Старац Јосиф Ватопедски: Не заборавите ко сте ви заправо

josif-vatopedski… Немојте ме погрешно разумети, јер ми памћење слаби, не задржава више ништа. Ипак, не престајем да се молим. То вам обећавам, пошто не могу ништа друго да вам пружим, а ви сте добри према мени. Молим се, кад год сам слободан и сам. Не хвалим се тиме. То није хвалисање, већ вам се исповедам. Упорно истрајавам, мада понекад са невероватном смелошћу: Сведобри Боже! Преклињем те! Ти си ме привукао Себи! Ти си ме обукао у ово одело! Преклињем Те сведобри Боже! Немој ме напустити! Помози ми!

У друштву су данас постали модерни неморал, исквареност и криминал. Уколико неко жели данас да живи хришћански, мора да тражи руководитеља, јер их нема. Чак ни свештеници у граду не служе по начелима наше вере и не подржавају морална начела својих предака (древних Грка).

Молим вас обратите пажњу на ово што ћу вам сада рећи… Хајде да вас о томе обавестим. Наши су дани на измаку. Веома брзо догодиће се неке јако лоше ствари. Стога вас молим да развијете свој однос са Богом. Умрећемо убрзо и наша душа ће стати пред коначни праведни Суд. Докле год су очи отворене, човек може да осети Господа. Али, кад се очи затворе душа је везана и демони нас воде на коначно испитивање. Дакле, да ли је душа живела у складу са Христовим законима или није? То ће се показати на коначном Испитивању. Стога, будите пажљиви.

Кад се покајемо, Исус не само да нам опрашта, већ нас и усиновљује. Постајемо богови и анђели нам служе. Дакле, шта вам је чинити, браћо? Све што је под небом игноришите. Све материјално је лажно. Сви ћемо умрети. Реците ми шта сте урадили на овом свету да бисте заслужили рајску Вечност? Да ли сте се трудили да се клоните греха и сујетних страсти?

Ум је суштина Божанства. Ум је наше право ја, а не тело. И мајмун такође поседује тело. Али ми нисмо животиње које не поседују разум. Борба се одвија на два нивоа. Демони се боре против нас делатно и умно. На делатном (практичном) нивоу, демони привлаче нашу душу и тако је мотивишу да чини лоше ствари. Знате већ: крађе, лажи, убиства, разврат, преједање, неправедна дела, итд. Али, уколико демон не успе на делатном нивоу, он нам приступа умно и шаље нам неразумне мисли. Стога, ту будите јако пажљиви. Морамо свој ум држати изнад тога. Када помисао уђе у наш ум, треба је испитати. Уколико је неразумна… упс, напоље сатано! Ја сам разумно биће.

Избегавајте све што је неразумно, јер то припада животињама. На овај начин побеђујемо малодушност и ум влада над свим неразумним жељама и страстима. Исповедајући се у Исусу Христу, чувамо се од греха.

О смирењу

Ово је мој крај. Распадам се. Не могу више ни да стојим. Дирнут сам вашом љубављу према мени. То ме је натерало да се довучем овде упркос мојим годинама. Дошао сам овде да бих оснажио нашу повезаност и подржао наш циљ.

Наши грехови су се умножили и изазваће спровођење Божије правде. Ми никада не смемо заборавити наш циљ. Никада. За монахе је неопходно да никада не забораве „ко су они заправо“. Јер ако то заборавиш, не можеш да наставиш даље. Како можеш да доследно исповедаш Христа, када си заборавио ко си заправо? Зато не заборављај. Када се молиш, не заборављај! Увек имајте на уму да смо ми најчудеснија створења међу свима која је Бог створио. Ми смо Његов лик и подобије. То је наш циљ – да опет обновимо тај лик и подобије. А да бисте то учинили морате имати потпуну послушност и покорност. Нисмо успели да останемо послушни и покорни и морали смо да изађемо из Раја. Тако су неки анђели и наше душе отпали од Царства Божијег и сада кушамо вечну смрт. Али, Бог се смиловао на нас, јер је Очинска љубав непромењива. Иако смо то учинили – то потпуно срамотно дело против Бога – упркос тој чињеници, Бог није могао да престане да нас воли и дошао је као Човек међу нас. Сам Бог се обукао у тело и научио нас како да се вратимо, уколико то желимо. Јер, након пада човек се потпуно изопачио и људским бићем је овладала лаж и зло, а не доброта. ДАКЛЕ, НАСТОЈАЊЕ ДА СЕ ДРЖИМО ДОБРА И ИЗБЕГАВАМО ЗЛО СЕ НАЗИВА ПОКАЈАЊЕ.

