Невена Мијаиловић: Од преговора са ЕУ до дијалога Србије и Косова

Сваки народ оставља траг у времену својим делима, културом, личностима и, између осталог, положајем који је имао у историјски преломним моментима, да ли је био на страни понижених или поносних, победника или губитника. Све ово можда не би било толико тешко колико изгледа да свим наведеним не управља једна рука која часна дела скрајњује а нечасна велича, културу једног народа приписује другом, великанима сматра људе без достојанства и части и која користи сваку прилику да понизи.

Granica-Kosovo-750x480

Тзв. граница са Косовом

Брисел тражи да се дијалог између Београда и Приштине преименује у разговоре Србије и Косова, све под фирмом „отварања“ неких поглавља; према томе, уместо преговора са ЕУ ми добијамо уцене, условљавања и понижавања. Ако се Приштина преобрази у Косово, тиме се једној насилно отргнутој и самопроглашеној „држави“ скидају знаци наводника и она се изједначава са Србијом која – иако територијално прекрајана мноштво пута кроз историју – има вековно трајање иза себе.

Понижења се нижу кроз преговарачка поглавља са ЕУ и тачке у њима, нека од последњих јесу да Србија преда Газиводе новооснованој „држави“. Није реч о пуком језеру и једном од добара, већ о услову опстанка српског народа на Косову и Метохији. Газиводе су извор воде и извор снабдевања струје – знамо да када други руководи изворима воде у некој земљи она више није свој господар. У Србији су готово сви најважнији извори воде предати странцима на коришћење и самим тим Србија нема утицаја на нешто што је опште природно добро, пре свега државе српског народа; разлика је у томе што су ти извори у границама земље и што Србија то никада не може да изгуби. Насупрот овоме, Газиводе се налазе на тренутно окупираној територији, и уколико се и управа над њима преда Шиптарима – опстанак Србима је готово онемогућен. Јер њихов циљ није управа ради газдовања већ због задобијања моћи над српским народом.

Друго од низа понижења јесте пријем Косова у УНЕСКО. Да није трагично било би заиста смешно. Примити у УНЕСКО државу чији народ на Косову практично нема значајних културних тековина који од јуче постоје као држава, успут узимајући српски назив Косово – више је од обичног понижења, то је право силовање културе. Осим ако то није награда за етноцид над српским народом, за рушење и паљење да би се затро сваки траг српског постојања, за представљање српских манастира као шиптарских и као дела верске и културне баштине непостојеће државе Косова.

ulaznica-za-unesko

„Улазница“ за УНЕСКО

Иронија је да просвећена Европа, са свим својим вредностима, не познаје историју ни културу својих народа и на то гледа мирно – јер јој истина више ништа не значи, као ни етика ни закони. Европа од народа захтева ропску послушност и прихватање свих захтева, то јест прихватање понижења у потпуности, и тек тада – са оковима на рукама – можете бити примљени тамо где иначе по праву већ припадате.

Свесни смо тога да држава, којој је основна привредна делатност криминал и у којој су највиши државници криминалци, злочинци и трговци органима, не може да опстане дуго. Али, шта ако се њено пропадање – због свесрдне помоћи САД и ЕУ – продужи, а Срби са Косова и Метохије постану странци на својој земљи? Нема другог назива за оне мученике којима други одређује хоће ли имати струје и воде, онима којима се укидају паралелне институције (као макар привидно присуство државе Србије), којима се пале светиње или проглашавају туђом баштином, који оне који на рукама носе крв сународника и рођака морају да поштују као државнике? Ако се тако настави, Србима на КиМ остаје да буду странци у својој земљи или да напусте прадедовску територију. Да би се то спречило, Србија не сме да преговара са ЕУ – која је руина свега човечног – о територији за коју је вековима проливана крв и која има статус српске свете земље. У супротном, Србија ће преговорима са ЕУ прецртати себе а признати непостојећу државу Косово. И све то зарад приступа некој Европи у којој за (православне) Србе очито нема нити ће бити места.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5YG



Categories: Судбина као политика

Tags: , , , ,

1 reply

  1. Браво,свака ти је ко Његошева!!!

Оставите коментар