(Economist, 20. 4. 2016)

Када је краљица-мајка Керсеи била изложена понижавајућем ходу срама кроз улице престонице на крају последње сезоне „Игре престола“, она је сигурно ковала заверу против оних који су одговорни за то понижење. Али се, по свој прилици, и питала због чега се тачно нашла у овако тешкој ситуацији. Један разлог који вероватно није пао на памет опкољеној краљици јесте њена финансијска наивност – тачније, њена неспособност да схвати катастрофалну природу њене фискалне политике по Седам краљевстава.

У интервјуу из 2014. године који је дао часопису Ролинг стоне писац Џорџ Р. Р. Мартин, аутор Поеме леда и ватре (серијала на основу које је ХБО направио серију „Игра престола“), жалио се како аутори епске фантастике често не успевају да разумеју економију. „Колико ценим Толкина, толико имам и критике на његов рачун… Која је била пореска политика Арагорна?“ Мартин – за разлику од Керсеи – дубоко је промишљао економски систем који се налази у основи његовог измаштаног света, тако да би било занимљиво погледати изблиза како он функционише. За судбину Керсеи, испоставило се, у великој мери је одговоран њен неуспех да разуме природу међународних позајмица.

Преко мора у односу на главни град Краљев грудобран, у слободном граду Бравосу, налази се Гвоздена банка Бравоса, доминантна финансијска институција на континентима Есосу и Вестеросу. Мартин је уобличио Гвоздену банку у складу са средњовековним банкама које су контролисале моћне породице из градова северне Италије. Оне су обезбеђивале услуге кредита, депозита, зајмова и међународне размене широм западне Европе. Банкари из Фиренце и Луке пословали су са енглеском круном за време краљева Едварда I, II и III, финансирајући краљеве ратове на различитим фронтовима (посебно у Француској) и нудећи истовремено услуге текућег рачуна и дозвољеног минуса. Едварди II и III су се чак сагласили да пребаце све своје приходе у две банкарске куће; они су плаћали краљев буџет и за узврат имали монопол на најважнији извозни артикал у земљи – квалитетну енглеску вуну.

Речи „Гвоздена банка Бравоса увек испуњава своју дужност“, на уснама су сваког политичара у Вестеросу и Есосу – изузев краљице Керсеи. Она је одлучила да прогласи обуставу исплате огромних дугова круне како би концентрисала средства на обнову своје морнарице, која је уништена у бици. Како би осигурала исплату својих потраживања, Гвоздена банка је подржала супарника на трону, Станиса Баратеона; ко год је на власти у Седам краљестава одговоран је за дуговања гвозденог престола. У међувремену, друга Слободна градска банка, поучена искуством Гвоздене банке одбила је да даје трговинске кредите Вестероси. Међународна трговина нашла се у шкрипцу.

Карсеи не може дуготрајно да се ослони на благо своје породице. Рудници злата породице Ланистер давно су исцрпљени, а породични мото „Ланистери увек плаћају своје дугове“ брзо је губио на актуелности. Директније умешана у пад Керсеи је Вера, главна верска организација у Седам краљевстава, која је угрубо моделована према средњовековном хришћанству. Круна обилато позајмљује од Вере како би финансирала – изузев другог луксуза – огромну гозбу поводом венчања њеног сина Џофрија. Касније, у разговору са новим верским лидером, фундаменталистом Хај Сперуом, Керсеи је лакомислено дала права да нова, зилотска фракција Вере носи оружје, све док је спремна да опрости дуговања круне.

Овако је израсла дружина Вере, једно наоружано братство. Смештена на раскршћу између верске полиције и инквизиције, њихова управа терором померила је однос снага на њихову страну. Ово је, укратко, разлог, због кога се Карсеи нашла нага на улицама краљевске престонице, вређана и мучена од нелојалних поданика.

У међувремену, преко мора на обали Робовског залива у Есосу, Даенерис Таргариен, краљица змајева, заузета је ослобађањем робова у сваком граду који освоји. У најмању руку ово је контроверзна политика. „Ово арогантно дете је преузело на себе да уништи трговину робљем, али ова трговина никада није била ограничена на Робовски залив. Она је део трговине морима која се протеже преко целог света, а краљица Змаја је само замутила воду“, приметио је Каво, службеник у Слободном граду Волантису. Пошто у Волантусу на сваког слободног човека долази пет окованих, Даенерисин идеолошки изазов робовласништву је дубоко узнемирујући – барем за слободне људе као што је Каво. Коалиција плаћеника из Есоса, унајмљена да обнови трговину људима која је у основи континенталне економије маршира ка граду Меерену, којим влада краљица Даенерис. Петљање са глобализованим капиталистичким силама је опасан подухват.

Да ли ће Даенерини генерали успети да организују линије одбране против њених непријатеља? Да ли ће се Гвоздена банка коцкати на још једног претендента на Гвоздени престо? Да ли ће Керсеин неуспешни Мали савез обуздати надолазећу кризу у Краљевом грудобрану? Не само што је губитак међународног финансирања довео до банкрота највећих трговаца већ је чињеница да је Вера заточила двојицу водећих чланова породице Тирел угрозила увоз пољопривредних производа из њихових земаља. Поред тога, разарање Риверленда је уништило редовне градске изворе хране. Зима неумитно пристиже и обичан свет у Краљевом грудобрану неће љупко реаговати на изгладњивање. Како се ближи шеста сезона, револуција се осећа у ваздуху. Владарима Седам краљевства би било боље да саслушају неке боље економске савете.

Шеста сезона Игре престола почела је да се емитује 24. априла

Каролин Ларингтон (Carolyne Larrington) предаје енглеску средњовековну књижевност на Колеџу светог Јована на Оксфорду и аутор  је књиге “Winter Is Coming: The Medieval World of ‘Game of Thrones’”

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

Categories: Посрбљено

Tags: Игра престола, Каролин Ларингтон, Милош Милојевић