Војислав М. Станојчић: Почела премијерова предизборна кампања за следеће изборе

Да се ово што се догађало у Србији током предизборне кампање, на изборима 24. априла и после њих дешавало у некој другој земљи, наши би грађани могли да се смеју и уживају у представи, али би – пошто је у питању њихова кожа – морали озбиљно да се забрину за своју судбину, питајући се најпре какви их то људи воде и где ће их довести.

Александар Вучић у изборном штабу СНС (Фото Танјуг)

Александар Вучић у изборном штабу СНС (Фото Танјуг)

Резултатима избора (који, како се показало, нису ни тачни ни коначни), изгледа, нико није задовољан изузев страних посматрача Парламентарне скупштине Европе и Организације за Европску безбедност и сарадњу. Вероватно зато што они виде оно што им је наложено да треба запазити, па тако и извештавају. Пишу да немају информације о изборним крађама „осим о хаотичном бројању гласова на неким изборним местима”. Показало се, међутим, колико су слаби посматрачи када су почела негодовања опозиционих странака на рад Републичке изборне комисије која већ неколико дана није у стању да преброји 1,96% преосталих гласова. Уз разне и многобројне неправилности на бирачким местима, шири се и прича о „бугарском возу”, који се успешно примењује и у Србији. Гласач добије од активисте листић са заокруженим бројем кандидата, да би га на бирачком месту убацио у кутију. Затим активисти донесе необележени листић добијен на биралишту, на што добије новац или ваучер за продавницу која је, гле чуда! у власништву припадника странке.

Било би занимљиво и поучно кад би се неко потрудио да објасни грађанима Србије којим су путем гласачки листићи доспели у руке активисте, те је, несумњиво, права штета што се то неће догодити. Користило би за будуће – редовне или ванредне – изборе.

Незадовољан исходом избора, протесту се придружио и председник СНС-а. И он се забринуо за изборну вољу грађана, али није овом приликом, као што је то чинио 2012. пред телевизијским камерама, показивао затворене кесе у којима су се, тобоже, налазили покрадени гласачки листићи бачени у контејнере, већ се окомио на вође опозиционих странака. Они су, како каже, вршили притиске на Републичку изборну комисију. У чему се он огледао и на који начин су натерали РИК да им додаје гласове – није објаснио, иако би и то за неке будуће изборе, такође било занимљиво.

Страни посматрачи, усредсређени на гласање, изгледа, нису запазили шта се догађало у данима пре самих избора, те тако нису видели да су наше телевизијске станице биле претрпане плаћеним и неплаћеним огласима СНС-а. Председник странке био је из дана у дан окосница свих вести, сваког телевизијског дневника, а непосредно пред изборе глумио је и у реклами своје странке. Бар трећина свих вести била је посвећена његовим активностима, било да су то отварања путева, мостова, фабрика, школа или састанци са разним страним, важним и мање важним гостима – све забележено сликом и премијеровим препричаним или уживо изговореним мислима. С друге стране, представници опозиционих странака имали су прилику да изговоре једну простопроширену реченицу од десетак секунди или чак ни њу целу како би гледаоци телевизије могли да чују бар део њихових програма.

Шта се још могло видети а што је промакло страним посматрачима? Пре свега, да је СНС имао неограничена средства за пропагирања својих обећања о бољој будућности. Београд је био препун билборда ове странке, плаката … Новине су су данима објављивале њене огласе на целим странама. Активисти су обилазили куће и нудили станарима поправке улазних врата, нове поштанске сандучиће и разне друге услуге.Занимљиво би било (а несумњиво и немогуће) сазнати одакле су напредњацима стигла толика средства, односно, ко су дародавци, и да ли се можда плаћало и на неки други начин.

Избори одржани 24. априла – због 1,96% непребројаних гласова са 164 гласачка места – још нису завршени, те се тако још не зна колико ће која странка имати посланика у Народној скупштини.

С друге стране, нема ни најмање недоумице око тога коме ће бити поверен мандат за састав нове Владе. Одлучан, вредан и неуморан као и увек, он је већ 26. априла – само дан после објављивања првобитних резултата – показао да неће спавати на ловорикама, те је поставио темељ за фабрику муниције. А ни двадесет седми није протекао без отварања нове фабрике, овога пута – делова за аутомобиле. Из чега је потпуно јасно како је његова предизборна кампања за следеће ванредне парламентарне изборе већ почела.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7×8



Категорије:Судбина као политика

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s