Андреј Фајгељ: Десет разлога зашто мигранти нису као српске избеглице

„Исти као наше избеглице”. Под тим изговором у Србији пролази планетарна медијска пропаганда у корист таласа миграција. Али као и читава пропаганда, и та тврдња је манипулација.

migranti-izbeglice

  1. Српске избеглице нису имале медијску пропаганду иза себе. Слике деце се нису масовно користиле да широм света изазову максимално сажаљење према њима. Напротив, медијска пропаганда се користила против српских избеглица.
  2. Српске избеглице нису остављале породице иза себе. Већина миграната су мушкарци. Себе спасавају а жене и децу остављају непријатељу?
  3. Српске избеглице нису биле дезертери. Таласи избеглица из Крајине и са Косова уследили су тек након слома војске и државе. Зашто војно способни мигранти не остану да се боре против Исламске државе?
  4. Српске избеглице су бежале у прву земљу. Мигранти се селе преко пола света.
  5. Српске избеглице су ишле саме. Мигранте превози мафија.
  6. Српске избеглице су ишле из опасности у безбедност. Већина миграната иду обратним путем. То је случај и трагичне породице Курди, која није била у опасности пре него што је ризиковала прелазак мора у рукама мафије, и удавила се.
  7. Српске избеглице су спасавале голи живот. Мигранти траже бољи живот, пробирајући државе са највећим стандардом.
  8. Српске избеглице нису биле агресивне. Мигранти сесукобљавају са полицијом кад покушава да их легитимише, бацају жене и децу на пругу кад им зауставе воз.
  9. Српске избеглице се нису лажно представљале. Без преваре, били су то заиста Срби избегли од рата и етничког чишћења. Мигранти се представљају као сиријске избеглице, у ствари долазе из разних делова света, од Нигерије до Бангладеша, где уопште нема рата. Многи само користе мигрантску кризу да би прешли границе без контроле. Ту спада огроман број економских миграната, али и хиљаде терориста Исламске државе. Статистички, особина које одликује највећи део миграната није угроженост ратом у Сирији, већ чињеница да су војно способни мушкарци муслиманске вероисповести.
  10. Српске избеглице су дошле код својих. Неевропски мигранти насељавају Европу, муслимани насељавају хришћанске земље (што се у исламу назива хиџра). Зашто не насељавају много ближе муслиманске земље Залива?

Пропаганда међународних медија диктира сажаљење за муслиманске миграције – ни реч против не сме да се чује. Са друге стране цензурише сажаљење за православне избеглице са Косова, из Крајине, из Донбаса – ни реч о њима не сме да се чује.

Једна ствар ипак повезује православне избеглице и муслиманске мигранте: улога НАТО у покретању ратних дејстава у Крајини, на Косову, у Донбасу и Сирији.

(Блог Андреја Фајгеља, 12. 9. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5Eo



Categories: Преносимо

10 replies

  1. Ово је много глуп текст. Фајгељ је баш јадан човек.

    1. Српски медији су крили истину о избеглицама и размере те трагедије. РТС на првом месту. Ни Срби их у Србији нису примили како треба. Имам пријатељицу која је дошла као избеглица из БиХ током рата и одмах је у Београду добила батине у једном кафићу зато што је причала српски са босанским нагласком. Ако смо се тако понашали према својима, зашто би светски медији били бољи. Наравно, не браним светске медије.

    2. Кога је шутирала она наци сниматељка из Мађарске? На снимцима се виде деца, и отац који држи дете. Поред станице у Београду могу се видети деца и жене. То не види само онај ко је заслепљен мржњом.

    3. Од Милошевића и осталих фајгеља бежало се на све стране.

    4. Мигранти беже у прву земљу (нпр. Турску) па онда иду даље.

    5. Мигранти иду углавном сами и пешке. Има и мафије, али чешће ратних профитера, ситних криминалаца, који све то користе.

    6. У Сирији траје суров рат.

    7. Срби су одлазили у најбогатије државе света, све до Канаде и Аустралије.

    8. Мигранти се бране од полиције, од малих фајгеља у мађарским, македоснким… униформама. Знају шта значи када их нацисти ограде жицом, када им бацају храну као животињама или када им пишу бројеве по телима.

