Službeno priopćenje s prvog zasjedanja Mješovitog povjerenstva Katoličke i SPC-e
Dana 12. i 13. srpnja Vatikanu je održano prvo zasjedanje Zajedničkoga povjerenstva sastavljenog od hrvatskih i srpskih stručnjaka radi ponovnog i zajedničkoga čitanja života blaženog Alojzija Stepinca, u vremenu prije, za vrijeme i nakon Drugoga svjetskog rata. Povjerenstvo je ustanovljeno na poticaj Svetog Oca, nakon nekoliko susreta i konzultacija između predstavnika Svete Stolice, Srpske pravoslavne crkve i Hrvatske biskupske konferencije, radi potrebe razjašnjenja nekih pitanja iz povijesti.
Od Povjerenstva se očekuje obavljanje rada prema znanstvenoj metodologiji povijesnih znanosti, na temelju dostupne dokumentacije i njezine kontekstualizacije. To neće omesti kanonizaciju blaženog Alojzija Stepinca, što je – naglašeno je – u isključivoj nadležnosti Svete Stolice.
Predviđen je niz zasjedanja koji bi trebao biti dovršen u roku od 12 mjeseci. Članovi Povjerenstva su sljedeći:
Predsjedništvo pod „patronatom“ Svete Stolice: Prečasni Bernard Ardura, Predsjednik Papinskog odbora za povijesne znanosti.
Članovi Katoličke crkve u Hrvatskoj: uzoriti kardinal Josip Bozanić, nadbiskup zagrebački, preuzvišeni Msgr Ratko Perić, biskup mostarsko-duvanjski; preuzvišeni mons. Antun Škvorčević, biskup požeški; Dr. Jure Krišto, s Hrvatskog instituta za povijest; Dr. Mario Jareb, iz Hrvatskog odbora za povijesne znanosti.
Pripadnici Srpske pravoslavne crkve: Mitropolit Amfilohije, mitropolit crnogorsko-primorski, Porfirije, mitropolit zagrebački i ljubljanski; Irinej, episkop Bačke i Novoga Sada; episkop slavonski Jovan; Prof. Darko Tanasković, veleposlanik i stalni izaslanik Republike Srbije pri UNESCO-u. Sljedeće zasjedanje Povjerenstva održat će se od 17. do 18. listopada 2016. godine, u Zagrebu.
Наслов: Стање ствари
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Xg
Categories: Вести над вестима
Srbijanski povjesničari o mogućim zaključcima mješovitog povjerenstva o Stepincu
Mješovito katoličko-pravoslavno povjerenstvo, formirano na inicijativu pape Franje, trebalo bi kroz znanstveni pristup i dostupnu dokumentaciju proučiti život kardinala Stepinca i donijeti zaključke o njegovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu.
Autor: Hina
Europska unija se neće puno miješati u rad mješovitog povjerenstva o kardinalu Alojziju Stepincu jer nju i ne zanimaju zaključci, odnosno istina o ulozi Stepinca u Drugom svjetskom ratu, ocjenjuju povjesničari u Srbiji u očekivanju vijesti iz Vatikana gdje već dva dana zasjedaju predstavnici pravoslavne i katoličke crkve.
Mješovito katoličko-pravoslavno povjerenstvo, formirano na inicijativu pape Franje, trebalo bi kroz znanstveni pristup i dostupnu dokumentaciju proučiti život kardinala Stepinca i donijeti zaključke o njegovoj ulozi u Drugom svjetskom ratu. Kako je objavio Vatikanski radio, zaključci povjerenstva neće utjecati na Stepinčevu kanonizaciju, koja je u isključivoj nadležnosti Svete Stolice. Dvodnevni sastanak završio je u srijedu, a predviđen je niz zasjedanja koja će se održati u roku od 12 mjeseci. Iduće zasjedanje povjerenstva održat će se od 17. do 18. listopada u Zagrebu.
Srbijanski povjesničar Milan Koljanin, suradnik Instituta za suvremenu povjest, drži da je neophodno otvoriti važne arhive kako bi se stekli uvjeti za nepristran i objektivan rad. To bi, kaže on, bio radikalan pomak u saznanjima o ulozi Rimokatoličke crkve, pape Pija XII i samog Stepinca u Drugom svjetskom ratu. „Ono što se događalo na teritoriju NDH bez presedana je u suvremenoj povjesti. To je nešto u čemu su Rimokatolička crkva u Hrvatskoj i Stepinac imali značajnu ulogu. Tih činjenica svjestan je i sam Vatikan i papa Franjo“, izjavio je Koljanin za portal ruske vlade „Sputnjik“ u Srbiji.
