Кардинал Курт Кох: Свеправославни Сабор да пружи јасне знаке жеље да се следи пут екуменизма

Папски савет за унапређење јединства хришћана организује молитву за Православни Сабор

(Сибирская католическая газета, 7. 6. 2016)

kardinal-koh

Кардинал Курт Кох

Католици Рима ће се помолити за успешно одржавање Свеправославног Сабора, који би требало да се одржи од 19. до 27. јуна 2016. на острву Крит. Организатор богослужења је Папски савет за унапређење јединства хришћана. Вечерње је планирано за 11. јун, и почеће у 17 сати у базилици Светог Петра, као још један доказ блискости Римокатоличке цркве и Православних цркава.

Сазван од васељенског патријарха Вартоломеја као први у протеклих хиљаду година, Свеправославни Сабор припреман је више од пола века. Ипак, неколико православних цркава, укључујући и највећу – Руску – изразило је резерве у вези са неким од документа чије је доношење планирано на Сабору, и позвало на одлагање заседања. Бугарска православна црква саопштила је да неће послати своје представнике на Крит, што је угрозило само одржавање Сабора.

Раније је председник Папског савета унапређење јединства хришћана [кардинал Курт Кох] изразио наду да ће Сабор, који се одржава као први после толико векова, одиграти позитивну улогу у приближавању различитих Православних цркава и римокатолика. Али, ако партнери „међу собом нису до краја једниствени“, то може негативно утицати на дијалог, приметио је кардинал Курт Кох. У православљу, како је рекао, до данашњег дана постоје „дисонантни тонови“ у перцепцији католика. Председник Папског савета унапређење јединства хришћана нада се да ће предстојећи Свеправославни Сабор пружити „јасне знаке“ жеље да се следи пут екуменизма.

По материјалу Радио Ватикана припремила страница Сибирска католичка газета, гласило римокатоличке Преображењске епархије у Новосибирску

Са руског посрбило: Стање ствари


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Jy



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , , ,

17 replies

  1. СРБИЈА И БАЛКАНСКА УНИЈА

    Проф. Др Мирко М. Косић ( Велика Кикинда 1892 – Lugano, Швајцарска, 1956, “највећи социолог Југославије и један од најпризнатијих социолога света и одличан економиста и статистичар”, како то лепо рече проф. Др Л. М. Костић, бавио се у емиграцији истраживањем наше политичке прошлости, где је између осталог, објавио значајне расправе под насловом: “JЕ ЛИ 27 МАРТ 1941 ПЛАЋЕН”, “ГРОБАРИ ЈУГОСЛАВИЈЕ – КО ЈЕ ‘ДРСКО ЛАГАО’ – ОКО 27. III. 1941”, “НА ИСТОРИСКОЈ РАСКРСНИЦИ”, “СРБИЈА И БАЛКАНСКА УНИЈА”, “ЗАБЛУДЕ И ЗАМАГЉИВАЊА У НАШОЈ ПОЛИТИЦИ”, “ДВА СВЕТА МЕЂУ НАМА САМИМА”, “AUS DEN TIEFEN DES BALKANS”, “POLITTISCHE SOZIOLOGIE”, “ZELLEN UND CLIQUEN” итд…

    Oва значајна и корисна расправа је објављена у Српском народном календару-алманаху “Американски Србобран”, коју сам у целости припремио за све читаоце Стање Ствари и која гласи…
    Приредио: Душан Буковић

    Др.МиркоМ.Косић
    проф. универзитета

    СРБИЈА И БАЛКАНСКА УНИЈА

    НАРОД – “нација“ је животна заједница, заједница културе и историјске судбине једног мноштва људи, који по правилу (али не свагда!) говоре једним истим језиком и верују усвоје заједничко порекло (или “једнокрвност“). У сваком случају: тек свест о припадности једном народу, вољна сагласност са учествовањем у народном скупинском (“колективном“) животу одлучује о “народности“ појединца и групе. Није дакле довољно да стварно говоре или пишу људи једним језиком, да показују сличност расног изгледа (висина раста, облик главе, носа, боје косе и пута итд.), да имају исти или сличан начин живота, обичаје и погледе на животне вредности (циљеве) и тежње односно иста или слична схватањаа о добру и злу, о часном и поштеном, лепом и ружном, разумном и лудом. Није довољно ни то да такви људи живе на заједничком тлу – територији – па и унутар граница једне државе. Одлучујуће је: да се осећају припадницима једне народносне (националне) заједнице, да свесно желе да остану заједно, да деле историјску судбину унутар заједничке државе, да су према сваком другом народносном “колективу“ једно.