    9. Из Србије су бежали Срби и пре рата из деведесетих.

    10. Српске избеглице нису дошле код “својих“ на Западу. Изгледа да је за Фајгеља Запад место које сматра “својим“. Зато га овако брани.

  2. @VaragićNikola прими моје саучешће за своје комуњарске nazore. Пардон, лузерске. Благослов Божији не лежи на социјалним самоубицама као што си ти, ситној групи острашћених прелесника, већ на онима који ће се молитвама Пресвете Богородице и данашњег заштитника светог благоверног кнеза Александра Невског одбранити од НЕЈЕЗДЕ ТУЂИНАЦА – конкретно.

  3. @Срђан Крунић
    Као што рекосте, све су то фазони ЛУЗЕРСКИ. Пуни зависти. Што је најгоре господин Варагић губи време, пишући уместо, да се призове и почне нешто корисно да ради. Када кажем корисно, мислим да нешто радеи што доноси и неку лову. Мало младих људи у његовим годинама има времена и да чита, а камоли да пише. Очигледно је, да нема радно време девет или десет часова, код савремених робовласника. А очигледно је и безобразан, када нема поштовања према човеку са докторском титуло, знањем више језика и ако се не варам са буљуком деце. Рећи за таквог човека да је јадан!!??? Пре би се могло речи, да је Фајгељ изузетно БОГАТ човек. Пада ми на памет и оно „беспослен поп јариће крсти“.

  4. Варагиъ би због тога што су му Фаjгель и другови „украли“ Треъу Србиjу био у станьяу да тотално помуслимани Србиjу!
    Па, нек’ кошта, колко кошта!

  5. @Срђан Крунић
    @слободан млинаревић
    @Miroslav Andjelković

    Не одговарам вама, лузерима, титовим пионирима, квазирелигиозним комунистима и сличнима.
    Знам да на сајту има и нормалних људи. Ово остављам због њих, пре свега младих.

    1.

    Ђакон Ненад Илић: “Са поверењем детета заволео сам Христа“

    Тад је већ почео и грађански рат у Југославији. Нешто ме је вукло да се пријавим у добровољце, а опет све је у Београду некако било смушено и доводило човека у сумњу. Политичко стање је било нејасно и није било ни поверења у тадашњу власт. А народ је у Босни и Хрватској страдао. Призори мученика, од којих су неки по други пут у свом животу, после усташких прогона у Другом светском рату, морали да беже са својих огњишта потресали су ме и изазивали у мени стид због сопствене себичности. Некако сам преломио да је уместо одласка у рат мени примереније да се посветим Цркви. Напустио сам позориште. Уписао сам студије теологије. Као сваки свеж обраћеник одмах сам хтео да идем у манастир.
    …Мислим да ни ви у Русији, иако са сличном судбином, не можете да сагледате све димензије затирања националне свести код Срба у време Југославије. Срби су већином добровољно желели да постану Југословени. И дан данас се осећају последице те необичне идентитетске кризе. Код вас су се филмови о великим личностима руске историје снимали и у време комунизма. И то какви филмови. О Александру Невском, о Ивану Грозном, о Андреју Рубљову… Код нас тога није било. Има једна скорашња анегдота. На скупу о Светој Гори пре годину и по дана, представили смо пред представницима више земаља им концепцију нашег филма о настанку српске државе о Светом Сави и његовом оцу Светом Симеону. Њихове фреске можете да видите и у Архангелском сабору у Москви. Радња филма се вечином одвија на Светој Гори па је то било право место за једну лепу презентацију. У паузи после сесије, приђу нам два члана руске делегације и питају: „Како је могуће да ви Срби још увек нисте снимили филм о вашем Светом Сави? Добро, видимо ми да сад имате финансијских проблема, али како то да Тито није снимио филм о Светом Сави?“ А Тито нити је био Србин, нити се бринуо за очување српског идентитета. Напротив. Видећемо у ком тренутку ће се и данашње српске власти укључити у снимање овог филмског сусрета са оцем нашег народа, наше цркве и државе.

    Стање ствари, 12.09.2015.

    2.

