Драгослав Павков: Један од понуђених одговора

Драгослав Павков

Драгослав Павков

Шта оно беше „НОПО“? Ах да, била је нека странка са таквим називом… Учествовала на изборима за републички парламент, њен председник је две године примао посланичку плату а онда су их сви заборавили. Пардон – скоро сви: Нису и неће дежурни чувари чедности србијанске политичке сцене, уредник портала „Стање ствари“ и његов цењени дописник из Сирига. Како је епизода са странком званом „Ниједан од понуђених одговора“ за овог аутора важно искуство, захваљујући коме је стекао драгоцена сазнања о обичајима који владају на политичкој сцени Србије, личностима који на овај начин учествују или покушавају да учествују у догађајима, као и о ономе што се назива „бирачко тело“, ред је да се феноменом НОПО позабавимо мало детаљније него што је уобичајено када је реч о ванпарламентарним странкама.

Зашто кажем да је НОПО „феномен“? Зато, јер је та, one man band странка својевремено прилично уздрмала србијанску политичку чаршију. Свако из својих разлога, али многи познати и анонимни појединци су у НОПО или преко НОПО покушали да нађу себе, тј. да остваре неки свој интерес… А све је почело током доколице главног идеолога и „председника странке“ у једном стану на београдској Бањици.

Млади програмер Никола Тулимировић је решио да капитализује своје познавање омиљене играчке, експанзију интернет комуникације и очајну ситуацију у којој се налази већина људи сличних њему. Нема пара, нема посла, нема будућности, нема ништа… Спавање до подне, дупла Нескафа, па на комп до предвече, онда одлазак до драгстора, „сређивање“ са пар дволитрача и оргије код Десанке Шакић. Осим ако неког не „усере клаџа“, онда је известан и одлазак до неког од извиканих сплавова… Међутим, Никола је хтео више.

Благодарећи теткином паметном избору ђувегије, млада нада србијанске политике је добила прилику да се обичајима, традицији и марифетлуцима напаја са самог извора… Његов теча је као дугогодишњи посланик у Народној Скупштини и министар у Влади имао прилике да види све људском уму замисливо па и оно друго. Тачно је знао на шта млади и перспективни љигавац треба да обрати пажњу, чега (кога) да се чува, а кога (шта) може да искористи.

Рецимо, у држави нам не ваља баш ништа, али изборни систем је најбољи могући, око тога су све странке у саборном једномислију. Све им дирај – пропорције не! Према Закону о избору народних посланика, за улаз политичке странке у сазив Скупштине, потребно је да странка пређе изборни цензус који износи 5% од бирача који су приступили гласању. Осим ако је реч о странци регистрованој као странка „националне мањине“ која је позитивном дискриминацијом изузета од изборног цензуса, па њени представници у парламент улазе преко „природног прага“ који износи 0,2% од изашлих бирача.  Дакле, ако се задржимо у границама суве теорије и аритметичким главоломкама, према изборном систему и закону који га прописује, сасвим је могуће да „националне“ мањине у једном тренутку, само ако се довољно добро организују – практично завладају Србијом… Колико „националних савета“ данас егзистира у Србији? Ето, Никола се сетио једне мањине која није и ускоро неће ни бити заступљена у србијанској Скупштини – влашке. Па је вођен максимом да је дозвољено све што закон не забрањује – пресавио табак и регистровао странку влашке националне мањине – „Ниједан од понуђених одговора“. До тада је све личило на спрдњу, а онда су идеје кренуле да навиру…

nopo

Рецимо, свака странка која доспе на изборну листу, има право на по два контролора на сваком изборном месту… Њих плаћа Републичка изборна комисија из државног буџета, а за младе и незапослене људе износ дневница уопште није незанимљив. Да би неко постао контролор, неопходно је било да и-мејлом пошаље сагласност са Програмом и изборним циљевима НОПО, те да касније, када се распишу избори свој оверен потпис стави испод листе НОПО. Рачуница је следећа: Ако је реч о парламентарним и председничким изборима, а странка има и посланичке и председничког кандидата, гласа се у два изборна круга, што значи да контролори „за ништа“ добију барем по две добре дневнице. Мало ли је на ову кризу?! Заузврат – странка добија оверене потписе, неопходне да би учествовала на изборима.

