцу.

Исте вечери Крагујевац је био блокиран, а у понедељак, 20. октобра, извршено је хапшење више хиљада грађана, међу којима је било и више стотина ђака крагујевачких школа. Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су Немци вешто слагали да се све ово ради ради замене личних карата. Ови људи били су затворени у 4 топовске шупе, на периферији града.

Око 18 сати изведена је на стрељање једна група раније ухапшених Срба и Јевреја, 123. мушкараца и жена. Из ове групе 10 људи преживело је стрељање. Један од њих појавио се 1947. године у Нирнбергу, као сведок овог злочина.

Суочени са извесношћу смрти, они људи који су имали чиме и на чему, исписали су последње поруке својим најдражима, тако да данас у Музеју у Крагујевцу имамо 42 такве поруке.

Мајор Паул Кениг, командант 724. пука, који је руководио стрељањем, надмашио је у суровости и одредбу чудовишне наредбе генерала Франца Бемеа “100 за једног“. Међу стрељанима је било око 300 младића и ђака средњих школа, као и четрдесеторо деце од 12 до 15 година старости, махом Циганчића, малих чистача ципела.

После рата, 1953. године, простор на коме је извршено стрељање претворен је у меморијални парк који захвата површину од 352 хектара и у коме се налази 30 масовних хумки. На улазу у меморијални парк 1976. године подигнут је монументални музеј “21. октобар“, посвећен овим жртвама. До сада је споменицима уметнички обликовано 10 хумки, а међу њима је и “Споменик стрељаним ђацима и професорима“, који је постао симбол крагујевачке трагедије и града Крагујевца.

Споменик је у облику римског броја 5, симболизујући одељење V-3 Мушке крагујевачке гимназије, пошто су из тог одељења сви ученици стрељани, укључујући и професора.


1100-годишњицa престављења Светог Климента Охридског

Овај значајан јубилеј Православне Охридске Архиепископије обележен је на више места и на разне начине. Централна прослава 1100-годишњице је одржана, уз свеколико црквено благољепије, 1. и 2. октобра 2016. године у ставропигијалном манастиру Светог Јована Златоуста у Нижепољу код Битоља.

У недељу, 2. октобра, светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован. Саслуживала су још шесторица архијереја из околних помесних Цркава, као и велики број свештеника и монаха међу којима су били и представници светогорског манастира Хиландара.

* * *

Свети Климент, архиепископ Охридски је био ученик светих Кирила и Методија. По смрти светог Методија Климент, под притиском Немаца, крете из Моравије на југ. С Гораздом, Наумом, Савом и Ангеларијем – сви заједно прозвати Петочисленици – пређе Дунав, погостова у цара Бориса Михаила, и по том дође у Охридску страну.

Прво основа манастир у Белици, где му беше и његово прво епископско седиште. Доцније се пресели у Охрид, одакле разви велику архипастирску и просветитељску делатност за сву ближу и даљу околину. У Охриду подиже свети Климент цркву посвећену светом Пантелејмону.

Имађаше много ученика, који преписиваху књиге словенским писменима за словенски народ. При тој делатности нарочито му помагаше свети Наум. Чинио је чудеса и за живота свога, као што његове мошти пројављују целебну моћ до данашњега дана. После великог труда и верне службе Богу упокојио се мирно у Охриду 916. године. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену светог Климента.

Светог Климента прослављамо 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.


Свети владика Николај Велимировић: Добра воља

Човек са миром душевним увек је добре воље. А човек са добром вољом највећа је благодет, која се међу људима може појавити. Такав човек све ради и све подноси добре воље. Он саслуша до краја сиромаха и помогне бедника. Он опрости грешнику и пригрли радника. Он је готов да сваку праведну ствар подржи и сваку неправду исправи. Он љуби да зида и ствара. Он не осуђује но кара; он не рањава, но лечи. С таквим се човеком да друговати, и живети, и стварати. Сви социјални проблеми били би лако и брзо решени, кад би било у свету више људи добре воље. Но зла воља је данас главни путовођ људи. Злом вољом руководи се капиталист против пролетера, и пролетер против капиталиста, и побожан човек против безбожна, и безбожан против побожна, и моћан против немоћна, и немоћан против моћна, и млад против стара, и стар против млада. Све противности у свету заоштрене су злом вољом људском, и све иоле различите ствари учињене су потпуним противностима.
Но како ће имати добру вољу они, који немају мира душевнога?

А како ће имати мира душевнога они, који нису дошли до сазнања о Богу као господару света?
Помолимо се, браћо, и сад и увек само за једно једино – што чини основу људске моћи, и лепоте душевне, и среће – помолимо се, да нам у сваком часу живота буде у свести јасно сазнање, да је Божија земља и све што је на њој. Ако нам се то да, даће нам се и све остало. То ће нам бити штит од свију зала, и добро изнад свих добара. Амин.

Извор: Срби на окуп

Advertisements


Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

2 replies

  1. Повод за стрељање били су немачки губици које су они имали 16. октобра у борби против четника и партизана на путу Крагујевац-Горњи Милановац. У овој борби било је мртвих на свим странама, а Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених.

    Ove reci postavljaju brojna pitanja :
    – Kako je moguce da se kod nas decenijama krilo da su u ovoj akciji ucestvovali i cetnici ?
    – Da li su ucesnici ove akcije prethodno znali da ce za svakog ubijenog Nemca biti streljano 100 nevinih gradjana ?
    – Ako su znali, da li su oni patrioti, heroji, kriminalci, teroristi, ili . . .?
    – Da li su cetnici zbog surovih nemackih odmazdi prestali da ubijaju Nemce ?

    Свиђа ми се

  2. Поштовани Deda Djole,
    Поменута питања ћемо оставити историчарима.
    Радио „Тамо далеко“ се труди да нас, између осталог, подсети на историјске догађаје али да не распирује било какве поделе, свађе и слично.
    Српско јединство изнад свега!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s