    Држава је највиша политичка организација, која кроз прави поредак, а располажући искључивим правом употребе силе – принуде, регулише животне услове (погодбе) свега живља на државном подручју. У 19-ом веку европски културни народи признаће три водећа начела као потребна за остварење што повољнијег политичког поретка: а) начело народности по којем свака држава треба да обухвата (тј. да је највиша политичка организација) људе једне народности и то тако да један цео народ живи у границама једне своје државе; б) начело демократије захтева да у вршењу државне власти учествују сви одрасли чланови народне заједнице, да је “народ извор и утока власти“ тј. да власт потиче од народа, да је под његовом колнтролом и одговара њему, и в) социјално начело истиче потребу да у народносној и демократској држави власт не води бригу о онима који су, као моментална већина у могућности да кроз законодавство и управу удовољавају само својим интересима и тежњама, него једнако и о оним слабијим припадницима народне заједнице, који истина нису “на власти“ али који су привредно, просветно, здравствено па и друштвеним важењем заостали (одн. запостављени били) према општем просеку целе народне заједнице. О њима народна заједница кроз своју државну политику треба нарочито да води бригу већ из сопственог интереса самоодржања у међународној утакмици.

    Када са та три основна начела модерне државности приступимо упоређивању стања у Србији од после 1903 и у “Југославији“ од после 1919. брзо ћемо уочити да је Србија била и народносна и демократска и социјална држава, ништа мање но било која савремена јој “западно-европска“ демократија. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца није било стварне демократије (ни онда када је формално имала парламентарне владе), није било социјалног духа (поред свег напредног радничког, аграрно-реформног и здравственог законодавства), а није било тога првенствено зато што је “Југославија“ у своје темеље узидала једну неистину – заблуду а то је: да су Срби и Хрвати и Словенци један народ. Неистина “народног јединства“ провлачила је за собом основно погрешну државну организацију (унитаристичку државу са централистичком управом), а због ове је сав политички живот Југославије од 1918 па до 1941 стојао у знаку “српско-хрватског“ спора, услед кога су Срби жртвовали и своју демократију, а нису могли да у довољној мери одрже ни социјални дух своје народне и демократске Србије. Јер крупна је била заблуда да су Срби, Хрвати и Словенци један народ. Хрвати (са незнатним изузецима) нису се никада осећали са Србима једнима и нису желели државну заједницу са њима. (А и Словенци су из рационалних разлога били за Југославију: бити раван ортак са 1/12 улога, па још уз то онај “трећи“ који одлучује између двојице који се стално споре…). Нити су Срби, Хрвати и Словенци један народ, нити су они сваки посебно само “племе“. Та заблуда потиче од заједнице књижевног језика (али не и саме књижевности!) Срба и Хрвата. С каквом лакомисленошћу и несавесношћу је код нас “изграђивана држава“ лепо илуструје и то да је у Видовданском Уставу декретован као службени језик државе “српско-хрватско-словеначки“, а такав језик нити је постојао нити је било услова да постане ( па су исти “државници“, који су га декретовали, учинили све да се словеначки развије у коначан и посебан и научно-књижевни језик оснивањјем словеначког Универзитета у Љубљани, чему је неминовно следило и оснивање Словеначке Академије Наука и Уметности…).