А програм НОПО уопште није тежак за прихватити. У њему се налази скоро све што би нормалан грађанин само пожелео… Наравно, нити је ко луд да обећа како ће све из програма остварити ако уђе у сазив Скупштине, нити би ко у то поверовао. Али, да би се прешло хиљаду миља, неопходно је направити први корак, зар не?

Као што рекох, у предизборне активности укључили су се и нови људи, дужна пажња посвећена је и детаљима, а у трци за посланичке мандате нашли су се и угледници попут Милана Тарота, Ђорђа Вукадиновића… Што је на акцију инспирисало и многе анонимусе попут моје маленкости; кад су се ангажовале такве громаде – ко сам ја да останем уз „смедеревца“?! А онда је почела игранка…

Након прес-конференције у Медија центру на којој су глодур Нове српске политичке мисли и председник НОПО обнародовали да заједно улазе у изборну трку, на сајту НСПМ десила се експлозија одушевљења и подршке омиљеном гуруу, до тада добронамерно прекореваном што се већ једном не упусти у политичку битку кад све зна, и то не само да зна шта је било, већ још важније од тога – он зна и шта ће бити. На његов позив неки смо се јавили, а неки су били „паметни“ па су баш у том тренутку отишли да мочају.

На реакцију режима, утовљених синекураца и маснокопитара свих фела није требало дуго чекати… Вукадиновић је у Пешчанику нападнут од професорке са приватног правног факултета Весне Ракић – Водинелић, док је други удар синхронизовано стигао са сајта антиратних профитера Пере Луковића и његових каснијих спонзора. Зна се како се води политика, ко је тај Вукадиновић да са неким клинцима брља и таласа. Добро, ово је било очекивано…

Али, мајко мила – кад закукаше и залелекаше љуте патријоте србске: „Не дамо наше гласове! Срам их било, ушли су у влашку странку да нам направе родољубачки „раздељак“, и спрече нас да на отвореној телевизијској сцени и даље гинемо за васколико србство… За Косово и Црну Гору, Романију и Маћедонију…“ Добро, не баш за „чокалије“ али ајд’. А онда добро саветовани Тулимировић потеже гује из потаје и убоде свог Цезара, истог оног који га је довео пред камере и у жижу интересовања. Каже, „… нисмо се разумели, ја сам носилац листе а не господин Вукадиновић…“, па је тако испало да у тој изборној трци публика која је попунила тикет мисли да је гласала за расног ајгира, а после старта испаде да под његовим бројем заправо трчи рага са четири леве ноге. Након свега виђеног, претпостављам да је господину Вукадиновићу било доста и НОПО и њеног председника, и објашњавања откуд побогу таква Србенда у влашкој странци – једноставно је заћутао и пустио да прича иде тамо где ју је враг понео. Након избројаних гласова, Никола Тулимировић је своју странку увео у парламент, где ју је заступао две године као њен једини представник. Ђорђе Вукадиновић је „остао кратак“ за пар хиљада гласова па да се и он ували на буџет, Драгослав Павков као 13-ти на листи за неких стотинак хиљада… Гласова, не евра. Наш „прешједник“ се за две године седења у сали и ждерања у скупштинском ресторану два пута обратио колегама и јавности, да ме на муке бачите – појма немам о чему је зборио; али мора да је било паметно. Где би нас тако паметне насамарила нека будала?!

Н. Тулимировић и Ђ. Вукадиовић из времена сарадње

Н. Тулимировић и Ђ. Вукадиновић из времена сарадње

Наравно, свако од нас је имао своје разлога за овај излет у високу политику. Са сигурношћу могу да говорим само о својима, а не треба превелика памет ни да се схвати шта су од тога очекивали остали.

