Једне ноћи крајем априла, око три ујутро, људи са фантомкама на главама и палицама у рукама, праћени багером, привремено су „освојили” површину од око 1.000 квадратних метара на углу Херцеговачке и Мостарске улице и на њој порушили саграђене објекте. Неке од зграда које су овом приликом срушене саграђене су без дозволе, а поступак за њихово уклањање није завршен, те је неко одлучио да на овај начин убрза већ пословичну неефикасност надлежних органа, показујући како су они, заправо, сувишни.
Рушитељи са фантомкама на главама најпре су „средили” радника обезбеђења фирме на супротном крају, у Улици Браће Крсмановић. Дошли су до његове кућице у великом џипу и у неколико аутомобила. Било их је десетак, а двојица од њих су извела чувара из кућице у којој дежура, одузела му мобилни телефон уз речи: „Ћале, ништа се не секирај, ништа неће да ти фали, ниси ти крив. Бежи одавде, не окрећи се и не скрећи.” После тога је багер, вероватно, почео да руши, а чувар је, како каже, сместа отишао у полицију и дао изјаву, после чега се вратио у пратњи патроле. Савамалских фантома није било, иза њих су остале само рушевине.
Овај ноћни догађај обележиле су и две врсте брзине: филмска, којом су непознати људи са фантомкама срушили зграде у Савамали и пужевска, којом је чувар отишао у полицију и затим се са њеном патролом вратио међу рушевине.
Становници Београда били су, разумљиво, узнемирени када су сазнали шта се догодило те априлске ноћи, а поготово што им се, како време одмиче, све више чини да ће загонетка остати нерешена. Полиција је ћутала, комунална полиција, општина Савски Венац, Дирекција за грађевинско земљиште и предузеће „Београд на води” тврдили су да немају никакве везе са овим случајем. Да све буде још тајанственије и чудније, Мали градоначелник саопштио је јавности како ниједна од градских служби није била ангажована на том месту и да је потребно обратити се државним органима у чијој је надлежности да нешто предузимају у оваквим случајевима. Нема сумње да је градоначелник изабрао необичан начин да саопшти грађанима како га је баш брига за то што се у Савамали дешавају необичне ствари. А кад су га новинари питали да ли се осећа безбедно после овог догађаја, одговорио је: „Осећам се апсолутно безбедно, јер нико још није тачно утврдио шта се у Савамали дешава. Кад надлежни органи то утврде, онда ћемо знати да ли смо безбедни или не.” Не само тужно, него и смешно оправдање доктора Малог. Нема сумње да бесправно подигнуте објекте треба срушити, али начин на који су то учинили ноћу, наводно, непознати људи и по захтеву незнаног налогодавца морао је да изазове узнемирење и негодовање грађана.
Кад је градоначелник изјавио да не зна (или и не покушава да сазна) шта се догодило у Савамали, остала је још нада да ће свугдеприсутни и свезнајући премијер унети нешто више светлости у акцију људи са фантомкама. Могло се очекивати да ће он, у свом познатом стилу, најавити како ће се тајна открити у року од 48 сати, али, нажалост, како је сам признао – чак ни он није обавештен, већ се и сам пита ко су ти људи у фантомкама и ко је то радио и зашто није радио по дану ако је требало рушити бесправну градњу…
Душан Петричић: Фантом из Савамале (карикатура из Политике)
Окрени-обрни, изгледа, да Београђанима неће стићи објашњење о томе шта се, заправо, догодило и по чијем налогу, па ће имати још више разлога да стрепе од сличних појава и на другим местима у граду, које би такође могле да остану тајна.
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7Bj
Categories: Судбина као политика
Оставите коментар