    Хрвати нису само посебан народ (пошто имају свест о својој народној посебности) него су имали (у средњем и “вишем“ сталежу бар) и своју државну идеју тј. тежњу за васпостављањем своје државности (Словенци су тада били свесни да им је само у заједници са Србима и Хрватима народни спас од Немаца и Талијана). Срби тј. властодршци (Круна, војска, висока бирократија, политичари) сматрали су да је њихова историјска задаћа да у Хрватима “пробуде“ свест о народном јединству са Србима, веровали су да ће их кроз “грађанске слободе“ и “равноправност пред законима“ задобити за државну заједницу са Србима. Они су превиђали да “грађанске слободе“ и “равноправност пред законима“ задовољавају појединце и групе у оквиру једнонародних држава ( па и ту само у колико не постоје знатне културне и духовне разлике између појединих покрајина!) али не и посебне народе (или културно и духовно одударне покрајине). Посебни народи теже и за својим посебним државама ( а културно различите покрајине за својом самоуправом) – без којих се осећају угњетаваним поред свих “грађанских слобода“ и “равноправности пред законима“ ( које су уз то често само мртва слова на хартији а стварност зависи од тога је ли државни орган који примењује законе “наш“ или “њихов“…).

    Зверским покољем (а не у “грађанском рату“ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само “Усташа“!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки “наци“! а да шта су били ти “наци“ него огромна већина Немаца? Баш као и “Усташе“ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција “народног јединства“. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост “нашим заједничким непријатељима“ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска Рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба. Други опет наводе: прошло је доба опстанка малих држава, зато нам не вреди имати само малу “Велику Србију“ ( са њезиних у најбољем случају 9-10 милиона становника) него нам треба Југославија са бар 16 милона душа. Но ко рече да су одиста “преживеле“ мале државе? Куд би “јадна“ Швајцарска, па куда Холандија, Данска, Белгија и Норвешка, Луксембург, Лихтенштајн и весели Монако? А видимо да нису у извесном погледу “довољне“ ни државе од 40 и више милиона становника: Француска, Италија па можда ни сама Велика Британија… Државна заједница Срба и Хрвата није трајно могућа ни зато јер нема тог државничког ни државно-правног генија на земљиној кугли који би могао тако организовати национални (не покрајински) федерализам Срба, Хрвата и Словенаца да Хрвати не би у њему својим урођеним саботерством стално кочили правилно функционисање државне заједнице. У добу каквог-таквог планског управљања привредним и социјалним односима немогуће је живети у државној заједници са другим народом који сматра да је подређен и искорисћаван па и угњетаван ако се у свему и стално не жртвују и основни интереси осталих “јединица“ његовим захтевима и прохтевима.

    Но, постоји данас још један крупан разлог да ми Срби преоријентишемо наша државно-политичка схватања и тежње: сада средином двадесетог века свет је почео да сумња у спасоносност народносног начела као темеља образовања држава. Односно уско схваћена “народност“ као заједница језика (и књижевности) проширен је на заједницу “народне културе“ у којој престижни значај стиче заједница вере и морала, схватање живота и сродности карактера и темперамената. Тако су сада после Другог Светског Рата образоване нове државе Пакистан, Хиндустан, Израиљ ( а донекле и Киринејка ) не на основу једнојезичности њиховог живља него верско-духовне солидарности. А не држи приговор да су то све “источњачке“ државе јер Израиљ је по својем привредно-техничком развојном ступњу као и по високој рационалности свога народа куд и камо “западњачкији“ од рецимо Португалије, географски најзападније државе европског копна. А ако је стварна потреба за што већим заједницама привредних и одбрамбених подручја и томе можемо удовољити без неприродне и крваве “државне заједнице“ са “браћом“ Хрватима. Срби су народ Балкана а Балкан је другородна кулурна сфера него ли подручје “хиљадугодишње западне“ ( у ствари средњевековне сталешке и фудалне угарске ) културе Хрвата или католичко-алпијско-немачке Словенаца. Ми смо вековима били изложени утицајима Византије и Османлија, баш као и Грци, Бугари и Румуни, сви смо православне вере а борба са Византијом заједничка је нама и Бугарима, са Турцима свима балканским народима. Примеса грчко-цинцарске крви заједничка је грађанству свију балканских народа. И још много што-шта друго. Конфедерација једнонародсносних балканских држава у Балканској Унији природнија је и солиднија творевина него поновно спрезање православних и балканских Срба са “западно-европским“ (!) крвницима Хрватима (којима секундирају Словенци данас кроз своју тобожњу “неутралност“ а сутра би отворено из католичке солидарности под заједничким руководством Ватикана…). Између Срба, Грка и Румуна нема никаквог националног спора а сво троје довољни су да уразуме за вечна времена Бугаре (који би у “Великој Југославији“ “од Јадрана до Црног Мора“ свагда били савезници Хрвата против Срба!). Срби и Грци довољни су да “уоквире“ и Албанију а Срби и Румуни (у споразуму са Чешком) држали би и Мађаре у њиховим данашњим границама. Хрвати и Словенци као католички јужни Словени могу да улазе у конфедералне односе било са Италијом било са Немцима и Мађарима. Али на Балкану, као претставници римо-католичког експанзионизма, немају шта да траже (сем у Далмацији до Неретве, ако Далматинци не би претпостављали да остану онде где је и њихово залеђе…).

