Новак Ђоковић је први тенисер света већ скоро четири године, а ипак није љубимац већине гледалаца у Европи и Америци, што је посебно видљиво међу онима који уживо посматрају његове мечеве. Њихове симпатије и подршка окренуте су Нолетовим противницима.

Новак Ђоковић

Чиме је он изазвао и изазива такав став публике?

Можда својим непристојним понашањем на терену и ван њега, понижавањем противника или непрестаним препиркама са судијама како би им доказао да су донели погрешну одлуку?

Ништа од свега тога. Напротив, Ђоковић је увек спреман да поздрави леп потез противника или да своју грешку призна и када је судије нису приметиле.

Колико је таквих играча у белом (а и неком другом ) спорту?

Када је почео професионалну каријеру и губио мечеве од познатих тенисера, гледаоцима који му данас пљескају када пошаље лоптицу ван терена није падало на памет да то чине, иако су тада, несумњиво, имали много више прилика него данас. Није им било потребно. Задовољавали су се тиме што њихови љубимци побеђују, а узнемирење је, разумљиво, настало када је Новак унапредио своју игру и почео да побеђује своје славније противнике. Онда су се навијачи окренули против њега.

Они тога вероватно нису били свесни, али можда им је сметала и чињеница што овај врхунски тенисер долази из мале и прокажене земље и својом спортском вештином остварује велике зараде, које су, по схватању навијача, резервисане за њихове љубимце. Новак се појављује као неко ко у том друштву нема шта да тражи, а који, на известан начин, крши устаљена правила и односе.

И то, рекло би се, није све. Ноле се веома разликује од већине мајстора белог спорта којима су осмеси на лицу веома скупи и могу се видети углавном само у тренуцима када победе. Ведар дух и велики шармер, он је готово у сваком тренутку спреман да се нашали на свој или на рачун својих тениских колега и колегиница, да разгали публику.

Није могуће да све то навијачи не примећују и не осећају, али се, ипак, стављају на страну његових противника и покушавају да им помогну ометајући Ђоковића на разне начине.

Има и новинара, мање-више слично расположених према њему (пре осталих, енглеских) који доприносе стварању и одржавању негативне слике о првом тенисеру света.

Недавно завршени турнир мастерс серије у Индијан Велсу пример је таквог односа медија према њему. Почело је изјавом директора турнира Рејнолда Мура који се усудио да каже како „тенисерке на крилима мушког тениса добијају награде које им не припадају”. (Веома је брзо осетио последице своје искрености и морао да поднесе оставку.)

Викторија Азаренка, Серена Вилијамс и Рејмонд Мур (Индијан Велс)

Новинари су затим Новака упитали шта мисли о Муровим речима, на што је он без увијања одговорио да је у реду што су се тенисерке избориле за исте награде као тенисери, додајући да би, с обзиром на број гледалаца који прате једне и друге мечеве, тенисери требало да се изборе за веће награде.

То је свима онима који га не воле (боље рећи: мрзе) био позив да осуде његове речи. Не само тенисерке, које су схватиле да би Новак можда на други начин делио награде на турнирима већ и новинари, па и тенисери, међу којима и Енди Мари.

Нису му порицали право на сопствено мишљење, али су показали да их је, као и у сваком лицемерном друштву, опасно изговарати наглас. И бивше и садашње тенисерке побуниле су се против Нолетове јереси, а Серена Вилијамс је љутито рекла како Новак не би тако говорио да има ћерку, показујући тиме колико га мало разуме.

Он је затим дао нову изјаву медијима, посипајући се пепелом да би се некако оправдао за „потцењивање женског професионалног тениса” и изгладио утисак који је изазвало његово реаговање на Муров закључак.

Извињење Новака Ђоковића тенисеркама (Извор: Гардијан)

Колико је у томе успео, видеће се на следећим турнирима, али се тешко може претпоставити да ће се навијачи његових противника друкчије понашати према Нолету све док он буде побеђивао.

Kратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7lr

Categories: Дневник читаоца/гледаоца

Tags: Војислав М. Станојчић, Новак Ђоковић, тенис