Ознаке

(Фонд стратегической культуры, 7. 9. 2015)

Новости које долазе у посљедње вријеме из европских земаља све више личе на извјештаје с линије фронта. У Аустрији, Њемачкој, Мађарској, Македонији, Србији, полиција улази у сукобе с илегалним мигрантима, који су у стотинама хиљада кренули у Европу. Низ влада разматра могућност употребе војске и чак снага за брзе интервенције НАТО-а за заштиту својих граница. Без сумње до тога ће доћи, али и то, скупа с могућим распадом Шенгена и подизањем зидова дуж граница, државе Европе неће спасити.

ponomarjova-strazbur

Јелена Пономарјева

Шему даљег развоја догађаја у Европи дају кадрови из филма „Рат свјетова“: Никакви зидови не спасавају од навале огромне масе људи, који немају шта изгубити, који у њиховим земљама, захваћеним злом вољом „господара игре“ сталним ратовима, немају ни садашњост, ни будућност. Корјени проблема залазе у природу глобалног капитализма као свијета грабежа и профита, који је испровоцирао у другом десетљећу 21. вијека нову велику сеобу народа.

Специфичност одлика деветог вала миграције, који се сада дешава у Европи, јесте присила. Људи бјеже из својих земаља под пријетњом живота и безбједности, бјеже од рата, сиромаштва и понижења. Експерти међународне организације за изучавање принудне миграције (IASFM), одређујући дату појаву као „кретање избјеглица и унутрашње премјештање лица (лица премјештаних као резултат конфликта), а такође лица премјештаних због стихијских и еколошких катастрофа, хемијских и атомских катастрофа, глади и пројеката развоја, издвајају:

  • Премјештање изазвано конфликтом, када су људи принуђени да остављају своје куће због таквих разлога, као што су оружани конфликт, укључујући грађански рат; масовно насиље; прогањање на националној основи, расној, религиозној припадности или припадности социјалној групи, или жртве премјештања по политичким убјеђењима;
  • Премјештања, изазвана реализацијом просторних инфраструкурних пројеката, таквих као што су градња лука, путева, аеродрома; исушивање, сјеча итд.;
  • премјештања, изазвана природним катастрофама (ерупција вулкана, земљотрес, поплава, суша итд.) и/или катастрофама изазваним од стране човјека (хаварије, радијација итд).

Главни разлог миграције, који је запљуснуо Европу ових дана, јесу оружани конфликти и ратови у чијем започињању су, на овај или онај начин, учествовали САД и/или њени савезници. Ријеке избјеглица у Европи су посљедица политичке дестабилизације великих геополитичких простора. Те ријеке избјеглица ће тећи све дотле док неко не престане са датом политиком. Настајање великог миграционог притиска на Стари Свијет лако се могло предвидјети и узети у обзир да су дејства – која су водила ка стварању снаге која пред нашим очима мијења Европу – била повезана с директном добити за оне који су та дејства проводили. Главни добитници организације масовног бјекства људи Трећег свијета у Европу су транснационалне компаније (ТНК) и САД као њихов објединитељ[1]. О будућности, коју припремају за Европу, која се претвара у „котао за топљење Nº2“[2], јасно је наговјештавао предсједник САД Барак Обама, када је у мају 2011. године (крвави унутрашњи немири у Сирији тек су почели), иступајући у Лондону, немарно изрекао многозначну фразу: „Овај вијек ће бити вијек рађања нових нација.“ У свијету не постоји бољи терен за „извођење“ нових нација него што је Европа са њеним мултикултурализмом, које разлаже друштво и општепознатом толеранцијом, која укида појам гријеха. Ипак, мислим да је суров експеримент на Европи само почетак, само прва етапа велике свјетске промјене плана репрограмирања.

Мигранти у Прешеву

Мигранти

Питањима премјештања велике масе људи већ десетљећима се баве на Западу озбиљне установе: Брукингски институт, Бернски универзитет за проблеме унутрашњег премјештања становништва, Лондонска школа економије, Норвешки савјет за питања избјеглица и други.

Исте те 2011. године, када је Обама прорекао појаву „нових нација“, Лондонска школа економије и Брукингски институт (САД) су представили „Пројекат унутрашњег премјештања“. Главна пажња у том веома занимљивом документу била је посвећена разради механизама пресељења велике масе људи из разних региона свијета. Такво интересовање је засновано на могућности глобалне климатске катастрофе – „новог леденог доба“. У пројекту су обрађивани, нарочито, пресељавања из Сјеверног Атлантика у Сјеверну Евроазију. Ипак, јавности је познат само отворени дио тог документа. Не искључујем могућност да се неке препоруке „Пројекта унутрашњег премјештања“ проводе данас на Европи. Процес изгледа организовано. Избјеглице су добро одјевене, имају скупе мобилне уређаје најновијих модела, располажу новцем за премјештање с краја на крај Европе, имају информације о оптималним маршутама…

Треба поменути да је од 2004. године предсједник Бруклинског института, који се бавио разрадом „пројекта унутрашњег премјештања“, Строуб Талбот, бивши замјеник државног секретара САД, који је за вријеме Клинтона био задужен за односе са Русијом.