Мени лично бављење политиком на уобичајен начин никада није било привлачно. Откад памтим за себе, од пионирске организације и „разредне заједнице“ у школи – увек је било потребно аминовати и усвајати туђе мудрости. Први пут у животу гласао сам за Шешеља у знак протеста због Милошевићевог бруталног наметања свог кандидата за председника РСК. Чим сам дочекао прилику да му се на неки начин реванширам – гласао сам за његовог највећег противника који је мој и још много њему сличних гласова капитализовао у виду базена са морском водом и места председника општине.

Други пут сам гласао за ДОС и Коштуницу који је тада још смео да нас гледа у очи; што му је била грешка коју никада више није поновио.

Трећи пут сам одлучио да подржим Двери које су најавиле да политику планирају да воде на до сад невиђен начин. Међутим, убрзо сам схватио да „то тако само пише“, а да се зна како се политика води; дакле – исто као и до сад, зато…

Код НОПО ми се допала иницијатива и склоност ка извођењу диверзија.

– Извргнути руглу лош изборни закон који омогућава дискриминацију већине грађана,

– учинити бесмисленим постојање Националне службе за запошљавање која се уопште не бави запошљавањем људи, већ на терету буџета опстаје водећи безвезне евиденције које не користе никоме осим режиму када се задужује по иностранству, тако што ћемо као мала и непозната политичка странка на два дана запослити више људи него што су стручњаци из НСЗ запослили за годину дана,

– добити трибину где ће наши представници свакодневно током најмање сто дана годишње бити присутни у јавности, представљати и тумачити програм, доминирати у дебатама и раскринкавати барабе које уништавају државу,

– преко те, најгледаније трибине, грађанству објаснити зашто систем не функционише, шта треба променити и како до промене доћи

Нажалост, моја надања су се остварила само делимично. Успели смо да Тулимировића угурамо у Скупштину све у инат Пашчанику, ЦЕСИДу, ВРВ, е-новинама, Дверима, ДССу и глодарима државног буџета којима ни мало не сметају комби странке покојног Батића, оног Кораћа, резервне странке Бориса Тадића и Томислава Николића, али им је „њихове“ гласове покупила група клинаца са Бањице, уз малу али несебичну помоћ пар земљорадника из Сомбора.

А што је најважније, доказали смо да нема тога што просечни Србијанац неће заборавити под условом да добије уобичајену дневну дозу афера и трачева. Након свеопште фрке и дреке око „влашке преваре“ и „лажне странке НОПО“ самим престанком опасности од Вукадиновића у Скупштини – престало је и интересовање за морал у политици, ВРВ је престала да прети кривичним пријавама за манипулацију вољом грађана, све је остало исто. Преко „природног прага „националне“ мањине (као представници влада суседних држава) ако се довољно добро организују, већ на следећим изборима могу да надгласају већински народ и преузму власт у држави. Или Срби по свом старом „добром“ обичају опет немају намеру да поштују сопствене законе па ће их спречити са „не може то тако, то тако само пише…“?

Саопштење Тулимировића о разлазу са Вукадиновићем и НСПМ

Саопштење Тулимировића о разлазу са Вукадиновићем и НСПМ

Зашто је тако испало?

Првенствено јер они који имају моћ у Србији, на кратком ланцу држе велики број тзв. „сигурних гласова“. Све је то лепо, и слобода и демократија, и људска права и синдикално организовање, али ништа од тога се не маже на лебац. Од чега ће живети тек свршени механичар мехатронике ако га деда не упише у СПС па га увале у Србијагас, или га тата не одведе у СНС – а ови га поставе за реонског хигијеничара пешачке зоне?

Друго, ако наши највећи правници не схватају шта за државу и правни систем значи З А К О Н, зашто се он мора поштовати чак и ако је бесмислен (све док се не промени), како би то побогу знао обичан свет?! Јер овде је својевремено „највећи син народа и народности“ јавно замерао неким судијама да се „… држе закона к’о пијан плота…“. Па чега би судије иначе требало да се држе?! Милоклиза!? Нама дакле не требају правила, принципи и њихово поштовање, нама треба газда! Чија реч је закон.

