Јован Ранисављев: Доктор Караџић и ђенерал Михаиловић

Није др Караџић исто што и ђенерал Михаиловић.

Ђенерал је био монашки тип, верник од малих ногу, православан, али који је упражњавао правоживље.

Доктор Караџић је волео живот, жене, поезију, вино, коцку…

radovan-draza

Но, сурова судбина је и једном и другом доделила исту улогу.

Улогу жртвованог и мученог Србина.

Као и ђенерал Михаиловић и др Караџић је много хтео и много започео.

Као и ђенерала Михаиловића и др Караџића је помео светски вихор.

Исти непријатељи, иста мета, исто одстојање, исти циљеви, исте жеље, и исте препреке.

Ни један, ни други нису желели рат.

Све су радили да до рата не дође.

Прихватили су да буду на бранику, свесни да ће на крају завршити на ломачи.

И један и други су правили труле компромисе, довијали се у разним искушењима, спасавали целину, жртвујући део.

Огрешили су се.

Радован више.

У операцијама разних служби, тешко да се и Младић може повезати са Сребреницом, посебно у светлу сведочења Хакије Мехољића и Ибрана Мустафића о договореном и инсценираном злочину у Сребреници.

Напади на линију разграничења у граду Сарајеву, и погибија цивилног становништва можда се нису могли спречити, али се сигурно могло ублажити и контролисати.

Злочини у Крајишким општинама Приједору и Козарцу су злочини задриглих потомака козарских партизана, и тешко да је могуће замислити да је неки песник и доктор са Пала наређивао било шта слично.

Но, може ли Србин ући у Царство небеско, другачије него страдањем?

Тешко, скоро никако.

Зато је пресуда добра, јер само испљуван, понижен и са оваквим бременом др Караџић може да исправи све своје грешке.

Пред Богом и српским народом.

Остало је још да га убију, да га неки наркодилер избоде ножем у затвору, и да запевамо: Жив је Дабић умро није!