Данас се у Европу, у бесконачним редовима, крећу избјеглице из зона конфликата, створених као резултат интервенционистичких политика САД и њених савезника, али све трошкови помоћи новим мигрантима Европска комисија ставља на плећа уредних европских обвезника, злобно називајући то солидарном расподјелом одговорности за судбину избјеглица. Рецимо још и то: неко мора ту атлантску солидарност платити. Најбоље, ако могу Њемци…

Ипак, то је само један од аспеката створене веома сложене ситуације у Европи. Постоји и други аспект. На њега је указала водећи руски стручњак за Балкан Јелена Гускова. „Боравећи у јуну (2015. године – прим. Ј. П.) у Београду“ – писала је она – „обратила сам пажњу на то да су се у граду почели редовно сусретати младићи који не говоре српски и не личе на избјеглице. Они обично иду по тројица, настоје да се не издвајају, мада пада у очи њихова атлетска грађа. Јаке тројке ’дошљака‘ примјећене су и у другим градовима. Информације о њима у средствима масовног информисања су непотпуне. Већина ’избјеглица‘ које су се појавиле у Србији су мушкарци не старији од 27 година, 94% исламске вјероисповјести, 56% без породица. Они не воле да се фотографишу, имају новаца…“

Тада, почетком љета, на то важно запажање нико се није осврнуо. Без потребе! Зашто ови крепки младићи, напустивши породице у домовини, иду у Европу, за шта су обучени и чиме ће се бавити? То су питања на која треба брзо, без одлагања одговорити!

Својевремено, изучавајући искуство француске револуције, А. Тојнби је писао да ће најстрашније вријеме за Европу настати онда када се унутрашњи пролетеријат споји са вањским. Изгледа да је то „страшно вријеме“, чији је долазак предсказивао представник МИ6 у лондонском Краљевском институту за међународне односе Арнолд Тојнби, дошло.

Радикални елементи, пристигли с мигрантима у Европу, лако ће наћи присталице међу исто тако настројеном омладином Француске, Италије, Шпаније. Из такве громовите смјесе појавиће се банде, које немају шта да изгубе. То је с једне стране. С друге стране ће се покушати пружити пипци „Исламске државе“ на Европу – уосталом, „Исламска држава“ и лавина избјеглица изгледају као појаве исте врсте према особини „неочекиваности“ претварања у факторе глобалне нестабилности. Упаљач за експлозију Европе већ је спреман. То је, настала уз помоћ САД и НАТО, албанско-косовска држава-бандит. Као резултат антинационалне, потхрањене духом атлантизма, политике евробирократије, антиутопија Јелене Чудовине „Џамија Париске Богородице“, пријети да постане страшна реалност Европе.

Мигрантска лавина 2015. године, с једне стране, представља бумеранг успореног дјеловања, одложена реакција на десетљетњу политику Запада у односу на Трећи свијет. С друге стране, то је вођени процес, „пројекат унутрашњег пресељавања“ у ходу. Европа се, како се то дешавало, не једном, поново нашла у епохалном рачвању. Знаменити руски пјесник Јуриј Кузњецов, обухватајући погледом судбину Европе у 20. вијеку, писао је:

И шта је то вијек теби донио?
Лудило и експеримент.
Бити или не бити – такво питање
Увијек је твоје Европо.

Бити или не бити? И, чини се, овај пут ће се од Европе тражити коначни одговор на хамлетовско питање.

Што се тиче дјелимичних мјера којима прибјегава Европска комисија (поновно разматрање државног буџета с циљем стварања повољних услова за мигранте, „схватање помоћи избјеглицама као националног задатка“ – оно о чему је говорила А. Меркел у видео обраћању федералне владе, такође и пооштравање контроле редова избјеглица), онда они нису у стању сачувати Европу као цивилизацију.

Као прво, повећање намета на националне буџете у условима економске кризе биће тешко, а у низу случајева прекомјерно бреме и за државе и за грађане.

Као друго, појачање контроле и могуће поновно разматрање или чак одустајање од шенгенских договора, јако ће заоштрити противрјечности унутар Европске уније, преносећи бреме садржаја мигрантске хорде на најслабије. Све то, понављам, Европу неће заштитити и само ће довести до стварања појаса „варварске периферије“, аналогне оној која је у првом вијеку послије Христа стегла обручем и уништила Римску империју.

Да би преживјела, и сачувала се као цивилизацију, Европа мора да се бори, не само са посљедицама, него узроцима. Миграциона криза ће трајати све до тада, докле ТНК и структуре наднационалне власти буду растурале и пљачкале по читавом свијету оне који нису способни да им се супротставе.

Какав је твој избор Европо? Јеси ли за пљачку или ниси?

Са руског посрбила: Милана Бабић

Опрема: Стање ствари

_____________________

[1] Прим. ур.: У оригиналу „кластер“.

[2] Прим. ур.: „Мelting pot“, амерички израз за „лонац за топљење“ (нација и култура).


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5FV

Advertisements