Зато се воздигао вас поштени и верни србски свет у једнодушној осуди незнавеника који су се усудили да у предизборној кампањи учествују у складу са законима и уставом ове земље… Додуше, они који су пре утекли са бојишта су одавно аболирани, ето – за Милана Тарота се само ретки сећају да је био високи функционер НОПО. По истом рецепту по коме су дезертери из ’91. постали „прави хероји“ јер су се бежећи по иностранствима снажно успротивили „Милошевићевој злочиначкој политици“.

Тако драги и цењени аудиторијуме, када сутра на дневни ред стигне питање зашто је овај аутор (неуспешно додуше) предводио бојкот прошлих избора – одговор ће вам се сам кас’ти. Нема се шта бирати, а богами нема ни за кога. Све што је ваљало, из земље је већ отишло… Овде ће за пар година претећи само група криминалаца, пар попова који ће их исповедати, политичари који распродају оно што смо им кукавички и неодговорно поверили и ђутуруми којима је највећа брига хоће ли (и) овог месеца бити довољно за лекове како би се што више продужио овај невероватно узбудљив и садржајан живот.

А онда ће на празну српску земљу доћи жути људи и пити воде са Мораве…

Опрема: Стање ствари

(Преврат, 29. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5P0

Advertisements


Категорије:Разномислије

Ознаке:, , , ,

17 replies

  1. Хвала Д. Павкову што је написао овај текст:

    Надам се да је сада очито шта је суштина мог приговора – цела идеја је заснована на превари и нема трунку морала. Павков ни данас у томе не види ништа лоше, он (чини ми се) има примедбе само на реализацију и што их је Тулимир „заврнуо“ али и даље, рекло би се, мисли да је идеја генијална у својој субверзивности. Можда, али је пре свега НЕМОРАЛНА. Тачка.

    А аргумент да су „на два дана запослили“ контролоре (и показали Бироу рада како се ради!) да није трагикомичан био би смешан.

    Павков је заборавио да каже да је листа НОПО намерно пријављена минут пред поноћ када је истицао рок за предају листа да би била последња – добар број гласова добијен је тако што су људи мислили да заокруживање „Ниједног од понуђених одговора“ значи „не свиђа ми се нико и нећу да заокружим никог“ а не заправо да дају глас једној превари.

    За крај: Павков не види да је оно што се родило у превари морало да се заврши преваром. Како је Тулимир заврнуо гласаче тако је заврнуо и „црнце“ који су му изнели кампању и обезбедили место у парламенту.

    ПС. Ваљда се сећате оног Џона Кенедија, из Енглеске, „великог пријатеља српског народа“ (и Слободана Милошевића). Тај је имао титулу „кандидат за посланика на британским изборима“. Можда том титулом („кандидат за посланика на српским изборима“) може да се овенча и цењени Павков 🙂

    Свиђа ми се

  2. „цела идеја је заснована на превари и нема трунку морала“
    јел ово цитираш Водинелићку?
    да ли у превари и извртању руглу довођењем до крајњих консеквенци радикално идиотског поретка и изборног система баш нема ни трунке морала? Можда за вас, љубитеље тог поретка и идеологије и лика и дела човека који га је конституисао
    благовремено смо објаснили зашто смо подржавали ту диверзију у НОВА ВЛАШКА ПОЛИТИЧКА МИСАО
    http://revolucijasada.blogspot.rs/2012/04/blog-post_6178.html?zx=829dfd0c072d12f

    али то је за људе „перцептивне свести“ којима се избор у политици своди на одабир идола влашко село

    Свиђа ми се

  3. @Александар Лазић
    „…цела идеја је заснована на превари и нема трунку морала.“

