Ноје цирхер цајтунг: Јеремић није прошао зато што је српски патриота

БЕРЛИН– Швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг” оцењује да је у кандидатури за генералног секретара УН бивши министар спољних послова Србије Вук Јеремић „превидео да је морао да се кандидује као међународна фигура интеграције, а не као српски патриота – на томе је и пао”, преноси „Дојче веле“.

Вук Јеремић (Фото: Танјуг/З.Ж.)

Вук Јеремић (Фото: Танјуг/З. Ж.)

„Заправо је претензија источних Европљана на место генералног секретара УН била неспорна – као једина од пет група земаља које још никада нису држали ову највишу функцију”, пише угледни лист након избора Португалца Антонија Гутереша за наследника Бана Ки Муна.

Швајцарски дневник додаје да источној Европи „није мањкало ни способних кандидата ни међународне подршке”.

„Али од тога није било ништа. Седам од десет кандидата који су почетком октобра још били у трци потиче заиста из источне Европе – али ниједан није победио. Уместо да наступе јединствено, они су били разједињени”, сматра „Ноје цирхер цајтунг”.

Лист своју тврдњу да је „источнијим Европљанима национални престиж важнији од продорног кандидата” поткрепљује „реакцијом Србина Вука Јеремића, који је завршио на другом месту иза Гутереша”.

„Мислим да имамо разлога да будемо поносни на наш резултат, а то је друго место у свету, а на челу источноевропске групе’, рекао је он и још: ‘Тиме смо направили значајан допринос подизању видљивости и угледа наше земље.’ Јеремић је превидео да се морао кандидовати као међународна фигура интеграције, а не као српски патриота. На томе је и пао”, наводи овај дневник.

Лист тврди да се Јеремић „као министар спољних послова и председник Генералне скупштине УН профилисао пре свега тврдим ставом према косовској независности и чланству у УН”.

„Тиме је обезбедио себи ненаклоњеност и, извесно, вето Американаца. Његове тесне везе са Москвом су му само додатно шкодиле, с обзиром на то да се ледено доба између Русије и САД надвило над овим избором”, пише „Ноје цирхер цајтунг”, преноси Танјуг.

„Дојче веле” наводи да циришки дневник нема добро мишљење ни о наступу осталих кандидата из региона.

„Слична фатална комбинација геополитичког натезања и ситнонационалних интереса оборила је и обе Бугарке, Ирину Бокову и Кристалину Георгијеву. Бокова је почела као фавориткиња, са искуством у бирократији УН, важила је као добро умрежена у Москви и Вашингтону па је изгледало да је то начин да се доскочи потреби да УН коначно добију жену на челу”, наводи лист и додаје да је „летос, међутим, против ње почела медијска кампања са невидљивом позадином током које је оптужена за корупцију и превелику блискост (председнику Русије Владимиру) Путину”.

„Како Бокова ни у усменим излагањима није била убедљива, бугарски премијер Бојко Борисов ју је крајем септембра на брзину заменио европском комесарком Кристалином Георгијевом, која је опет била превише укотвљена у западне институције да би била прихватљива Русији”, стоји у тексту.

Швајцарски дневник наводи да је „Источна Европа, политички подељена по многим питањима, ионако лака категорија у УН”.

„Зато овај регион себи није смео да дозволи грешке уколико је хтео да задржи шансу за највишу функцију. Али њу су источни Европљани прокоцкали и сада ће извесно морати да чекају најмање читаву деценију како би добили место генералног секретара”, закључује „Ноје цирхер цајтунг”.

(Политика, 7. 10. 2016)

Како су се Москва и Вашингтон договорили о Гутерешу

Хоће ли Ирина Бокова бити заменица новог генералног секретара УН, а Виталиј Чуркин помоћник генералног секретара за политичка питања

Савет безбедности јуче је и формално номиновао Антонија Гутереша за новог генералног секретара једногласно усвојивши резолуцију о његовој номинацији. Како преноси Ројтерс, седница Генералне скупштине на којој ће се гласати о Гутерешу могла би да буде одржана већ током следеће седмице. Честитке и похвале на рачун наследника Бан Ки Муна, који преузима дужност 1. јануара следеће године, пљуште на све стране, али светску јавност сада занима шта стоји иза неуобичајено брзог договора водећих светских сила.

