Драгослав Пакић: Боље имати врапца у Информеру него Независне у паници

У време када је једна партија ведрила и облачила па тако под контролом држала и промене климатских прилика, када је судство било једносмерно, нико се никада и низашта није жалио јер и није имао коме осим управи водовода. Време је увек било сунчано и ведро, плате редовне, школовање, лечење и годишњи одмори бесплатни. Метеоропатија је била непозната појава. Било је, додуше, пробадања са стране и притисака одозго, али то се објашњавало као нормална пословна пратња индустријализације и електрификације земље.

Извор: Србија данас

Извор: Србија данас

За то време се каже да је златно доба Титове ере.

Данас је, хвала Богу, ситуација дијаметрално супротна, антипротивна, да се изразимо речником аналитичара дневнополитичких збивања. Сви се на све жале, слобода је и демократија, а и разлози за жалбе нису занемарљиви. Има их за сваку душу и сваку политичку опредељеност.

Тако се Независно удружење новинара Србије жали на додељену пословну пратњу својих чланова и подноси кривичну пријаву против министра унутрашњих послова због недозвољеног праћења колегинице новинарке која је одбила да клекне пред министром Одбране.

Два министарства силе против једне новинарке, а снаге изједначене, кажу Независни.

Министар са гнушањем одбацује такве инсинуације и жали се Центру за деконтаминацију због притиска који се врши на њега лично и на укупно министарство. То, по речима министра, ову институцију омета у обављању по закону утврђених послова за добробит нације и државе. Одбија оптужбе о праћењу новинарске индивидуе у женском издању, осим што су, признаје, појединци по службеној дужности, пратили шта новинарка пише.

Заштитник грађана, и сам независан, осим кад је у питању виски и стране амбасаде, као неутралан арбитар стаје на страну Независног Удружења по слободном опредељењу. Хвата министра у лажи констатујући како је немогуће пратити текстове инкриминисане новинарке јер она још од времена Милошевића уопште не пише, а и кад је писала, нико је није прочитао.

Министар Унутрашњих послова се нашао у небраном грожђу, а министар Одбране у хеликоптеру који пада.

На конференцији за штампу, која је уследила поводом ових немилих догађаја, Независни су изразили жаљење и дубоку разочараност што се у хеликоптеру није нашла укупна влада.

Влада је на јавној седници иза затворених врата размотрила новонасталу ситуацију и, тим поводом, издала саопштење у коме се каже да је боље имати врапца у Информеру него Независне у паници.

Напредна међународна заједница, пошто је на основу сведочења Латинке Перовић, утврдила српску кривицу за Први светски, Други светски и све белосветске ратове, огласила се жалбом на српску невиност за актуелну мигрантску кризу. Мигранти су, како тврде стручњаци међународног реномеа, само пролазећи кроз Србију, произвели ефекте по којима је мигрена национална болест свих Срба без обзира на боју коже, националну припадност и верско опредељење. У жалби се као доказ за тврдњу о поремећеној свести Срба наводи податак да се Срби на све и на сваког жале осим на квантитет сопствене памети са којом су сви без изузетка апсолутно задовољни. Срби очекују, настављају аналитичари светског гласа, да ће, када Србија уђе у Европу, сви Срби бити у невладиним организацијама и независним удружењима. Сви ће бити запослени а лечење, школовање и годишњи одмори ће бити бесплатни.

Зато Европа данас, као Тито јуче, немају алтернативу.

Ако су мигранти оставили оволику пометњу само пролазећи кроз Србију, питање које се оправдано поставља јесте шта ли могу очекивати Немачка и Шведска – као крајње одредиште похода блискоисточних миграната?

Неки, свакако недобронамерни, сматрају да је могућа новогодишња ноћ у Келну која би трајала најмање триста шездесет пет дана годишње.

Други, опет, мисле како је ово само узвратна посета полумесеца некадашњем излету европских крсташа са, највероватније, истоветним епилогом.

Ангела Меркел, у сваком случају, мигранте дочекује отворених врата. Да би, кад загусти, могла лакше да побегне.

Остаје још само да се реши проблем деда Милисава из махале Кукулинци у селу Гузевје који има пуно право да упути жалбу због тога што је за два сата, колико су трајали невреме и снежна мећава у његовом селу, остао и без кафе и без шећера. Није се задовољио објашњењем градоначелника Београда који се правдао како су у село Гузевје упућена три булдожера – један са сто грама кафе и други са пола килограма шећера у коцкама јер је независна штампа на време упозоравала да деда Милисав воли, просто обожава, да ситан шећер у коцкама свечери туца у свом дрвеном аванчету.

Трећи булдожер је кренуо за сваки случај.

Градоначелника ништа није могло да оправда, пре свега због чињенице да су камермани, фоторепортери и дописници домаћих и страних медија стигли на лице места пре булдожера, а деда Милисав није имао са чиме да их послужи и тако оправда традиционално гостопримство српског домаћина.

На крају су се и градоначелник и деда Милисав и медији сложили да се неспоразуми овакве природе најлакше решавају уз несебичну и пријатељску помоћ временских прилика које представљају вишу силу на коју смо се одавно привикли.

Е, где су она златна времена када се знало ко ведри и облачи.

Онима који се жале на подухват Београд на води и који, када год се помене овај пројекат, не успевају да сакрију своје кисело лице, власти обећавају да ће, њима за вољу, изградити и Београд на киселој води.


Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-6WV

Advertisements


Категорије:Сатиристика

Ознаке:, , , ,

1 reply

  1. Sviđa mi se, posebno zaključak! 🙂

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s