On vjeruje kako bi bilo dobro da se za srpske i međunarodne istraživače otvore i fondovi Nadbiskupskog arhiva u Zagrebu, čija bi građa mogla bolje osvjetliti ulogu Rimokatoličke crkve i Stepinca tijekom Drugog svjetskog rata. „Nažalost, pitanje je da li je tako nešto moguće, jer je kanonizacija Stepinca u samoj Hrvatskoj podignuta na razinu najvišeg državnog interesa. To je za njih stvar identiteta“, ocjenjuje Koljanin.
„Za neke bi ovo bio put ka rehabilitaciji i samog Ante Pavelića, koji je bio vrhovni poglavar te države. Govorim o ekstremnim stavovima dijela hrvatske javnosti“, objašnjava Koljanin. Povjesničar Srđan Cvetković, također suradnik Instituta za suvremenu povjest, od rada mješovite komisije ne očekuje mnogo. „Vjerujem da je ideja ove komisije da se prevladaju različita viđenja i da se na neki način progleda kroz prste, da se na prešutni način dozvoli kanonizacija Stepinca, odnosno da se Srpska pravoslavna crkva privoli na taj čin“, navodi Cvetković.
Poslije nedavne izložbe o Stepincu u Europskom parlamentu i nakon prosvjeda Srbije, Europska komisija obratila se veleposlanstvu Srbije u Bruxellesu pismom u kojem se objašnjava kako je zadatak povjesničara da se spore oko „mogućnosti kolaboracije Stepinca sa ustaškim pokretom“, ali se podsjeća da je papa Ivan Pavao II. 1998. godine Stepinca proglasio blaženim. Cvetković smatra da se „Europa neće puno miješati“ u rad povjerenstva jer ni EU, u krajnjem slučaju, ne zanimaju njezini zaključci.
Вала закључци не занимају ни нас – ми пут путујемо на путу Христовом, са Светим Савом на челу литијске колоне!
P.S. А онај предводник овде, што је са Критом издао Русе, који није ни једног професионалца историчара повео са собом, боље да научи по коју историјску лекцију, као ону нпр. имамо ли и ђе је Томос из 1219?
Кад научи штогод нек се игра диоломатика ал’ не о наш грош но о свој и своје црногорске својте 😉
@ Срђан М. Крунић
Што река Владичин Ђуро када је корачајима премјерава Катедралу Светог Петра: „Опрости, мајко, цркво на Цетињу!“
Која им је преша била да због овога потежу на Петровдан пут Рима?
@ Александар Живковић
Преша? Да и они тамо њима, у великом, чуш великом, највећем свијету покажу своју мјеру! Колики су они генији и дипломатици, то у свијет нема. Неће они чекат у кршу да их затекне велики свијет, но ће они велики свијет затећи својим долијетањем из крша. Никад велики свијет не може о њима мислити колики су они индијанци (мало „и“ не велико!) колики они могу себе индијанцима оправити. Драже им је бити индијанац у највећем од највећих свијетова, но бити са својима из крша на дан Светих Апостола.
Ако дипломатију и политку знају колико историју Томоса 1219, а ту су основано сумњам већи недоуци, аматери, онда ти је јасно да им је преша дољежзла из рајетинског комплекса. Ипостас њиове преше је индијанчење исто као и у случају Crete 2016. и Крњавог сабора под репродукцијама. Они ће, чуш он, да промјене ток историје, смијер времена. И то без помоћи Томе Гробара Николића, прешједника.
Свети Петар Цетињски је био професионалац – би истрајан у Христу и духом и формом, без комплекса ниже а и више вриједности, и даде му се Озго.
Наравно да неће…
Усташе су приморале десетине хиљада Срба да пређу у католичку веру. Оним православцима који су се томе противили масовно је пререзано грло – ово треба схватити дословно – или им је сва имовина одузета и онда су без ичега протерани из земље – написао је др Еуген Герстенмајер 24. септембра 1941. у извештају немачком министру спољних послова Рибентропу.
http://www.magacinportal.org/2013/11/25/zasto-su-sve-vlasti-krile-genocid-nad-srbima/
@ Срђан М. Крунић
Дато је и овим твојим индијанцима Озго, но им треба додати мало и оздо, ако мисле Горе путовати.
Добро је што митрополит Амфилохије разбија „зид шутње“ Информативне службе СПЦ за коју се „прослава Петровдана у Риму“ није ни десила.
Врло симпатично звучи комплимент упућен папи Франциску на ручку у кантини хотела Свете Марте да се „вратио пракси римских епископа првих 10. вјекова“.
Ипак, смета митрополитово прећеривање које поводом састанка комисије двеју цркава иде и до коришћења термина међусобне „саборности“.
Уз све симпатије за папу Франциска, у конкретном случају, он је само љубазно одговрио на писану молбу српског патријарха.