Модест Колеров: Припајање Јужне Осетије Русији – како не осрамотити отаџбину

(ИА Регнум, 19. 10. 2015)

modest-kolerov-200Председник Јужне Осетије Леонид Тибилов објавио је своју намеру о одржавању референдума о придруживању његове државе Русији. То није ни изненађујуће, ни неочекивано.

Лако је и пријатно говорити истину: Русија је наша мајка. Русија је отаџбина. И другачије неће бити. Русија је давалац и покровитељ, учитељ и заштитник и безалтернативно тржиште за Јужну Осетију. Русија је 2008. године спасла народ Јужне Осетије од геноцида који је започео грузијски председник Михаил Сакашвили. Несумњиво је да ће велика већина одраслих становника Јужне Осетије на референдуму гласати у корист спајања са Русијом. Таквих ће бити више од 85%.

Али истина је и да је међу преосталих 15% скоро цела политичка класа савремене Јужне Осетије, која је практично сама створила своју државу пре 25 година, када је у Грузији завладао агресивни етнички национализам и направио свој програм протеривања и насилне асимилације националних мањина, уништивши чак и њихове веома слабе аутономије. Ова политичка класа Јужне Осетије је 18 година са оружјем у рукама (до признавања од стране Русије) бранила право на живот и културу свог народа. По први пут у последњих 400 година историје, Осетија је остварила своју независност, која је постала инструмент самоодбране и опстанка. Она има нешто да нам каже о политичкој изолацији. И ваљало би да Руси сазнају оно суштински важно из те приче.

r-osetija

Државност независне Јужне Осетије (чак и без узимања у обзир њених историјских протекторатних односа, како их је у случају Абхазије именовао Сергеј Шамба[1]) представља непроцењиво искуство у изградњи модерне националне културе, која је заједничко власништво народа Осетије. И не може се рећи да је период њеног трајања у потпуности искоришћен да би Јужна Осетија постала споменик не само отпора, већ и националног препорода.

Ни независна државност Јужне Осетије није јој гарантована од стране бирократских експеримената Москве, када су Русију (!!!), у налетима и непрестано, у тој осетљивој и сложеној држави представљали разни трећеразредни „опуномоћеници“ интелектуалне свежине „Двадесет осмице“[2], понашајући се арогантно, скандалозно, крадући, срамотећи се и срамотећи. Чак ни пријатељска кавкаска гозба не спасава од силног стида због таквог лика Русије оне људе [у Русији] за које је независност Јужне Осетије од грузијског геноцидног шовинизма питање части и поноса.

Шта ће сада заштитити Јужну Осетију – чак и u обавезном статусу одвојеног субјекта федерације – од бирократских експеримената, али унутар Русије, у тишини, у хладу, не под светлом огромног скандала? То питање се највише чује у главама оних који праве прорачуне о последицама референдума, чији су резултати више него предвидљиви.

Присаједињење Крима Русији је историјско знамење достојанства и обнове Русије – уз то је изричито потребно не окаљати образ и од Крима не направити „излог“ савремене Русије, али не оним методом задругарске изградње којим је створен буржујски луксуз суседног Сочија.

zakavkazje

Присаједињење Јужне Осетије Русији би требало да буде тест способности Москве да управља без експеримената и експериментатора. Сада је неопходно направити много више од планинске железнице и моћног војно-информационог штита Русије у Закавказју[3]. Али нека би то ново стваралаштво било важније од административне ароганције које је већ обележила својим отровним испарењима и Цхинвали[4] и Севастопољ[5] и Сухуми[6] и Тираспољ[7].

Модест Колеров је главни уредник информативне агенције Регнум

Са руског посрбила: Владанка Војводић Милетић

______________________________________________

[1] Прим. СС: Дугогодишњи министар иностраних послова, касније и премијер Абхазије (2010-2011). Последњих година у опозицији. Доктор историјских наука. Лента.ру

[2] Прим. ВВМ: Руски  стрип-магазин.

[3] Прим. СС: Закавказје (Јужни кавказ) је геополитички  подрегион у оквиру Кавкаског региона. У политичком погледу у овом региону битишу три међународно признате независне републике (Азербејџан, Грузија и Јерменија), две самопроглашене и делимично признате републике отцепљене од Грузије (Абхазија, Јужна Осетија) и непризната република отцепљена од Азербејџана (Нагорно-Карабах). Википедија

[4] Прим. СС: Главни град Јужне Осетије.

[5] Прим. СС: Највећи град на Криму.

[6] Прим. СС: Главни град Абхазије.

[7] Прим. СС: Град у југоисточној Молдавији, средиште Придњестровља.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-6eh



Категорије:Посрбљено

Ознаке:, , ,

4 replies

  1. Nisam shvatio šta je pisac hteo da kaže, niti sam shvatio čime je takav tekst zaslužio da se objavi na ovom mestu.

    Свиђа ми се

  2. @ Bane

    Аутор врло софистицирано критикује позицију и политику Русије према територијама које желе да се одцепе и/или припоје њој, попут Придњестровља, Осетије, Абхазије. Није поменуо Новорусију, али је очито да и то провејава.

    Не може директније него што Колеров пише, а да му остане и глава на раменима и Агенција у поседу:

    „Ни независна државност Јужне Осетије није јој гарантована од стране бирократских експеримената Москве“

    Свиђа ми се

  3. A, tako. Hm, ako se u Rusiji za kritiku pozicije i politike gubi Agencija i glava sa ramena, onda je bolje da se držimo bezalternativnog EU puta.

    Свиђа ми се

  4. Ја сам схватио да је аутор само хтео да истакне да су потребни прави људи на правом месту за велика дела. И имам осећај да ће тако и бити.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s