Наталијина рамонда, снага феникса и симбол победе

Данас је државни празник – Дан примирја у Првом светском рату, а трећу годину заредом Србија обележава празник сећања на тријумфални пут српске војске од 1914. до 1918. По угледу на друге народе, политичари и јавне личности на реверима носе значку, Наталијину рамонду.

dan-primirja1

У знак сећања на уздизање Србије из пепела Великог рата, на својим реверима званичници и јавне личности носе љубичасто-зелени цвет, познат као Наталијина рамонда. Иницијатива да то постане симбол празника, потекла је од директора владине Канцеларије за КиМ Марка Ђурића.

„Дуги низ година Наталијина рамонда може да изгледа као да је нема, а онда у првој повољној прилици са најмање воде она из камена ниче, готово као птица феникс и зато је и зову цвет феникс, а посебно можемо да будемо поносни што у ботаници носи назив Рамонда Сербика, јер то ваљда нешто говори и о карактеру нашег народа“, каже директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

По угледу на руску георгијевску ленту и британску булку-попи и рамонда носи симболику победе.

Ова биљка ендемска је врста са Кајмакчалана, где су се управо и водиле битке у Великом рату. Назив носи по краљици Наталији Обреновић, а зелена лента на њој преузета је са Албанске споменице.

Обележавање овог датума, историчари виде као праву одлуку, али сматрају, да се празницима принципијелно мора придати већа пажња.

„Потребно је да поготово у овом времену када представљамо 100 година од прослављања Првог светског рата, држава кроз своје институције да адекватна објашњења овог празника и на неки начин врати га у јавну меморију“, истиче историчар Бојан Димитријевић.

Дан примирја прослављао се све до Другог светског рата, а онда су га заменили датуми који величају победе тог рата.

natalijina-ramonda-500

„Радни народ и Србије и Југославије спремао се на неки начин за те празнике, знало се да они носе један идеолошки контекст, али је на овај начин он некако боље био уписиван и у сећање и у праксу људи тог времена. Мислим да ова, рекло би се, неодређеност, да ли је то државни празник, да ли се ради на неки начин, утиче да је он и по односу људи према његовом садржају у суштини мање обавезан“, каже Димитријевић.

После слома идеолошке матрице социјалистичке Југославије није дошло до одговарајућег вредновања ранијих празника. Две деценије се лутало у прослављању историјских догађаја и датума и зато историчари сматрају да не би требало да се изненађујемо ако неко не зна шта се данас слави.

(РТС, 11. 11. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6l4

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Ознаке:, ,

3 replies

  1. “БИТКА НА МАЧКОВОМ КАМЕНУ-ПРЕПИСКА

    Битка на Мачковом камену, 1914. Једна преписка из рова у ров: Резервни потпоручник, ђак шестог разреда гимназије, син ратара из околине Шапца, Васиљевић, обавештава на листу ратног блока свог команданта батаљона, мајора Туцаковића: „Господине мајоре, више од две трећине људства ми је изгинуло. Буквално се гушам са Аустраијанцима. Не могу да издржим. Дозволите да се повучем 400 метара јужније.“ Следи његов потпис. На полеђини добија одговор команданта батаљона: „Не дозвољавам. Одсудно браните положај.“ Иде његов потпис.

    Мајор добија нови извештај. Слова су искривљена, и згрчена. Нешто се десило. Пише: „Господине мајоре, шварцлозе ме је пресекао кроз обе ноге. Тешко крварим. Дозволите ми да одем на превијалиште. Потпоручник Васиљевић.“ На полеђини стиже одговор. Прве три речи као да одражавају сигурност одговора: „Не дозвољавам, искрварите…“

    Али даља слова, у наставку, горе-доле, написана су руком која је очито подрхтавала, поводила се. Из мајора је избио отац. Крик родитеља. Писало је: „Сине, потпоручниче, кумим те Господом Богом, издржи још два сата, цела Србија гледа у твоја леђа. Твој командант Туцаковић“.

    Објавио БОРБА14 у 13.16
    Пошаљи ово е-поштомBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-уДели на Pinterest-у“
    Слава србским мјунацима!

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. КОЈА ЈЕ ГОДИНА У ПИТАЊУ?

    Ево, није јасно из ове белешке и изјаве Ђурића на коју се годину односи ово примирје од 11. сптембра. Је ли реч о 1918. години? Овде то не пише.

    Свиђа ми се

  3. Што се тиче прослављања, управо сам се чуо с једном рођаком запосленом код приватника у продавници на једној окретници градског превоза; каже да је радила данас, да ради сваки дан у години сем првог јануара, да нису имали струје данас, продавница је примитивна, с хладним плочицама и лошим условима за рад. Промет није лош, али газда нема намеру да ишта уложи у побољшање услова рада, каже да је он у почетку радио напољу, на улици под горим условима.
    И, тако, српска транзициона стварност, као да се век и по и нисмо померили с места …

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s