    Па кога смо то преварили Александре? Је ли неки Влах помислио да смо рођаци па је гласао за НОПО? Или су грађани Србије приликом доношења закона о избору народних посланика преварени од стране предлагача и занемарени од елите која би требало да указује на преваре како би их јавност спречила и предупредила? Или и ти мислиш како је сасвим у реду да половину сазива Скупштине заузимају којекакви страни агенти уваљени преко „савета националних мањина“? Ако мислиш ТО – на такав став имаш сва права света; али није лепо (обашка што није поштено) јадиковати и нарицати над судбином Србаља у „региону“ а у сопственој земљи и сопственом парламенту неговати „позитивну“ дискриминацију која ће на крају довести (ако већ није довела) до потпуног развлашћивања већинског народа и претворити га у међусобно посвађана племена дсОВАЦА, снсОВАЦА, спсОВАЦА, дверОВАЦА, радикаОВАЦА, упс ови задњи нису…

    „Павков ни данас у томе не види ништа лоше, он (чини ми се) има примедбе само на реализацију…“
    Наравно да „не види ништа лоше“ јер Павков, а ни људи које је наговорио да подрже листу НОПО није преварио баш никог. СВИ са којима је Павков разговарао од првог минута су били упознати са чињеницом да НОПО не окупља никакве Влахе, да је циљ оно што сам навео у тексту, а да штету од уласка Тулимировића у парламент није имао нико осим професионалних патриЈотских синекураца и дебелих маснокопитара који су од продаје метана направили бизнис. Каква тачно штета је наступила јер у тај сазив Скупштине нису ушли људи из Двери? У Патријаршији претекло ордена јер није било коме да се доделе? Каква је за државу разлика да ли плаћа бескорисног Тулимировића или бескорисног Глишића (Бошка, кога брига)? А о томе кога је Тулимировић заврнуо, ако те баш занима види са бившим шефом; мене је „заврнуо“ толико јер се од циљева описаних у тексту реализовао само мањи део… Никакав аранжман са њим нисам имао, а ако стварно мислиш да је ико очекивао да ће осим прве двојице са листе још неко ући у Скупштину – или си луд, или би требало да се оканеш политичке анализе.

    “ Можда том титулом („кандидат за посланика на српским изборима“) може да се овенча и цењени Павков :)“

    Нема Павков шта да се овенчава јер је већ овенчан. То можеш да престигнеш једино ако те Артемије завладичи; све друго није вредно труда 🙂

    Свиђа ми се

  4. @ Prevrat (Драгослав Павков)

    Драгославе, добро је! Разумемо се! Ја сам помислио да ти можда не разумеш шта покушавам да ти кажем или да ја нисам довољно прецизан, али сад видим да заправо ти имаш (с моје стране гледано) неку врсту „моралног слепила“. Исто како си критиковао Иницијативу а не и НОПО, тако и не налазиш ништа неморално у отворено лажној мањинској странци. Добро, према свецу и тропар и прочаја.

    Једино не видим какве везе има вл. Артемије са целом причом? Да ниси и ти мигрирао до језуита (види: Н. Милошевић, „Марксизам и језуитизам“) па ти се владика привиђа и тамо где га нема?! Или си само почео да се нервираш па да ме мало „мунеш у ребра“ – али веруј ми да то „муњање у ребра“ заправо за мене јесте ничим заслужена и фантастична похвала (ма колиико да нисам монах нити „достојан“, али лепо је чути да имаш тако високо мишљење о мени, хехе).

    ПС. А кад поменух језуитизам, заправо је она чувена језуитска „циљ оправдава средство“ оно што је изгледа твој морални credo: прво сам помислио да се морално напајаш из оног „добро је кад ми похарамо туђе село, а лоше кад они то ураде нама“, али сад видим да ти заправо због високог циља (који не знам који је био, циљ НОПО, али није ни битно) занемарујеш лажна средства којим би дошао до њега.

    ППС. Уместо што губимо овде време пишући, предлажем да искористимо твоју ингениозну идеју и „запослимо Србију“: свака породица да оснује по једну мањинску странку (лажну, дабоме!), па на изборе, па контролори (пута два дана дневница)… Иди бре, Драгославе, насмеја ме до суза 🙂 🙂

    Свиђа ми се

  5. Нико није лично преварен да је Влах али јесте да је то неки посебан одговор као оно “Не знам“ на тестовима. Ја сам био запрепашћен кад сам схватио да има људи који су тако схватили опцију “НОПО“ на гласачком листићу!