Исус нас је кроз Свој живот на земљи научио најузвишенијем животу покајања. Али ми се чак ни сада не кајемо. А Бог нам је рекао да само тражимо опроштај и да ћемо га добити. Молите се за своје грехе. Дакле, монаси, то је наш задатак овде – да се непрекидно молимо за опроштај. Стога нас је Бог овде довео, јер Он жели да се поново врати. Зато морамо да следимо заповести Божије. Уколико слушамо оно што сами себи заповедамо, ми онда одступамо од вере, одступамо од Бога и крећемо се путем неразумних жеља. Ми одбацујемо Бога и одлучујемо да верујемо у своје неразумне жеље. Али, оваквим поступцима ми се одричемо Исуса, одричемо се Бога. Браћо, морамо ићи путем вере и морамо потпуно да одбацимо своју вољу. Тако нас ништа не може скренути са Божијег пута. Ништа нас не може одвући од нашег циља. Не управљамо ми самим собом, већ Бог то чини. Стога дајте Богу кључеве свога бића. Јер, ако будете спроводили своју вољу, пропашћете. И то што смо сада изван Раја, то што патимо и умиремо, то је због тога што смо спроводили своју вољу. Зато, молим вашу љубав, док сте још у овоземаљском телу, не предајте се сада. Докле год сте живи, настојте да се држите Божанске благодати. Молим вас да потпуно избришете бестидност своје воље! Наша дужност је да волимо Бога. Ништа више. То је наша дужност, наша обавеза! Да волимо Бога. Ми морамо практично доказати одрицање од своје воље кроз послушност и оданост. Кроз послушност и оданост показујемо да немамо своју вољу ни намеру. МИ НЕМАМО НИШТА! Наши животи су у потпуности посвећени Богу. Стога ми препуштамо своје животе Божијем промислу. Али, Бог од нас захтева да се покоримо Његовим речима. Кукавичко прихватање зла са наше стране, значи да смо поражени. А када се то догоди, Божанска благодат нас напушта. И тако ништа нисмо урадили. Своје смо време овде утрошили узалудно. Зато вас молим, љубави моја, немојте поново издати Господа. Будите јако опрезни. Послушност води ка самоодрицању. Без послушања губите све. То је оно што је најважније. Човек који никога не слуша верује својој вољи и својим речима. Такав човек нема самоодрицање да би се заштитио од кукавичких жеља зла. Такав човек се не каје искрено. Божанска благодат га је напустила.

Дакле, шта ми заправо радимо овде? Зар се нисмо одрекли света и дошли да служимо Богу? Ми смо се одрекли наше (биолошке) мајке и одрекли се целог света, јер нас је Бог позвао. И шта онда добијамо ако мислимо „ако би…“ или „можда да…“? Зашто то радите? Ах… то је највећа сила ђавоља која на вас делује. Реците ми нешто, монаси, ви сте дошли овде јер сте били мртви за свет. Дошли сте овде са циљем да одбаците своје спољашње постојање, да умртвите своје страсти и да вас тако Божанска Светлост препороди. Да се поново роди ваше истинско биће које тренутно спава у вама. Зато је Исус дошао овде због нас, да нас ослободи робовања греху. Али… ми смо се потпуно изопачили, и Исус нам то не уклања, јер је то наш задатак. Ми морамо са собом да се боримо уколико желимо да докажемо да тражимо Вечни живот. Исус нам је оставио слободу избора. Одаберите шта год хоћете и то ћете и добити у животу након смрти. Зато је Исус и узео на себе лик човека, са циљем да га поврати на његово првобитно место и да тако у нама обнови лик и подобије по којима је наше биће створено. У томе је смисао. То је оно због чега се налазимо овде. Зато сву своју пажњу усмерите на послушност. Зашто вам је толико битно ваше мишљење „Мени се ово не допада…“, „Зашто то мора тако…“, „Зашто је он то тако рекао…“, „Ја бих то рекао боље…“, „Зашто је то урадио…“, итд. То су највећа зла и највеће грешке.

Опростите браћо, ако сам вам се помало грубо обраћао. Али, другачије не може.

Ми треба свој ум да држимо у стању молитве. На тај начин ћемо обасјати троделност душе: разум, вољу и жељу. А она ће повећати снагу Ума, љубав, мудрост и праведност, да бисмо одолели ђавољем страху, страху који имају животиње и себични људи. Али, то ће се догодити само ако је ум пажљив, ако ум не прими демонски напад и не ступи у разговор са грешним мислима. Јер, уколико би ум то урадио, то је онда прихватање грешне мисли од стране ума. То се зове сједињење. У том случају, демони се моментално хватају за то ваше сједињење и у вама изазивају злобу и немарност за чињење добра. Када се демон ухвати за ваше сједињење, он уклања од вас страх Божији. А страх Божији је извор мотивације за чињење добра.

+++

Свети старац Пајсије је рекао да је Јосиф од Бога стекао веће дарове од њега. Блажени Јосиф је на ово одговорио рекавши: „Ја се не могу упоредити са Пајсијем.“

(Духовна терапија, 27. 8. 2015)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ

Старац Јосиф је познат и по томе што је око сат времена после упокојења, на његовом лицу засијао блажени осмех. Оци сматрају да је то знак благовољења Божијег према овом многострадалом старцу који је био један од обновитеља монаштва на Светој Гори.

Старац Јосиф одмах после упокојења и око сат времена после тога. Он је сам затворио уста и насмејао се

Старац Јосиф одмах после упокојења и око сат времена после тога. Он је сам затворио уста и насмејао се

Његовим молитвама и нас да помилује Господ!

(Православнаја породица)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5w9



Categories: Поново прочитати/погледати

Оставите коментар