    Споразум првенствено између Срба, Румуна и Грка, па са Чесима и Украјинцима, данас је пречи и реалнији политички задатак припремања сутрашње слободне Европе него шуровања српских “Југословена“ са хрватским уцењивачима и словеначким “неутралцима“. Балканска Унија слободних балканских народних држава треба да је наш конструктивни допринос умирене слободне Европе од сутра, а без жрвовања и једног животног интереса српског Народа. Јер његових жртава и жрвовања већ је превише… (Види: Проф. Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).

    Свиђа ми се

  2. Коме ће се римокатилици молити?
    Свом „богу“ сатани и „пророку“ папи?
    Њима хоће сигурно, ал` не делује!

    Свиђа ми се

  3. Kad je ovaj demon za `pravoslavni` sabor na Kritu i kada se rimokatolici mole sa taj sabor onda je dobra odluka SPC da se ne ide…

    Свиђа ми се

  4. Katolici ce se sutra moliti za uspesno odrzavanje Svepravoslavnog Sabora, prvog posle hiljadu godina. Hvala im.

    A da li su pravoslavne crkve spremne da sednu za zajednicku bratsku trpezu ?
    Da mirno i tolerantno resavaju medjusobne probleme ?
    Da preispituju i definisu ulogu crkve u savremenom drustvu ?
    Da zajednicki planiraju buducnost, razmenjuju iskustva ?
    Da na kraju Sabora jasnim i svakom razumljivim (a ne crkvenoslovenskizamagljenim) jezikom objave rezultate i zakljucke Sabora ?

    Videcemo !

    Свиђа ми се

  5. svakom razumljivim (a ne crkvenoslovenskizamagljenim) jezikom

    замагљено је теби у глави па не престајеш да подбадаш, али шта да се ради, уста говоре од сувишка у срцу (отров у твом случају), а мора се признати и од мањка памети и ето ти Деда Џолетовог коментара.

    Свиђа ми се

  6. Дон Кихот, Браво за коментар о тзв, деда ђолетовом стандардном анти Српском подбадању. Он више и није прикривен. Лако га је пратити.

    Свиђа ми се

  7. Није ми јасно што имате против тог Деде?
    Такође ми није јасно зашто се неко буни ако се западњаци моле за њега? Зар се ви не молите да се западњаци врате цркви? Ја не видим ту вашу молитву. А Исус је молио да сви буду једно. Зашто се на њега не угледате?

    Свиђа ми се

  8. Поздрав за @Deda Djole и @Марко Радаковић

    Овако се ЗАПАДЊАЦИ “МОЛЕ“ ЗА ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ:

    “ПРОГОВОРИО ИТАЛИЈАНСКИ ГЕНЕРАЛ: Шиптари бришу сваки траг српског присуства на Косову! (ВИДЕО)

     06/10/2016 22:22  Издвојено Србија Друштво

    Мауро дел Векио, бивши генерал италијанске војске, који је предводио јединицу од 7.000 војника који су ушли на Косово И Метохију у јуну 1999. године након завршетка НАТО бомбардовања Србије, рекао је да су током прве три седмице његовог мандата извештаји о телима убијених Срба и Рома стизала на његов сто сваког јутра.

