БиХ: Православци „генетски четници“ у школском речнику

Школски речник босанског језика аутора Џевада Јахића, препоручен као литература у школама и на факултетима Федерације Босне и Херцеговине, погрдним изразима и описима објашњава становнике БиХ православног и српског порекла. Тако се израз „ђикани“ објашњава као назив за „сељачину, православца брђанина, генетског четника“.

ANADOLIJA/Stipe Mayic

Џевад Јахић (Извор: ANADOLIJA/Stipe Mayic)

Школски речник користи се у ФБиХ, али и у школама у Републици Српској које имају националну групу предмета по плану и програму Унско-санског, Тузланског и Средњобосанског кантона. У њему се, преноси „Еуро Блиц“, „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник, уз навођење примера „поклаше нас ђикани“.

Тумачење речи „балванград“ погрдно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за менталитет, па се тако описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“.

У речнику нема речи „усташа, док „четник“ није назив за припадника четничког покрета, већ припадника „српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом“. Речник „четникушу“ речник тумачи као „припадницу српске војске“, али и „Српкињу у Босни склону националној мржњи и нетрпељивости“.

И док је у речнику српског језика реч „џихад“ представљена као исламски верски рат, у Јахићевом речнику то је „рат за одбрану вере“.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић подсећа да су се представници ентитетских министарстава просвете још пре десетак година договорили да ће избацити из литературе увредљиве садржаје што је, како каже, Република Српска и учинила.

Према мишљењу лингвисте Милоша Ковачевића, речник показује да се у школству на систематски начин шири мржња. Он наводи да је у односу „босанских“ лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин „повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније речи“.

„Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење, он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење“, сматра Ковачевић.

(n1info.com, 20. 12. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-65f



Categories: Преносимо

Tags: , , , ,

Оставите коментар