Гра­ди­мир Ани­чић: Србијански или српски

novica-kocic,-srpski-jezik
Илустрација: Новица Коцић

Ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, спор око упо­тре­бе при­де­ва „ср­би­јан­ски“ или „срп­ски“ по­ти­че из 1882. године, када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обре­но­вић кру­ни­сан за кра­ља. Убр­зо на­кон кру­ни­са­ња, краљ је из Беча добио захтев у коме ­Аус­тр­оугарс­ка­ истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придев заснује на територијалној, а не етничкој одредници, будући да Краљев­ина­ С­рбија­ ­нема јурисди­кцију над­ С­рб­им­а ван Ср­бије. Хаб­зб­ур­шка мона­рх­ија је ­се­бе­ смат­рала ­домов­ин­ом Срба­ пречана­, ­па ­је израз „српски“ ­д­ож­ивљавала к­ао­ од­ра­з претенз­иј­а Срби­је­ на­ све Србе. Не забо­равим­о ­да та­да ни­ В­ојводина­ ни Косо­во­ и­ Метохија ­нису бил­и Срб­иј­а. Оту­да­ с­у ­ве­ров­атно пре свих Аустр­оугари ­ув­ек инс­ис­ти­рали ­на­ придеву „србиј­ански“­ ј­ер им је свак­а С­рбија­ б­ил­а велика ­и­ ид­еја о уједињењу ­свих Срба у­ ј­едну држа­ву „ве­ли­ко­србијанс­ка“, што­ је код ­Ср­ба у Србији и­заз­ив­ало до­жи­вљај да с­мо­ „мал­а“­ С­рб­ија­. То ­је званич­на полити­ка Ау­строугарске – ­да­ се остали­ С­рб­и, ра­су­ти­ по други­м ­држава­ма, одвоје од ­Ср­ба из Србије­, ­да се, недајбо­же, Ср­би­ја­ не проши­ри тери­то­ријално тамо­ ­где­ живе и­ о­ст­али Срб­и. У то­ј ­фун­кцији ј­е и наметање­ л­ати­нице ка­о ­јединог писма за све Словене (да се покаже да се ти Срби разликују од браће у Србији) у Аустроугарској царевини.

Термин „србијански” први пут се појављује у издању „Српског рјечника“ Вука Караџића из 1852. у значењу нем. Einer von Serbien, односно „неко из Србије“ и са напоменом у војв., то јест у војводству.

Србијанац може имати више значења. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори њиме се означавају људи који живе у Србији, без обзира на етничку и религијску припадност, док у Војводини означава житеље уже Србије.

Сетимо се дивних стихова Бранка Радичевића из песме Ђачки растанак: Србијанче огњу живи / ко се теби још не диви…

Овај израз је предмет многобројних полемика, како лингвистичких, тако и политичких. Често се оспо­ра­ва као стран ср­пс­ко­м ­језику­,­ ­а у­ це­нтра­лној Срб­иј­и, ­на коју­ се н­ајч­еш­ће­ односи­, мно­ги­ га с­матра­ју­ увредљивим. За­што је­ то т­ако­, ниј­е ­јед­но­ставно­ о­дг­ов­орити.­ Социол­ингвистичка ­и психо­ли­нгвисти­чка ист­ра­живања ­о томе н­ик­ада н­ису­ рађена­.

На исти­ н­ачин ­не­ки ­Ал­банци доживљавају словенизован израз Шиптар као увреду. Увођењем имена „Шиптари” хтело се истаћи јединство албанског народа Југославије и Албаније. У пракси је супротно првобитним намерама израз послужио упра­во за раз­ли­ко­ва­ње при­пад­ни­ка ал­бан­ске на­ро­дности у Ј­угослав­ији о­д ­Алб­анаца­ у­ А­лб­анији и­ осталих по свету. С временом овај назив стиче негативну конотацију. Отуда од 1968. долази до пре­стан­ка упо­тре­бе на­зи­ва Шип­та­ри и уво­ђе­ња је­дин­стве­ног на­ци­о­нал­ног име­на Албанци.

Слично реагују и Немци када их називамо Швабама.

У филологији нема забуне, ту је став према термину „србијански“ једногласан. О томе су за „Политику“ својевремено писали Иван Клајн и Егон Фекете. Сада смо замолили професора др Милорада Дешића да нам и он као правописац нешто каже о томе.


ИСПРАВКА: Овај чланак је промењен 28.9.2015. у 12:29 – додат је извор и линк.

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5OF

Advertisements

7 thoughts on “Гра­ди­мир Ани­чић: Србијански или српски”

  1. Каже аутор: „Ко­ли­ко је ме­ни по­зна­то, спор око упо­тре­бе при­де­ва „ср­би­јан­ски“ или „срп­ски“ по­ти­че из 1882. године“ и добро је што се одмах оградио. То је верујем тачно. Али две његове тезе су проблематичне. Прва, да су реч Шиптар измислили Срби, а друга, да је то упоредљиво са изразом Шваба. Колико је мени познато, како каже аутор, а сада ја, Скиптарија је на старим мапама означавала област па су они који који су ДОЛАЗИЛИ из те области називани Шиптарима. Када је реч о Швабама, то је ознака за оне који су долазили из Швабенланда, када Немачка није постојала. Значи поменути називи су означавали оне који су долазили на ТУЂУ територију. Овако олако упоређивање и изједначавање оних који ДОЛАЗЕ на ТУЂУ територију и оних који ЖИВЕ на СВОЈОЈ територији је непримерено за некога ко се бави „науком“ и пише о томе. А тек закључак, да „У филологији нема забуне, ту је став према термину „србијански“ једногласан.“ Аутор нас је ускратио, да нам објасни ЈЕДНОГЛАСНОСТ по том питању. Аутор очигледно није „упознат“ са масом неслагања у разним наукама, које се могу схватити и као ЗАБУНЕ. Последња реченица није јасна. Ко је то множина у молби Дашићу?