    Мауро дел Векио ’99. (Фото: ЈуТјуб)

    Он је за италијански лист Панорама изјавио да је то била „табу тема“ и да му није било дозвољено да о томе говори са новинарима.

    – Убиства су настављена и касније, али не тако често. Они који нису побегли са Косова били су под сталним ризиком да буду убијени или силовани. Напуштене српске куће су сравњене са земљом или запаљене. Албанци су нападали и цркве и манастире. Њихов циљ је био да избришу сваки траг српског присуства на Косову – рекао је Дел Векио.

    Он је додао да нико није склањао српске лешеве који су налажени на свим могућим местима.

    – Мајке и супруге отетих Срба преклињали су званичнике да им пронађу најдраже, али већина њих никада нису пронађени, чак ни они који су били мртви – рекао је Дел Векио.

    Италијански лист Панорама оцењује да је застрашујућа чињеница да су 70 одсто од укупног броја отетих косовских Срба, који су нестали после јуна 1999. године, нестали када је рат званично завршен.

    Лист је дошао и у посед фотографија које су војници УНМИК-а нашли у Дечанима 2003. године, али их није објавио јер су били „ужасни“.

    Како кажу, на фотографијама се налазе припадници такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) насмејани са одсеченом главом српског резервисте. Друга фотографија приказује како стављају у торбу најмање две одсечене главе.

    У периоду када су настале фотографије, како лист пише, та зона је била под командом Рамуша Харадинаја.

    Харадинаја је у априлу 2013. године Хашки трибунал ослободио оптужби.

    Сведоци који су га оптуживали умрли су у чудним несрећама или им је озбиљно прећено.

    Погледајте прилог АП-а из Пећи 1999, који је ова агенција недавно објавила на свом ЈуТјуб каналу:

    Извор: Срна/Правда“

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  9. @Драган Славнић
    Што ви нисте ишли на ратиште? Лако је поред компјутера бити патриЈота. Рат је изгубљен јер су га водиле патриЈоте као ви. А онда је Милошевић изашао и рекао како смо победили Нато. Ви сте изгледа ми реликт тог Милошевићевог дб и те политике. Људи само задојени мржњом, али не и радом на себи.
    Ја сам гледао фотографије из српско-бугарских ратова, па на некима када Бугарин одсече споловило Србину и стави му у уста. То су православна браћа. Као што их сада неки зилоти бодре јер неће да учествују на Криту, а не знају да је то по одлуци ЦИЕ.
    Само наставите да зарад вама знане користи радите на разграђивању Православне Цркве. И да пљујете по римокатолицима и протестантима. А англиканци су дали највише новца и друге помоћи за наше светиње на КИМ док је тамо био еп. Артемије.