    Душан Микља: “Не треба лагати“

    “Марксизам је учио да су идеологија и култура и све друго томе слично, духовно дакле, само надградња чији темељи почивају у бази, односно материјалним добрима које једно друштво поседује. У Србији, бар, ту поставку марксизма је лако доказати. Људи који су се обогатили у време Милошевића, који су, дакле, чинили такозвану материјалну базу, данас су у великој мери господари надградње као власници банака, предузећа, медија, приватних универзитета и много чега другог.
    Бар у нашем случају, дакле, учење марксизма показало се видовитим: они који су стекли и сачували новац у једном режиму у прилици су да одређују карактер надградње у другом, декларитивно другачијем режиму. Стари Маркс је био у праву: ништа без базе. Духовни деривати су само њене последице.“

    Блиц, 01.04.2012.

    3.

    Intervju sa Špirom Galovićem radio je Slavko Ćuruvija

    S. Ć: Da li se u vašoj argumentaciji možda potcenjuje silina volje Hrvata i Slovenaca da uspostave svoje samostalne drzave?
    Š. G: Ne potcenjujem teškoce pred kojima se našla srpska politika i teškoce pred kojima se, uostalom, našao srpski narod. Raspad države za njega jeste bio istorijski šok. Ja samo dokazujem da je srpska politika, svesno ili nesvesno, gurala događaje u tom pravcu. I političari većeg formata, kakvi su bili recimo Marko Nikezić i Koča Popović, da su se kojim slučajem zatekli na mestima Miloševića i Jovića, ne bi mogli izbeći konflikt. Ali, ono najgore oni bi, verujem, sprečili – koncilijantnošću, više nego pretnjom. Neko ko bi stajao iznad stereotipa nacionalne svesti, znao bi naći i kompromisno rešenje. Neko ko bi stvari posmatrao u evropskom horizontu bio bi kadar da napravi i ustupke, prolazne i privremene, jer bi te ustupke jače tendencije našeg vremena – tendencije ka povezivanju naroda i prostora – vremenom učinile simboličnim. Takve ustupke diktirala bi mu i spoznaja o velikoj ranjivosti srpske nacije u svakom težem konfliktu, s obzirom na njen metastazični raspored u prostoru. Takva srpska politika zadobila bi i simpatije sveta, pa bi secesionizam bio isteran na čistac drugačijim sredstvima.
    B: Kakva su Vaša lična isksustva sa Miloševićem?
    Š. G: Milošević kojeg ja znam i ovaj sadašnji Milošević nisu isti… Sa Miloševićem sam se razišao 1984-85. godine, kad ie on, kao šef Gradskog komiteta, počeo da instalira, svuda gde je mogao, ideologe iz jedne škole koja je sa gledišta liberalinijih shvatanja bila izašla iz mode. Bili su to uglavnom dogmatici, proizvođaci akademskog šunda, pisci studija koje iole pismen čovek nije mogao zadržati u ruci. Umesto da budu dalje potisnuti na marginu, ljudi tog tipa osvajali su na velika vrata prostor u partiji, na Univerzitetu, u medijima. Smatrao sam da je to nešto gore od elementarne nepogode.
    Kampanju protiv objavljivanja Izabranih dela Slobodana Jovanovića, Milošević je već vodio kao miljenik vodeće garniture srpskih političara. Tada su ga prigrlili i Vojvođani i pojedini ljudi iz saveznog političkog vrha. Ovi potonji sa dvostrukom računicom. Rezonovali su: ako je on stvarno hazarder, utoliko bolje, takav nam partner i treba, jer već dugo tražimo među Srbima ljude koji bi pred svetom uverljivo opravdali naše izdvajanje u zasebnu državu.

    Borbа, 4. februara 1993.

    4.

