Драгослав Пакић: Братство, сестринство и јединство у антисрпству

У Хашком трибуналу црне двери, у Хрватској црнокошуљаши, у Србији жене у црном

Таман кад се очекивало да ће Хашки трибунал, који је Право као дисциплину заједно са недисциплинованим Србима, завио у црно, затворити своје црне двери, у Хрватској дижу главу праваши. Они у европску моду поново враћају црне кошуље. Аутохтона хрватска странка права – АХСП сматра да је на извору црнила, али им се супротставља Хрватска чиста странка права – ХЧСП, која, да би доказала приврженост изворним принципима, не да носи црне кошуље, него истиче и своје црне гаће. За то време Европа пред таквим појавама истиче – белу заставу.

Загреб: Ружни мушкарци у црном

Загреб: Ружни мушкарци у црном

Да све, ипак, не би било монотоно црно, на београдској сцени, равнотеже ради, имају наступ Жене у црном. Као доказ европског опредељења, Србија пред овим женама, као Европа пред црним кошуљама, такође истиче белу заставу.

Сви – трибунал, црнокошуљаши и жене имају, у односу на Србе, јединствен став: антисрпски. Тако је нова европска мода утицала на стварање новог братства, сестринства и јединства у антисрпству. И чува их као зеницу црног ока теткиног.

Путеви моде, као и путеви трговине (ко добацује органима?) непредвидиви су.

Моду протеривања споменичке заоставштине почела је Подгорица са Стефаном Немањом, а наставили Ужичани са Јосипом Брозом. Сарајлије су протерале Гаврила Принципа, а у Београду се са Славије повлачи Димитрије Туцовић. Око Димитрија се отимају Ужичани да би га имали у дупликату и Приштина, која истиче да располаже историјским правом које је изнад ужичког, пре свега због чињенице да је Туцовић у своје време тражио независно Косово.

У Туцовићеве идеје и Ужичане се полаже нада да ће „држава“ Косово доживети судбину Ужичке републике. Било па прошло, не спомињало се ни на споменицима.

Завод за изградњу споменика припрема нацрт Закона о будућим споменицима. Предвиђа се, као обавезна законска норма, да сви будући споменици буду изграђени на стакленим ногама како би се избегли непотребни трошкови приликом њиховог рушења. Нацрт такође предвиђа да се, ради избегавања евентуалних неспоразума и шкакљивих питања као што су: ко?, када? и зашто баш он? установи радно место отварача споменика, секача врпци и додељивача одликовања чиме се ни на који начин не жели умањити значај и улога Председника државе и Председника владе.

Жена у тиграстом испред жена у црном

Београд: Жена у тиграстом испред лепих жена у црном

Да су споменици жива створења види се и по томе што они, не само да умиру, него се и нови рађају. У Приштини је освануо споменик Билу Клинтону са све Моником Левински у самом фундаменту споменика. За инат Хилари Клинтон. Моника је ту, где је, па јој дође згодно.

Сарајлије припремају споменик Холбруку. Споменик ће бити у виду људске фигуре, иако многи тврде да у том случају то никако не би могло да подсећа на Холбрука. Фигура ће бити приказана у седећој пози на поду, са прекрштеним ногама и без обуће, окружена шиптарским терористима. Преко колена ће држати крстарећу ракету Мандушића Вука. Сцена приказује ритуал вађења ратне секире – томахавка уз громогласне аплаузе и скандирање „Алаху екбар“ од стране окупљених вехабија.

Госпођа Колинда у Хрватској присуствује откривању споменика Фрањи Туђману, оцу хрватске нације. Хрвати се преко новина одричу оца из првог брака, Јосипа Броза Тита, и његове дугове не признају.

Још једна врста моде запљуснула је регион који се некад звао Југославија, па затим Ови простори и на крају Западни Балкан само да не би био на истоку где су Руси и Кинези.

Када се утврдило да име Скот, које носи Његова Екселенција, амбасадор Сједињених Америчких Држава, код злурадих Срба изазива асоцијације на нешто са пежоративним конотацијама, предузете су одређене државне и медијске активности да би се унапред избегао евентуални дипломатски скандал. Они који се разумеју у језик, покушали су да Његову Екселенцију Скота преименују у Ската, aли су се врло брзо ујели за језик. Без обзира што су предходно утврдили да Латини нису у били у праву када су говорили: „nomen est omen“. Од користи им није било ни драгоцено искуство Кардељевог новоговора које се сводило на формулу: будала измисли ново има па мисли да је решио проблем.

Први су се побунили поштоваоци имена и дела Валтера Скота тврдећи да би Валтер, да је још у животу, оставио свог Ајванха и отишао да брани Сарајево. Из Бања Луке су поручили да Валтера, да је то урадио, не би мимоишли графити у стилу: Ој, Валтере, Валтере, стерам ти га матере!

Министар спољних послова Аустрије, Себастијан Курц, заведен новом модом промене имена, упутио је захтев Суду у Стразбуру тражећи да се из разумљивих разлога промени и његово име. Нагласио је да би убудуће желео да се зове Ђока Курц. Може и Курц Ђорђе, редослед није битан.

Томе су се успротивили наследници династије Карађорђевић тврдећи да би то име било плагијат будући да се њихов родоначелник већ зове Кара-Ђорђе.

Обреновићи са зобницама и најлон кесама у руци, све то посматрају из прикрајка и само чекају згодну прилику да ангажују кумове.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7f2

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s