    Свиђа ми се

  10. @Марко Радаковић

    „А англиканци су дали највише новца и друге помоћи за наше светиње на КИМ док је тамо био еп. Артемије.“
    Англиканци су дали новац, а ко је дао КРВ ЗА ТЕ СВЕТИЊЕ???
    То није њихов поклон – то је само милијардити део ратне одштете коју треба
    да нам плате, јер су нас напали без одобрења Савета безбедности УН-а.
    Са Бугарима смо начисто да су нам непријатељи, а Англиканци се представљају
    као наши пријтељи, па су нам 1944. ,у савезничком бомбардовању, подарили
    бомбе са УСКРШЊИМ ПОЗДРАВОМ – СРЕЋАН УСКРС!
    Дакле, не пљујем ја римокатолике и протестанте, они сами себе упљувавју својим поступцима кроз историју, а потврђено речима и сликом из горњег при-
    лога.
    Католике и протестанте пљује и италијаски генерал, јер му савест не да мира,
    па мора да каже то што је видео и чуо:
    – Мајке и супруге отетих Срба преклињали су званичнике да им пронађу најдраже, али већина њих никада нису пронађени, чак ни они који су били мртви – рекао је Дел Векио.“
    Дакле, и он сам – КАТОЛИК – ПЉУЈЕ НА ТО О ЧЕМУ ГОВОРИ, ГАДИ СЕ, СТИДИ
    СЕ И, ОЧИГЛЕДНО, КАЈЕ СЕ И ЖАЛИ ЗБОГ ТОГА. Тај има шансе да се спасе,
    јер се каје за оно што је учињено, а он није прстом мрднуо да се то спречи!
    Каје се по “командној одговорности“, без обзира што он није извршилац свих
    тих злочина: МОГАО ЈЕ ДА СПРЕЧИ, А НИЈЕ?!
    Приговарате да нисам био на ратишту, као да сте Ванга или “ВИДОВИТА
    ЗОРКА ИСПОД ТРЕЋЕГ /ОПШТИНСКОГ/СУДА КОЈА ЧИНИ ЧУДА“!
    Кажете да сам задојен мржњом, а не наводите, не цитирате те моје РЕЧИ
    “МРЖЊЕ“, осим ако мислите да је сведочење ИСИТНЕ овог италијанског генерала – МРЖЊА према католицима и протестантима?!
    Приговарате ми да: “зарад вама знане користи радите на разграђивању Православне Цркве.“, а то ничим не потврђујете – ни речју, ни сликом!
    То је само Ваш умишљај – ученог “ТЕ/ЛЕ/ОЛОГА!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  11. @Драган Славнић
    Злочини постоје, али на обе стране. Ја мислим да у ови прозападни по квантитету већи, али има и ових „православних“. Зашто ви не кажете неку реч да у име тих злочина тражите опроштај од ових других. Зашто не будете као овај италијански официр, џентламен, па признате и „наше“ злочине? То је господски и фер дух. Јер ако то не говорите – а нигде нисам прочитао – онда нисте србски витез. Него само Милошевићева гњида, комунистички реликт на које се ја гадим, јер ми је комунизам по себи одвратан. И не разумем зашто ви, комунисти, сада желите нама да говорите о вери и конфесионалним односима? Мало вам је било што сте владали 50 година па би да наставите?

    Свиђа ми се

  12. @Драган Славнић
    Поред Дедађолета, чувеног ЛАТИНИЧАРА, добисмо још једног. Овај се макар потписа, па сад знамо како се зове нови лик, који помаже ЛАТИНИЧАРУ. Уживам јер Вас прогласи за комунисту. Претпостављам, да грђу увреду није могао, да Вам удели? Као што сам више пута предлагао, а Уредништво није ништа предузимало, поново предлажем коментаторима, да ИГНОРИШУ Латиничара и Марка. Јасно је о каквим ликовима се ради. Можда ће и уредништво нешто предузети, ако Марко прогласи и њих за комунистичко легло, а слутим, да ће и до тога доћи.

    Свиђа ми се

  13. @слободан млинаревић
    Поштовани Слободане,
    Ја сам узео комунизам у његовом најгорем облику, који је донео људске жтрве и једноумље, али не осуђујем и све оне који припадају комунистичком покрету јер ту има честитих људи, као што и комунизам у свом програму има мноштво позитивних принципа које видимо и да папа Фрања подржава и да га за то нападају као комунисту.
    Мени се ваши коментари допадају, иако сам од скоро посетилац овог сајта. Много више ми се допадају него коментари Деде Ђолета. Овом Славнићу само Анђелковић је сличан, а можда су и иста особа судећи по коментарима.
    Према томе, ја говорим о комунизму који је био атеизам и који је направио своју религију као пандан хришћанству. И они су убијали људе. Не подносим ове комунисте који сада говоре цркви шта она треба да ради, јер су њихови ставови псеудо националистички. Допустам да и атеиста може да буде националиста, боље рећи родољуб, али ови који шире само мржњу су неки репови пропале дебејовске идеологије која нас је довела у ову трагичну ситуацију. Опростите што нисам пре направио ова разграничења. Мислио сам на комуњаре, како кажу млади, када сам се односио на Славнића, не на комунисте.
    Свако добро!