Јован Ранисављев
Товаришево, Бачка


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7jJ



Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Е сад ко ће кога, него свој свога, на жалост, мада моји дедови то нису били, и игром судбине неко ко носи име деде ујака равногорца јединог који је био протеран у Енглеску неко ко ће одмах да кажем из породице ако не партизана-комунистичког наслеђа свакако, да проговори. Надам се не и пеотивуречи. Потомка колониста у Бачку. Прво да се нагласи да је Јован можда највећи национални радник и хришћански ево да кажемо то шире, иако је и ово данас, не Његова, шифра да се разводни реч Православни, делатник. Можда (још) није ни близу умесно поређење, али памте староседелачки крајеви војвођанских Срба са којима сам исто игром случаја одрастао, хлеб делио што се каже, у делу градића где су великом већином војвођански, а не колонизовани Срби и имају живу још легенду живог Свеца па и живо сећање, Светог Апостола Павла и носе велики потенцијал и ризницу чувања од заборава правих вредности. Те је у том смислу и Миле Парошки какав год да је, био мој фаворит, иако и Он бивше чедо кп, секретар кп војводине и слично. По мојим сазнањима, и породичним, рођена бака, иначе Српкиња до коске, и тихи баланс ипак кажем комуњарског наслеђа иако мој сам отац није причао скоро никад о комунизму нити величао било кога, више радикал него било шта, а ни то не величајући, знао је рећи хвала Грозу рецимо, због удељених (о знао је Он то добро иако се дубоко не слажемо, веома скромних пет јутара свеукупно за све земље у односу на војвођанске породице којима су, неправдом да нагласим, смањивали на десетак хектара минимум) елем, да је лично Дража мојој баки, тада девојчици са мајком, враћао узетог коња из похода те томе слично. Лично се борећи за поштење где се обрео и тако малим људима условно речено, а имали смо и деда ујака другог партизана, којег су мада већ убиле усташе, а и цела прича је да је пука сиротиња ишла у табор у који су их одвеле газде где су надничили. Пак, нека сведочења говоре да је и Он, до душе само једном, после у току рата како пише Перо Симић, имао љубавницу из Србије, знао сам тачно име, али сам забиравио, лик сам јој упамтио, чак је имао, до душе условно речено, и никад бољшевичку, али просовјетску фазу. Овим не бих да правдам Радована. Он је иначе чини ми се једнако човјек вјерник, али са много више лутања. И неким планинским маглама кад се натушти, искрено човјек којег, мада Њега пре него све остале, али мање зло нас је довело довде, никад не бих гласао. Дража је у свом говору пред Судом, као интелектуалан официр, чак истакао да су желели уважити тековине обе, и француске, и биљшевичке револуције. Сјајно се после осврнувши и анулиравши обе у њиховом суштаствено погубном кључу, позивајући се како каже наравно на српске, а и то верујем искористивши ову реч која није део нашег народног духа-иако мени омиљенију од других страних-демократије. Нешто слично је СДС као српска верзија, али удаљенија од матице па и мутиранија, те и позитивнија, и негативнија у исто време, локалног, овде са правом осуђеног, и надам се за сва времена одбаченог ДС-а чију ипак улогу еманципаторску у ДЕМОСу и слично, да ако не уважимо-као неки, за мене погрешан смерницом покушај, приметимо. Ни данас, иако под Путином, немерљиво боље артикулисаном, али још увек је усамљен у томе овај велики државник и надајмо се будући Цар, није до краја понуђена алтернатива у виду Русије која мора бити по оној чувеној не да су Бугари ушли у Софију, макар пред истом, да би је Срби схватили као Спас, и престали, до душе декларативно, опредељивање ка еу, иако је тек сад бар, народ пола пола око исте опредељен што је по мени идеално. Не за било каква трговања и цинцулирања него просто принципијелно. А можемо замислити тек тада, Русија мутирана у Бог те пита шта, Енглези лицемерни пријатељи као и увек, Француз један једини Шарл Де Гол пријатељ који је и сам прогнан, Краљ филован и уосталом условљен у изгнанству, мада где су били и сви остали монарси Европе, сулуду причу комуниста о бекству самим тим не бих ни коментарисао, и шта је могао? Радован, мој, је можда и могао. Рецимо да не верује неокомунистима, иако је и сам знао, овај би га придобио неким глзматањима, било какво ослањање на злобу му је донело шта нам је донело. Као и трпељивост српског народа и под комунистима па и Албанца за председника, Фаљу оног беше, те сада ево две деценије од почетка рата, а ускоро и две деценије од окупације Косова око кога дај Боже да добијемо поделу по линији комунистичке ћосићевске колику су нам комунистичке снаге закувале. Не, није се смело бити толико дводимензионално и наивно. Играти на злобу који је опет, играо на карту руских комуниста, које опет и дан данас Ратко Младић, до душе у поставци коју му марић француски агент намести, поздрави, јер не уме да прочита, у оном укључењу у емисију, говори много о задњих доста деценија по мени, ако не казанџијских, ето управо као Руса скоро, и кад нису толико алкохолно, брљивих, погубљених и недовршених, раслабљених Срба. Аркановских, бмвовских, или после ових хипстерско полуфеминизираних кад се мора рећи, и то од провинцијалаца примећено што би морали да ћутими и након наших јогурт револуција, новосадских и београдских, након промена крајности у крајност. Из комунационализма како га ја зовем у класични мондијализам. Неоколоније материјалиста, а сиромашних и духом и свакако, те исфрустрираних ако не лаких-бар за матњријалну сигурност-жена, а пре свега мушкараца који иза свега тога одговорношћу стоје, што нису управо опстојали и васпитали како треба… Можда треба и мушки прихватити губитак, да не кажемо пораз. Смешне су ове приче да неће бити последица. Издали су нас од Танзаније судије, преко вајне Шпаније што не признаје Косово чак ригиднијег као и данског судије у једином делу лакшем по питању сведока нове пресуде, а Српска прекодринска је тренутно, како је одмах и рекао Момчило Крајишник, дупло голо. Нити је Србија, нити је као „косово“ у односу на Албанију, нешто засњбно макар и у односу на остале. Не бих да ширим дефетизам. Али узмимо колико је могуће, негде сам и писао западно од Приједора макар препустити Абдићу, Требиње и пола Херцеговине је држањем владике-бискупа Григорија је ионако извргло у све само не Србију иако би то била ненормална штета тек тако оставити католичком утицају… Не видим како ће се све решити нарочито због уског грла дистрикта Брчко.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s