    Слободан Антонић: “После Вучића Србија ће бити олупина“

    На какав бисте начин описали СНС?
    С.А: Обично се каже да су све наше партије лидерске. СНС не само да је таква партија него је и резултат читаве негативне еволуције у свим осталим лидерским партијама: она је покупила све најгоре од Српске радикалне странке, Социјалистичке партије Србије, Демократске странке и других. С једне стране, код напредњака имате неограничену власт лидера; с друге стране, имате стално инсистирање на имиџу и политичком маркетингу као главној идеологији чија је сврха да партију представи као праву страначку машинерију, те највеће и најуспешније политичко предузеће, пошто се на тај начин најефикасније придобијају гласачи и присталице… И, с треће стране, ова партија увек маше неким изазовима: некад су то „непријатељи“, а некад економска криза или поплаве, када се онда она приказује као неко ко их успешно решава; уопште није важно да ли је то тачно или не – важно је да се тако прикаже у јавности. Угрубо, СНС је странка у којој се комбинују лична власт једног вође и политички маркетинг као једина истинска, страначка идеологија.

    Како оцењујете управљачки капацитет садашње владе?
    С.А: Ову власт чине људи са купљеним дипломама, дакле лажни стручњаци. Кад су такви њихови министри, гувернери и градоначелници, онда је лако замислити какви су тек њихови директори, шефови и службеници. Понекад се озбиљно запитам како овде уопште и даље функционише било шта, како имамо струју, воду, јавни превоз… У тим системима очигледно има још компетентних људи који их некако одржавају. Али, размере данашњег партијског штеточинства за нашу државу, од управе до културе, несумњиво су библијске. Случај „Хеликоптер“ или случај „Поплава“ то уверљиво показују.

    Vreme, 14.05.2015. (Стање ствари, 25.05.2015)

    5.

    Миодраг Зарковић: “Жељко Цвијановић – Вучићев апологета у цивилу“

    Јужна покрајина је прворазредно геополитичко питање већ више од сто година, а у последње две деценије тема је, очигледно, доведена до усијања. Дакле, косметски чвор је старији од Вучића. Зар не би онда било сасвим логично да Вучић, по доласку на власт, помоћ у приступању косметском чвору потражи од оних који су се до тада чвором бавили на најнепосреднији начин? Вучић је, међутим, до самог почетка заузео супротан правац. Не само да није као човек сео са првацима косметских Срба да направе дугорочан договор, него је одмах кренуо у оштре сукобе са њима. Марку Јакшићу је одузимао реч и избацивао га из Скупштине, Раденка Недељковића је сменио, а убрзо је поскидао и председнике општина, како би голом силом, уценама и претњама спровео оно што је у Бриселу (дремајући у паузама по описаним буџацима) договорио са својим „западним пријатељима“ и Хашимом Тачијем.
    Скоро нико се тада није бунио. Манити Петар Луковић је преко својих „Е новина“ наглас ликовао, невладин сектор је задовољно трљао руке, Саша Јанковић није видео ништа спорно у кршењу основних људских права косметских Срба, Чедомир Јовановић је од срца честитао Вучићу на „храбрости“ и „одлучности“, чак су и озлоглашени „жути“ одавали првом међу напредњацима признање на томе што до краја спроводи политичке поступке којима су они ударили темеље (истина, били су малко љути на њега што им он није исказивао подршку када су улоге биле обрнуте, али су у крајњој линији ипак показали разумевање за његову пословичну превртљивост и опростили му је).
    Шта је за то време радио Жељко Цвијановић, који је, како смо видели у малопређашњем цитату, проповедао да је Косово „центар сваке српске политике“, чак и када „ћутимо о њему“?
    Па то је радио: ћутао. Тачније, као бајаги је гунђао, али онолико колико Вучићевом режиму није могло да наштети.

    Стање ствари, 02.09.2015.

    6.

    Тзв. Трећа Србија је странка која је настала из покрета Двери, након локалних избора у мају 2012. године. На изборима су наступили као Двери, а потом су се издвојили из тог покрета, након што нису послушали директиву из централе Двери да не улазе у коалицију са Српском напредном странком (СНС) на локалном нивоу власти у Новом Саду.

    Жељко Цвијановић: Утеривање Фајгеља у слику ”идеалног националисте”
    У Културном додатку Политике од 10. маја 2014. др Андреја Фајгеља напала су тројица. На истим страницама 17. маја 2014. седамнаест интелектуалаца упутило је свој заједнички одговор.

    Andrej Fajgelj: “Treća Srbija nije napravljena u Vučićevoj kuhinji, već u mojoj dnevnoj sobi“ (02. 06. 2015)

    7.