    Свиђа ми се

  6. @ Milos
    Да, многи јесу гласали за НОПО јер нису имали појма да постоји странка која се зове „Ниједан од последњих одговора. Али, зар Вам је СТВАРНО жао људи који немају појма о понуди са гласачког листића, већ изађу на изборе само да би искористили своје демократско право да не гласају ни за кога?! Замислите, да ли би се ти људи тако односили према столу пуном јела, на коме се нашло и нешто погано; да ли би ти људи пристали да са везаним очима пробају свако од понуђених „јела“? Наравно да не би, јер се ради о лично њиховим устима, о баш њиховом здрављу… Зашто се људи онда тако неодговорно понашају према сопственом гласу? Зашто пре него што крену на гласачко место, не прегледају понуду, не информишу се о ПРОГРАМИМА кандидата, и на основу тога не донесу одлуку за кога, или против кога ће гласати?! Да ли мислите да би било који Србин добровољно сео у хеликоптер којим би покушао да пилотира Александар Вучић? Не би? Јер врло добро зна какав шарлатан и егоманмијак је у питању, ко би поверовао да такав примерак зна управљати хеликоптером… Али, такав Србин мртав-ладан дозвољава да се исти Вучић на његов рачун зајебава са Арапима, са Шиптарима, да се задужује у његово име, дели субвенције светским шпекулантима… Зашто он (тај просечни Србин) ради? Дакле, ни Вама није жао људи који су протраћили свој глас, жао Вам је што га нису протраћили у корист неке „патриотске“ странке. Са друге стране, мени је жао једино што се моји земљаци према својим дужностима тако комотно односе.

    Надам се да се разумемо. Ако не, жалим – објашњавање ми очигледно није јача страна.

    Свиђа ми се

  7. @Александар Лазић
    „…Уместо што губимо овде време пишући, предлажем да искористимо твоју ингениозну идеју и „запослимо Србију“: свака породица да оснује по једну мањинску странку (лажну, дабоме!)…“
    Нажалост, идеја није моја већ ју је смислио Тулимировић, ја сам само помогао да 16 000 углавном незапослених људи заради два пута по 2500рсд. Али немојте да се угледате на мене и Влахе. Смислите нешто оригинално, србско, па да вас туримо у пЈесму. Али мрка капа зар не?

    За нешто тако тривијално потребно је премакарити па постати језуита… Сви битни Срби су већ запослени на буџету, остали су бесловесно стадо које постоји да би истакло величину „правих“, и да би с времена на време уплатило коју кинту за њихове плате.
    Драго ми је да те увесељавам 🙂

    Свиђа ми се

  8. Да се разумемо мени није жао тих људи који су гласали за НОПО због своје необаштености. Али рачунање на такве гласове озбиљно нарушава кредибилитет било чега што би позитивно дошло из тог покрета. Свако ко се у њему ангажовао а мало је политички обавештен зна да избором једног или два посланика не може ништа да се уради у Скупштини. Не само да је то предалеко од скупштинске већине већ ни не може да се добије знатније време за наступање тог посланика (или њих двојице).

    Нисам сигуран како сте успели да протумачите да ми је жао што ти људи нису гласали за неку патриотску односно пронационалну странку? То нигде нисам написао. А и чисто сумњам да је таквих гласова било неколико хиљада, можда неколико стотина у оквиру целе земље.

    Што се покрета НОПО тиче ја сам релативно површно пратио шта се дешава али сам имао прилике да испраим да је Тулимировић врло агилно рекламирао своју странку путем друштвених мрежа. У доба када је оснивао врло упорно се трудио да та организација добије свој чланак на Википедији, нашироко је објашњавао људима зашто то треба да се деси и шта његов покрет представља. Било је то својеврсна мешавина агитовања и врбовања (нешто између, не знам има ли реч за то?).

