Велимир Гајић: Мало играња прогнозе или Кад ће (нови) 27. март

У плановима Немачког Рајха о продору на Блиски исток (Drang naht Osten) Краљевина Југославија заузимала је значајно место. Схвативши да су им далеко важнији други планови и ратишта од рата са Југославијом, немачка дипломатија је успела на своју и страну савезника (Тројни пакт: Немачка Италија и Јапан) привуче ту балканску државу и то оконча свечаним потписивањем у Бечу 25. марта 1941. године. Према потписаном протоколу, Југославији се гарантује интегритет и суверенитет, она неће бити у обавези да се војно укључи у операције осталих чланица итд.

Београд, 27. март 1941: Говор једног од официра-пучиста

Београд, 27. март 1941: Говор једног од официра-пучиста

Историјска наука је одавно утврдила да су Британци на тај потез на разне начине приморали кнеза намесника Павла Карађорђевића а он то схватао као мање зло за државу и народ. Док су га наговарали, Британци су започели други план – војни удар и за то ангажовали појединце минорне политичаре, неколико виших официра и уз подршку неколицине архијереја Српске православне цркве. У таквим околностима дошао је и 27. март. Нова влада није променила политику већ је, напротив, изјавила да остаје при потписаном приступању. А онда је дошао 6. април и … остало је историја.

Скупштина Србије (у којој је господар Александар Вучић) је, готово тајно, усвојила споразум са НАТО-ом којим је у сваком погледу озваничена капитулација а на крају оверена потписом Томислава Николића… Из штурих вести о садржају тог акта видљиво је да тако нешто Немачка није обећала нити гарантовала Краљевини Југославији 25. марта 1941.

Томислав Николић

Томислав Николић

Добро је познато да је Вучић само извршилац „радова“, исто као и Николић, које им од довођења на власт диктирају Американци. Британци су у свему томе добили споредну улогу: стварање медијског мрака у Србији и припомоћ у остварењу апсолутне диктатуре.

Што се тиче Немаца, када је у питању унутрашња политика, они се на територији Србије готово ништа не питају мада им је господар Вучић много тога обећао али није испунио из страха од оних из Вашингтона. Да ли они, зато, можда не спремају некакав реванш Британцима за 27. март?

Ако бисмо правили паралеле времена и догађаја око уговора Краљевине Југославије и Тројног пакта и садашњег са НАТО-ом, морали бисмо да се запитамо: Када ће (војни) удар? Ко ће бити извођачи? Да ли се припрема тајна британска акција која ће довести до тога да српски народ све то плати кроз своју крв?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фонд стратешке културе, 21. 2. 2016)


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-78v



Категорије:Преносимо

Ознаке:, , , ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s