    Свиђа ми се

  2. Подсећам на изранредни чланак Зорана Ћирјаковића о овој теми објављен на сајту Напредног клуба и можда још понегде (ево га линк: http://tinyurl.com/oxy6qvh). Можда би и тај чланак могао да се пренесе на Стање ствари ако дају?

    Свиђа ми се

  3. Остављајући по страни могуће пежоративно значење речи Србијанац, желим противницима употребе те речи да поставим следећи проблем: Како називати неких 20% држављана/становника Србије који етнички уопште нису Срби? Сигурно да једног таквог Румуна/Словака/Мађара/Влаха….. у датим околностима не можете звати Србином? А, зар не би било корисно/практично ако би се сви држављани/становници Србије, дакле – и етнички Срби називали Србијанцима? Та питања су у зрелијим државама/народима слично решена. Чак и у Русији се користи за етничког Руса: русский, а за све становнике Русије (укључујући и етничке Русе), без обзира на етницитет/вероисповест: россиянин. А, зашто у Србији то не може бити прихваћено?

    Свиђа ми се

  4. И српски Устав регулише то питање – грађани Републике Србије; држављани Републике Србије, припадници те и те националне мањине у Србији и слично. Становници Србије би било исто сасвим прихватљиво. Сама реч Србијанац некада није коришћена са пежоративним призвуком као сада, али сада када се користи реч је о јасној или једва прикривеној политичкој конотацији. Зашто бисмо ми прихватали тако нешто? Мислим да је у чланку за који сам линк навео у претходном коментару проблематика добро објашњена.

    Свиђа ми се

  5. ЗА МЕНЕ (СРБИНА ИЗ СРБИЈЕ) „СРБОЈАНАЦ“ ЈЕ НЕМИЛА РЕЧ ИЛИ УВРЕДА

    Рођен сам у Србији и никада себе нисам звао „Србијанцем“. Нити желим тако да се називам нити желинм тајко да ме ико назива. Чујем понекад тај назив и увек сам то схватао, лично, понижењем за мене Србина из Србије.
    Свој народ (српски) увек сам посматрао као недељиву целину, ма где живели Срби, па сам назив „Србијанац“ увек сматрао да нас у Србији неко тако зове да би поделио и разбио нас Србе. Ако Хрват у Хрватској никад није Хрватијанац, него је Хрват и у Хрватској, и у Србији и било где, на пример, зашто би се Срби у Србији звали „Србијанци“ за разлику од Срба у Србији.
    Ако неко Србе у Србији зове Србијанци, он жели да разније Србе и да их учини различитим да би ослабио или асимиловао Србе изван Србије.

    Свиђа ми се

  6. ДОДАТАК:

    У СРБИЈИ НИКАДА НИСАМ ЧУО У НАРОДУ ДА СЕ СРБИ МЕЂУСОБНО ЗОВУ „СРБИЈАНЦИ“, УВЕК САМ ЧУО САМО СРБИ

    Додајем да у Србији никада није допрло до мо0јих ушију да се Срби међусобно називају „Србијанцима“.

    Свиђа ми се

  7. @Јован Јовановић
    Добро би било када би могли да заобиђемо, оно што Ви желите: „Остављајући по страни могуће пежоративно значење речи Србијанац, желим противницима употребе те речи да поставим следећи проблем: Како називати неких 20% држављана/становника Србије који етнички уопште нису Срби?“. То не МОЖЕ, да се заобиђе. Већ је речено, нико друге народе не раздваја на тај начин. Нисам сигуран, шта у пасошу Републике Србије пише, држављанину Србије, мађарског порекла, али у пасошу у рубици „држављанство“ пише српско. Закључио бих, да на нивоу државе Србије постоји српско држављанство, свако у оквиру те исте државе може да се „вика“ како жели. И питам ја Вас, како Срби у тој држави желе да се викају? А како нас други викају, то не зависи од нас. Као што је већ овде речено, очигледно је да се ради о свесном, непријатељском, пежоративном наметању појма, који није у употреби међу Србима, а самим тим је и неприхватљив. Ако могу Шиптари, да тврде да су Албанци, ако могу муслимани да тврде да су Бошњаци, ако су сви Хрвати увек и само Хрвати, зашто би господине Јовановићу неки Срби били Срби, а неки Срби били Србијанци? И Ви то мислите ДА ОСТАВИТЕ ПО СТРАНИ? Заиста ми је тешко, да разумем толико НЕРАЗУМЕВАЊЕ.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s