    Свиђа ми се

  14. @слободан млинаревић
    Заборавих да напоменем још 2 ствари. Никако не делим став Деда Ђолета да се хрли у Еу, и надам се да ће Енглези изићи и тако урушити Еу. Па онда Вучић неће моћи да нас веже за његов протестантски Запад. Јер је нама природно да будемо са источном браћом.
    Видите, зато ја овог Славнића и Анђелковића не могу да прихватим јер они препоручују некакву секту псеудо православних окупљену око рашчињеног владике Артемија. Они сада хуле и на патријарха Кирила и В. В. Путина јер ови праве фронт са римокатолицима против радикалног ислама. Они немају никакву родољубиву визију него секташку. Ми не можемо да сумњамо у СПЦ и њене добре намере, као ни у Путина који је поникао у комунизму. Он је теиста и разуме шта је добро за државу и народ. А овај Славнић који нас тера у секту, или Деда Ђоле који нас тера да променимо веру нису добродошли.

    Свиђа ми се

  15. @Марко Радаковић
    Изгледа, да одскора пратите сајт. Ово што сте написали у последња два коментара прилично одудара од питања: „Није ми јасно што имате против тог Деде?“. Истовремено, показујете поприлично незнање о односу католичке цркве према околини, а о православљу, изгледа, да немате појма. Као да Вам одговара команда са врха, која ће да реши сва питања и дилеме око Вас и у Вама. Драган, Огњен и ја се по много чему не слажемо, али по питању Ватикана смо сагласни. Поред тога, очигледно је, да за нас не постоје Вама потребни ауторитети у ликовима, који жаре и пале по Земљи. Спомињете и „комунизам“? Па зар нисте разумели, да су и они против и зар онда неби требало, да сте на истој страни? У сваком случају, радо ћу разговор наставити директним контактом, ако Вас то занима.
    slobodan.mlinarevic/et/gmail.com

    Свиђа ми се

  16. @слободан млинаревић
    Ја сам завршио давно Богословски факултет СПЦ у Београду. Теологијом се бавим из хобија, узгајам свиње.
    Деда не говори све погрешно, па кад га неко неоправдано нападне, ја му се придружим. Тако ћу и вас, не брините се:)

    Свиђа ми се

  17. @Марко Радаковић

    „Зашто не будете као овај италијански официр, џентламен, па признате и „наше“ злочине? То је господски и фер дух. Јер ако то не говорите – а нигде нисам прочитао – онда нисте србски витез“.

    Лепо рчено, али опет без икаквих доказа!
    Кажете да нисам “ВИТЕЗ“, а Ви вероватно јесте, јер помињете и НАШЕ “ЗЛО-
    ЧИНЕ“?!
    Е, па онда, “витеже“ @Марко Радаковићу, као “србскои витез“ побројте, наведите те “злочине“, и тако постидите “комуњаре“, бивше “дебеовце“…
    Ето Вам рилике и да “постидите“ и овог италијанског генерала који нигде, ни
    једном једином речју не помиње “СРБСКЕ ЗЛОЧИНЕ“, као могући разлог за
    ове ШИПТАРСКЕ ЗЛОЧИНЕ О КОЈИМА ГОВОРИ И ОДНОСИ СЕ СА КРАЈЊИМ
    ГАЂЕЊЕМ И ОДВРАТНОШЋУ!

    Дакле, изволите:

    “НАШИ ЗЛОЧИНИ“ СУ:
    1………………….
    2………………….
    3………………….
    4………………….
    ……………………
    Лепо је икорисно што се бавите узгајањем свиња, и ту Вам желим успех и на-
    предак у послу.
    Лепо је и што “браните“ Деда Ђплета од “неоснованих“ напада, али будите
    “парламентарни“, па мало “браните“ и нас од Његових “напада“!
    Још једном Вас молим: ПОПУНИТЕ, ТАКСАТИВНО, ПО ПРИЛОЖЕНИМ РЕДНИМ БРОЈЕВИМА, И – “НАШЕ ЗЛОЧИНЕ“!!!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s