    У доба кад се све то пребацило из редова покрета једног омладинца у политички пројекат са парламентарним амбицијама ја сам пажљиво пратио НСПМ (који јепо мом суду тада био далеко квалитетнији него сада) и једино што ми је падало на памет да Ђорђе Вукадиновић хоће да постигне је да покуша да мало затресе парламентарни естаблишмент или барем да га стави под критичку лупу. Мало шта се изван тога могло постићи. А на крају се није постигло ни то. Да ли је вредело послужити се својеврсним (и отвореним) изигравањем закона? Не верујем. Тада је много моралног кредибилитета изгубљено да би се један полетарац укључио у парламентарни живот, без икакве јасне идеје и са врло мало могућности да се то искористи за опште добро.

    Ја сам се у овом коментару задржао само на мом сећању на НОПО и ангажман тог покрета, а бројним другим питањима која су отворена у коментарима нисам могао да посветим пажњу – иако су суштински важна! Српски парламентаризам је у жалосном стању, тешкој кризи у којој се налази од обнове вишестраначја. Рано послепетооктобарски период је био златно доба парламентаризма у односу на оно што је уследило. Једно речито сведочанство је и да парламенту практично није посвећен ниједан упечатљивији аналитички текст колико ме памћење служи?

    Свиђа ми се

  9. Иначе текст је изванредно подсећање на једно занимљиву и скоро заборављену епизоду новије српске политичке историје 🙂

    Свиђа ми се

  10. „Иначе текст је изванредно подсећање на једно занимљиву и скоро заборављену епизоду новије српске политичке историје :)“
    ,,,
    Штета што је укинута корисна рубрика „С(р)ање ствари“.

    Свиђа ми се

  11. „Свако ко се у њему ангажовао а мало је политички обавештен зна да избором једног или два посланика не може ништа да се уради у Скупштини. “

    …нити је ко луд да обећа како ће све из програма остварити ако уђе у сазив Скупштине, нити би ко у то поверовао. Али, да би се прешло хиљаду миља, неопходно је направити први корак, зар не? (…) –добити трибину где ће наши представници свакодневно током најмање сто дана годишње бити присутни у јавности, представљати и тумачити програм, доминирати у дебатама и раскринкавати барабе које уништавају државу,

    -преко те, најгледаније трибине, грађанству објаснити зашто систем не функционише, шта треба променити и како до промене доћи… (…) да би се прешло хиљаду миља, неопходно је направити први корак,

    Ја не знам боље. Други пут је насилни преврат, али ако то заговарате као решење за Србију, молио бих Вас да се изјасните о томе КО И КОЈА ОРГАНИЗАЦИЈА су они који би требало да преузму власт након преврата/револуције/контрареволуције, какогод?

    „Не само да је то предалеко од скупштинске већине већ ни не може да се добије знатније време за наступање тог посланика (или њих двојице).“

    Нисте у праву. Ако ми не верујете на „часна реч“ – погледајте народне посранике Зорана Живковића и Владимира Павићевића. То што они раде је силовање Скупштине, али то Пословник дозвољава. Људи који немају приступ медијима морају да се У ОКВИРУ ПОСТОЈЕЋИХ ПРАВИЛА ПОНАШАЊА довијају на разне начине како би своје идеје представили што ширем аудиторијуму. Већина коју опозиција напада, од напада може да се заштити тако што ће свој посао радити поштено и квалитетно, игнорисањем, или насиљем. Дакле – има начина да се добије време. Друга је прича ако је намера касирати 1500 евра месечно без цимања око одласка на посао. У то се већ не разумем.