    MARČELO: “Na delu je apsolutna OSVETA MEDIOKRITETA“

    Kada bi te tinejdžer pitao da ga posavetuješ da li da ostane ovde ili da ide šta bi mu rekao?
    М: Vaspitanje mi govori da je vrhunsko rodoljublje raditi ono u čemu si dobar i dati svoj maksimum i sebi i svojoj zemlji. Problem je što se kod nas ove definicije ponajviše drži ološ, pa tako imamo prvoklasno ološarstvo pruženo rodnoj grudi, pošto se drugde za to ide u zatvor. Otud su sasvim jasni razlozi za dizanje sidra iz sredine koja vam svakodnevno saopštava kako joj poštenje i pristojnost nisu potrebni, sredine u kojoj ste balast zato što niste alga sposobna da parazitira na površini bljuzge naopakog mentaliteta. Najveće klizište u našoj zemlji je Bulevar dostojanstva – sreća pa većina kuća nije ni pravljena u gornjem delu ulice. Nigde ne cvetaju ruže, pa se deca uče da vole domaći bršljan, koji im se obmotava oko vratova i svakog dana umilno zateže. A to je tako drago, nekako naše, tvoje – milo kao kad te zadavi pupčana vrpca. Pa sad, kome šta draže.

    Koliko ti se čini da su ovde i normalni ljudi izgubili visoke kriterijume zbog opšteg potonuća?
    М: Zabrinjavajuća tema. Na delu je apsolutna osveta mediokriteta, situacija kada ama baš svako u svojoj struci oseća užasavajući pad profesionalnosti, jer je svačiji šef neko ko je do juče bio na klupi za rezervne igrače. Nešto kao izvrnuta Platonova država, gde su oni koje on naziva ljudima od zlata – na dnu, a oni od bronze i gvožđa na vrhu: profesionalni potkazivači i ulizice na čelu medija, pa keramičari, pa savetnici za kulturu koji cenzurišu pozorište, pa upravnici groblja, pa dojučerašnji neskriveni fašisti, pa lažni doktori nauka, pa estradni frik šou. Veli Platon potom i ovo: „…proročište kazuje da će država potpuno propasti u onom vremenu kada je budu čuvali gvozdeni i bronzani čuvari“. To, čak ni kod nas, ne može da traje večno. A onda ćemo doći do bolnog testa: ume li bes pristojnog sveta biti iznad prizemnih osveta i iskaljivanja. Hoćemo li umeti da budemo bolji od njih i sebe samih kada dođe tren da se svi „nemači pojma“ pošalju u svoja prirodna staništa? Hoćemo li umeti da budemo društvo koje razvrstava ljude po rezultatima, a ne parametrima osvete, rodbinskih veza, političke pripadnosti? Ako ne bude tako, nestaćemo, ali neka nas uteši što će nas pokopati stvarni doktor nauka, koji je takvom inverznom društvenom podelom bio primoran da se zaposli kao grobar.

    Blic, 06. 09. 2015.

    8.

    Вучић за „Шпигл“: “Лажни азиланти неће посао, већ новац“

    Српски премиjер Aлександар Вучић изjавио jе да лажни азиланти у Немачку не долазе да би тражили посао, већ ради новчане помоћи. Oн jе у интервjуу немачком недељнику „Шпигл“, зато Немачкоj саветовао да подносиоцима захтева за добиjање азила из Србиjе даjу мању новчану помоћ, како би се избегли лажни азиланти.
    „Mорате им давати мање новца“, подвукао jе премиjер за „Шпигл“, додавши да немачки „џепарац“ превазилази просечну плату у нашоj земљи. Према његовим речима, осмочлана породица, коjа поднесе захтев за добиjање азила у Немачкоj, добиjа око 900 евра помоћи, што jе три пута више од просечне плате у Србиjи, а уз то добиjа бесплатну храну и нема никакве трошкове.
    „Tи људи не желе да раде како код нас, тако ни у Немачкоj, и за то биваjу од вас награђени са пуно новца, затим некада враћени у Србиjу, а за шест месеци поново покушаваjу да дођу у Немачку“, обjаснио jе Вучић. Oн jе подвукао да су то „лажни азиланти“.
    Што се Kосова тиче, премиjер jе подвукао да поштуjе Устав Србиjе, али и да узима у обзир реалност.
    „Mорамо разговарати са тим људима у Приштини, jер би у супротном дошли у ћорсокак. формалности ми нису битне“, поручио jе он.