Антонио Гутереш и Анџелина Џоли у хуманитарној мисији 2013. години (Фото: Фонет)

Антонио Гутереш и Анџелина Џоли у хуманитарној мисији 2013. години (Фото: Фонет)

Да ли ће Ирина Бокова бити заменица новог генералног секретара УН, је ли за Виталија Чуркина резервисано место помоћника генералног секретара за политичка питања, ко ће бити нови шеф мировних операција УН? Ово су само нека од питања која се постављају у кулоарима на Ист риверу. Слога коју су водеће светске силе показале око избора Гутереша подстакла је сумњу да је Португалац само део „пакета” који је договорен међу сталним чланицама Савета безбедности.

Јучерашњи „Њујорк тајмс” подсећа да је Москва инсистирала на томе да је ред на кандидату из источне Европе и каже да остаје да се види колико ће велике силе инсистирати на својим фаворизованим дипломатама за кључне позиције, укључујући и места заменика генералног секретара и шефа одељења за политичке послове Уједињених нација.

„Показало се да принципи и постоје да би били предмет трговине”, каже саговорник „Политике” из дипломатских кругова и подсећа да је рецимо Кина 2006. године (када је први пут изабран Бан Ки Мун) запретила ветом уколико генерални секретар не буде из азијске групе држава. Иако су на почетку изборног процеса средином децембра прошле године УН послале писмо којим „подстичу кандидатуру жена за место на којем су последњих 70 година били мушкарци”. Од почетка је установљен и принцип да је ред на источну Европу да има „свог” генералног секретара. Међутим, у трговини водећим позицијама у УН принципи су остали у другом плану.

Како је за „Гардијан” рекао Ричард Гауен, стручњак за УН у Европском савету за спољне односе, „велико је питање шта је Гутереш имао да понуди Русији и Кини као уступке како би победио. То ће постати јасно за неколико недеља или месеци”.

Јединство Русије и Америке које су демонстрирале и приликом саопштавања одлуке о Гутерешу изненадиле су и дипломате у УН. Како је за „Њујорк тајмс” рекао један члан Савета безбедности, он је био изненађен јединством које су показали Виталиј Чуркин и његова америчка колегиница Саманта Пауер приликом саопштавања одлуке о Гутерешу.

За „Гардијан” је реч о потпуном изненађењу јер се веровало да ће Москва управо блокирати избор Гутереша као „западног” кандидата и инсистирати на некоме из источне Европе. Уз то, било је, каже овај лист, „јако осећање” да је дошло време за жену на челу УН. У дипломатским круговима се оцењује да је Москва ипак на крају желела да се избор новог генералног секретара заврши током њеног председавања Савету безбедности.

Иако се сада увелико говори о томе да је Јеремић у шестом кругу био суочен са ветом САД и Велике Британије па и Француске, наш саговорник каже да је то највероватније тако, али да нико, па ни они који су присуствовали гласању, не може да зна како се која земља изјаснила о неком кандидату. Тај податак никада неће ни бити саопштен.

Програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој Никола Јовановић је јуче оценио да је остварен велики успех ако се гледа шта је урађено током претходна четири месеца, колико је поправљен углед Србије у свету. Јовановић је, како преноси Танјуг, оценио да није мала ствар за кандидата из Србије да оствари друго место у конкуренцији 13 изузетних кандидата, попут председавајућег Европске уније, потпредседнице Европске комисије, директорке Унеска, шефице УНДП-а… „Да је неко пре четири месеца уопште могао да помисли да би један Србин, из Србије, која нема идеалан имиџ у свету, могао да буде један од највећих кандидата за највишу функцију… Само злонамерни могу да кажу да то није велики успех”, рекао је Јовановић.

Он је истакао да је Јеремић своју шансу тражио у томе да се испоштује принцип регионалне ротације, али да је дошло до „трговине” између великих сила. Јовановић је рекао да негативни гласови које је добио Јеремић на коначном гласању не одражавају праву слику јер, како је објаснио, сви кандидати, осим Гутереша, добили су негативне гласове током „тактичког гласања”, а у складу са претходно постигнутим договором.

Он је истакао да је кампању водио веома мали тим од десетак људи из Србије „и доста пријатеља из света, који су подржали Јеремићеву агенду и платформу како модернизовати УН за 21. век”. „Кампању смо водили из Београда, без икаквог ослањања на државни буџет. Буквално ниједан динар пореских обвезника није уложен у кампању”, објаснио је Јовановић.

Јелена Церовина

(Политика, 7. 10. 2016)



Categories: Преносимо

Tags: , , ,

Оставите коментар