    „Успели смо да Тулимировића угурамо у Скупштину све у инат Пашчанику, ЦЕСИДу, ВРВ, е-новинама, Дверима, ДССу и глодарима државног буџета којима ни мало не сметају комби странке покојног Батића, оног Кораћа, резервне странке Бориса Тадића и Томислава Николића, али им је „њихове“ гласове покупила група клинаца са Бањице, уз малу али несебичну помоћ пар земљорадника из Сомбора.“

    Дакле, успели смо у ономе што је било до нас. Жао ми је што у Скупштини нисмо имали неког бољег од Тулимировића, али биће да је то до „бољег“ а не до пешадије која је јуришала на бункере. Ја пишем из свог угла, са своје стајне тачке, можда једног дана и тај „бољи“ напише неке мемоаре па ћемо чути како је дошло до сарадње са бањичким дрипцем, ко је кога излеватио и слично.

    „…једино што ми је падало на памет да Ђорђе Вукадиновић хоће да постигне је да покуша да мало затресе парламентарни естаблишмент или барем да га стави под критичку лупу.“

    Напротив, ја сам сигуран да је Ђорђе Вукадиновић преко НОПО покушао да уђе у Скупштину. Када је Тулимировић обзнанио да нема намеру да му препусти прво место на листи, Ђорђе је изгубио интересовање и за НОПО и за наставак кампање. Оно што је већ пуштено у промет отишло је на Бањицу, мислим на промотивни материјал, слогане, пажња медија, али сам стекао утисак да и он једва чека да се све заврши. Ако као други упадне – ок, ако не, идемо даље, на нове теме. Како иначе објашњавате одустајање од Иницијативе након што ју је Тулимировић означио као разлог за прекид сарадње?

    „Тада је много моралног кредибилитета изгубљено…“
    Ништа није изгубљено, упркос халабуци патријота. МИ НИКОГА НИСМО ЛАГАЛИ, једино што можда на први поглед може бити спорно, је то што смо рупе у Закону о избору народних посланика искористили за своје потребе. Ако је ТО спорно, зашто се не залажете за забрану рада адвоката, они то раде свакодневно, и од тога јако лепо живе?! Или Ви мислите да је сасвим у реду да нам се преко „природног прага“ у Скупштину увлаче све могуће и измишљене мањине?! У Србији данас осим Срба живе и припадници двадесет „националних“ мањина. Замислите на шта би личио „српски парламент“ када би за следеће изборе свака од њих основала Национални савет и истакла своју листу, са „природним прагом“ за улаз у сазив уместо цензуса од 5%. Све је наравно у домену теорије, али ко је пре тридесетак година могао да верује како ће се „онаква“ држава распасти? Ено, нема јој ни трага… А народ који из историје не учи, заслужује да му се она понавља, све до његовог уништења.

    Свиђа ми се

  12. да закључимо – преваранти су мангупи који указују на дебилан уставни и изборни поредак и ДЕМОНСТРИРАЈУ његову дебилност и штетност, а гуд гајс су они који су написали и изгласали такав устав и они који су против таквог устава пледирајући за још идиотскихја решења (ЛДП и НВО мафија)
    алал вам логика..
    с вама у друштву задовољство је испадати глуп

    Свиђа ми се

  13. @branadelmar
    Појави се нови геније и написа, да је он једини који разуме и зна како не треба да изгледа скупштински систем у земљи Србији. Прогласи све за дебиле, а само је он ЗНАЛАЦ. Још када би се преставио, па знамо ко „дискутује“ са Лазићем и Павковим? Овако смо ускраћени, да сазнамо ко тако паметно збори.
    Можда је и генијално, с обзиром, да се појавише и три лајка!!?

    Свиђа ми се

  14. imaš link na potpisan tekst genijalče

    Свиђа ми се

  15. @branadelmar
    Шта сад, да ја претражујем, а ти се стидиш, да напишеш име и презиме? Јад и беда!

    Свиђа ми се

  16. @branadelmar
    Као свако ко је полуписмен и ти, као осведочени генијалац, почињеш реченицу са малим словом. О томе, да пишеш латиницом није вредно ни нешто рећи? Тотални си аутсајдер у причи озбиљних људи.

    Свиђа ми се

  17. убише ме аргументима озбиљни људи ко и увек … и то каквим „почињеш реченицу са малим словом. О томе, да пишеш латиницом није вредно ни нешто рећи“ – каква оригиналност.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s