    Танјуг, 12.09.2015.

  6. @VaragićNikola
    И шта си одговорио, млади НЕВАСПИТАНИ човече. Цитатима? Немаш поштовања ни према годинама, ни према туђем размишљању. За које то младе људе ти ШКРАБАШ? Моја кћерка ради десет сати дневно, често суботом и недељом, а ти хеклаш по компјутеру? Мислиш ли, да млади РАДНИ људи имају времена, да читају твоја генијална писанија? И не успеваш, да помислиш, ДА ТИ ПАДНЕ НА ПАМЕТ, да лузери којима се обраћаш у коментару, имају добру намеру, да ти у размишљањима ПОМОГНУ?
    Али пређемо на цитате.
    Цитираш Илића. Човека, који очигледно није успео да изабере професију. Постао је сваштар. Читам радо његове текстове, али је јасно да код њега постоји збрка коме царству да се определи.
    Цитираш Микљу. Мислиш ли да је он другачији од нас ЛУЗЕРА, како ти кажеш? Мислиш ли, да су новинари остали независни и да су нека професија, која има морала? Да заслужују поштовање?
    Цитираш Ћурувију. Па он је радио за Службу! Само му се мало помутило, па је помислио, да може глумити зверку. Заборављаш, да је ушао у дебелу лову. Чијом ловом је финансирао штампање у Црној Гори и транспорт до Бгд? За њега такође важи претходно речено о новинарима.
    Остале нема разлога да спомињем, јер није јасно зашто их цитираш. Ах да! Показујеш како си НАЧИТАН!
    Мој ти је предлог, да одеш код Илића, као свештеног лица и мало попричаш. Сигуран сам, да ти може помоћи, да истераш ту огромну завист, коју носиш у себи. Памтим, шта си написао о напуштању фудбала. Личи ми на текст, који написа нови подпредседник код Дачића.

  7. Problem sa izbeglicama je veoma lako rijesiti.
    Uz saradnu sa sirijskom vladim i gospodinom Asadom, trebalo bi da predsjednik Asad posalje vojne izaslanike, koji bi pomogli da se sirijske dezerteri direktnom avionskom linijom Damask Beograd vracaju za Siriju.
    Isto to bi radio i sa onim koji nemaju nikakav pasos a dolaze iz ko zna koje p**** materine (takvih je vecina).
    Porodicne ljude sa djecom, koji bjeze od rata i imaju sirisjko drzavljanstvo (sto bi se provjerilo uz pomoc vojnih izaslanika predsjednika Asada) bih zadrzao i pruzio svu mogucu pomoc, ili u daljem putu ka Evropi, ili na pruzanju utocista u Srbiji za odredjeno vrijeme dok rat u Siriji ne prodje, a eventualno jednom djelu bih dozvolio da se i trajno naseli u Srbiji, ukoliko nisu islamski zatrovani, stim da bi svaki vid neprijateljstva prema drzavi Srbiji bio kaznjavan automatrskom deportacijom.

  8. Велика истина Андреја Фајгеља. То је улаз у срж проблема. Једно су стварне избеглице, а сасвим друго „фингиране“. Не један начин су унесрећени Срби у ово време који су морали да беже за својом повученом војском на основу белосветских интереса и ови људи који беже преко наше земље и у њу, у коју су већ протеране српске избеглуице.

  9. @Vukman Cejovic
    Камо среће, да пређеш на ћирилицу. Свака ти је ко од Његоша. Све си јасно и оперативно предложио. Камо среће, да се ови наши несрећници дозову памети и спроведу оно што си предложио.

  10. @Vukman Cejovic
    Можеш ли да замислиш, тај несрећни лик, који је мој коментар овако „лајковао“. Изгледа, да има пацијента, који нема шта паметно да каже, него ЛАЈКУЈЕ. Сигурно је и твој коментар исто „лајковао“. Слутим, да је реч о Дедађолету, чувеном Латиничару. Питам се, што тебе, када пишеш латиницом.

Оставите коментар