Премијер Србије Александар Вучић неће потписати споразум са Русијом којим се Руско-српском центру у Нишу даје дипломатски статус, сличан оном који је недавно добио НАТО на целој територији Србије. Наиме, Вучић већ три и по године одбија да потпише тај споразум.

Како Данас сазнаје из извора блиских премијеру, Вучић већ три године одбија да потпише тај споразум, а од те своје одлуке неће одустати ни сада, упркос позивима и сталним апелима и „притисцима да то учини“ када премијер Русије Дмитриј Медведев буде посетио Београд.
Споразум о Руско-српском хуманитарном центру у Нишу постигнут је 2009, а центар је отворен 2012, али од тада активност центра стагнира, јер Вучић одбија да дипломатски статус особљу.
Како је Данасу речено у Влади Србије, датум посете Дмитрија Медведева Србији још није познат. Раније је, с руске стране, најављено да би долазак Медведева требало да се догоди на пролеће, а Данасови извори спекулисали су да ће премијер Руске Федерације доћи усред изборне кампање у Србији, половином априла. Међутим, како нам је јуче речено у Влади Србије, датум доласка је и даље потпуно непознат.
Како преносе Данасови извори блиски премијеру Вучићу, српски премијер не жели да заједно са Дмитријом Медведевим стави потпис на споразум којим би се руском центру у Нишу дао дипломатско повлашћени статус у односу на домаће законодавство. Уколико би се пак одлучио на тај потез, споразум би се нашао у Министарству унутрашњих послова на усаглашавању јер је то у ингеренцији тог ресора Владе Србије.
Скупштина Србије усвојила је 13. фебруара Споразум са НАТО, којим је омогућено да са Војском Србије размењују поверљиве информације и опрему. Свим припадницима НАТО у Србији гарантују се имунитет и привилегије, који су утврђени Бечком конвенцијом.
Званична Москва бурно је реаговала на усвајање Закона о сарадњи Србије са НАТО, а одмах потом амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин поручио је да не види због чега не би био печатиран и споразум који би дао дипломатски имунитет и руским хуманитарцима у Центру у Нишу. Исти став је изнео затим и председник Србије Томислав Николић, који је само дан раније ставио потпис на Закон о споразуму са НАТО. Како сазнајемо, Николић о потписивању тог споразума није консултовао Вучића, а позив председника да би премијер то требало да учини Вучић је схватио у врло негативном контексту.
Како су за Данас рекли извори блиски Вучићу, Николић, према њиховом тумачењу, покушава да остави утисак у јавности да је покушао да утиче на потписивање споразума са Русијом како би тај утисак стекао и Владимир Путин, који ће 9. марта бити домаћин председнику Србије у Москви. С друге стране, у кабинету председника Николића објашњавају за Данас да се његово залагање за потписивање споразума са Русијом заснива на наводном успостављању баланса и потврде војне неутралности.
У сваком случају, познаваоци прилика кажу да, иако Руско-српски центар у Нишу није војни, то би у врло кратком року могао постати.
(Данас/НСПМ, 3. 2. 2016)
Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7cg
Categories: Вести над вестима
Мислим да ово ставља тачку на “прикривену русофилију напредњака“ о којој се врло често говори. И која нажалост, и после њихове вишегодишње управе успева да завара многе бираче.
Сасвим је јасно да су западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти прогласили Балканско полуострво делом интересне сфере америчке политике. Разбили су Југославију изнутра и споља. У Југославију су деведесетих година ХХ столећа стигле и окупационе трупе НАТО пакта, да заувек збришу Србе као потенцијалне свезнике Русије и да заштите своје планове и намере, експлоатацију гаса и нафте из Каспијског залива. Србима је директно и индиректно објављен тотални рат до истребљења. У ствари, већи део касписког нафтовода би финансирала америчка влада и њене корпоративне компаније “OVERSЕAS PRIVATE INVESTMENT CORPORATION” and “SOUTH BALKAN DEVELOPMENT INITIATIVE” , као што је предложено 1996. године ( Види: Kevin Phillips, American theocracy – The peril and politics of radical religion, oil, and borrowed money in the 21st century, New York, 2006, стр. 82; The war for pipelineistan, Asia Times, January 6, 2002; Go – Ahead for Balkan oil pipeline, BBC News, London, December 28, 2004; Michael B. Oren, Power, faith, and fantasy – America in the Middle East 1776 to the present, New York – London, 2007; Пјер-Мари Галоа, Крв нафте – рат у Босни…).