Никола Варагић: Вежи самог себе или идеш у затвор

Начелник Управе саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Владимир Ребић изјавио је да је за првих седам месеци ове године откривено више од 90.000 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, што је за 53,6 одсто више него у истом периоду претходне године (Танјуг, 15.08.2015).

Владимир Ребић у друштву тајкуна из „Шекспирове“

Владимир Ребић у друштву тајкуна из „Шекспирове“

У МУП-у кажу да су ванредне контроле уведене због безбедности, тј. смањења ризика страдања. Међутим, највећа претња по безбедност у саобраћају јесу очајни путеви, највећи ризик и највише страдања долази због лоших путева, а оне који су одговорни за изградњу и одржавање путева полицајци и судије не кажњавају. Они који су покрали и уништили предузећа за изградњу и одржавање путева (нпр. Зоран Дробњак, против кога се води судски поступак и који је заједно са бившим министром Оливером Дулићем оптужен за корупцију) редовно се виђају у друштву министра (тренутно министарке) саобраћаја, председника владе и осталих министара. Да ли ће њих двојица заиста бити осуђени или је овај процес још једна фарса? Сигуран сам да је и овај процес обична фарса, представа за јавност. Поред лоших путева, највећа претња по безбедност у саобраћају је брза вожња бахатих возача. То су углавном возачи који возе „бесне“ аутомобиле (не можете са спорим и старим аутом да претичете колону возила, мада има и тога). Затим због оних који возе пијани, због младих, неискусних, возача…

Да ли вам при великој брзини, у случају судара, сигурносни појас заиста може спасити живот? Пре неки дан видели смо вест да је у околини Пожаревца дошло до тешке саобраћајне несреће у којој је погинула девојка коју је сигурносни појас, приликом превртања аутомобила, пресекао на пола. Да ли је смањење ризика страдања у саобраћају главни разлог за ванредне контроле саобраћајне полиције МУП-а, приликом којих је откривено 53,6 одсто више таквих прекршаја него прошле године?

Казна за невезивање сигурносног појаса је 5 000 динара. Ако је за седам месеци написано више од 90 000 казни, до краја године се може очекивати још најмање 50 000, што у збиру за ову годину даје 150 000 казни. МУП ће ове године напунити буџет владе Србије под окупацијом само поводом наплате ових казни са 750 милиона динара или са преко 6 милиона евра.

Пошто полицајци веома ретко заустављају луксузне аутомобиле, а још ређе пишу или наплаћују казне онима који возе најскупље аутомобиле, ове казне се углавном пишу и наплаћују од оних сиромашнијих грађана Србије (као што се таквима сече струја…). Како полицајац види да у возилу са затамљеним стаклима неко није везао појас? Колико се владиних службеника везује, колико је њих ухваћено у прекршају и колико се казни њима напише и касније наплати?

Исто важи за неупаљена светла или ношење „паука“ због непрописног паркирања. У нормалним држава полицајац вас упозори, када вас заустави, да вам светла нису упаљена (па и због много тежег прекршаја), не пише одмах казну (али води се евиденција опомена). У Србији сабраћајци одмах пишу казну, посебно ван Београда, ако виде БГ таблицу или таблицу са ознаком неког другог града или друге државе. У малим местима сви се знају, зато локални саобраћајци одмах заустављају возача који долази са стране, који нема таблицу са ознаком тог места – он је идеалан да се испуни квота са казнама, да се напуни буџет, али и прими мито (да се не напише казна, посебно ако долази из друге државе). Што се непрописног паркирања тиче, више пута сам видео како „паук“ носи стар и јефтин аутомобила док оставља луксузан и скупоцен аутомобил на месту где је забрањено паркирање.

Тако окупатори преко својих слуга наплаћују харач и пуне буџет са више десетина милиона евра годишње. Људи попут Дамира Окановића, из Комитета за безбедност у саобраћају, раде као адвокати и заступају оне који праве највеће и најтеже прекршаје, најбогатије људе у држави и највеће фирме, чине све да такве ослободе одговорности, да такви избегну плаћање казне када учине прекршај (то ми је рекао један од шефова у београдској саобраћајној полицији). Професор Саобраћајног факултета Милан Вујанић председник је Комитета за безбедност у саобраћају, заједно са Окановићем учествује у раду Министарства и доношењу закона о безбедности у саобраћају и казнене политике, али ради и као „стални стручни консултант“ у фирми чији су власници његова деца, а која добија новац од Министарства саобраћаја (о томе више у овом тексту Политике). Зашто такве људе полиција не дира, чак и након што се о томе пише у медијима? Зато што су полицајци исти такви људи. Што је полицајац на вишем положају, то је дубље у корупцији и криминалу и више недодирљив. То су последице вишедеценијске негативне селекције и моралног посрнућа овог народа.

Да се вратим на кажњавање због невезивања сигурносног појаса. Овај закон је донет пре више од десет година и глатко је прошао, не само у скупштини, већ и у јавности, никада се нико није побунио, ни тада, ни после тога, све до данас. Сви су, изгледа, насели на причу да је то због безбедности, и мире се са тим казнама, јер је у питању „поштовање закона“, само траже да „закон важи за све“ (видети добар текст Бориса Јашовића, коме смета што се казне пишу само сиромашним, али не и сам закон). Закони који се тичу чипованих докумената нису тако лако прошли, било је отпора у јавности, не пролази закон о ГМО у исхрани, али је овај закон, који вас приморава да сами себе везујете, глатко прошао. Ако је овај закон тако лако прошао, само је питање времена када ће проћи и закони о чиповању и ГМО. Сада се најављују продаје најбољих и најпрофитабилнијих јавних предузећа у Србији – Телеком Србија, Аеродром Београд и Комерцијална банка – и нико се не буни, не постоји организован отпор, не најављују се масовни протести, синдикати расправљају о висини отпремнина, тако да ће приватизације ових јавних предузећа и ове банке у којој је држава већински власник проћи као што је прошао закон о кажњавању оних који сами себе не везују док возе аутомобил.

Зашто сам против овог закона? Прво, да ли (пунолетан) човек, док вози ауто, ако није везан, на било који начин угрожава неког другог? Апсолутно не угрожава никога осим себе. Ако угрожава само самога себе, зашто се кажњава? Ја сам недавно возио 40 км на сат, био сам сâм у свом ауту који је регистрован, имао сам упаљена светла, зауставио ме полицајац и написао казну зато што се нисам везао. Због чега плаћам тих 5 000 држави и коме иду те паре? Шта је следеће – ако не искључите бојлер док се купате, платићете 5 000 казну, јер са угашеним бојлером смањујете ризик страдања? Или, ако безуспешно покушате да се убијете – нпр. ако скочите са Панчевачког моста и спаси вас Ренато пре него што се удавите – морате да идете у затвор?!

То је први разлог зашто сам против овог закона. Пунолетан грађанин, који никога не угрожава, не сме да се кажњава, са собом може да ради шта хоће, посебно ако не угрожава другог. Ако угрожава самог себе, то је његова лична ствар, ту нема простора за мешање државе. Други разлог је за мене важнији од првог, али га ипак у овом тексту стављам на друго место (за мене лично је на првом месту) – то је задирање у верске слободе. Верујем у Бога, дакле, верујем да ме Бог чува, и да Бог узима живот као што Бог даје живот. Ви можете да поштујете све прописе док возите, можете да вежете сигурносни појас, па опет да страдате, ако на вас налети камион који је скренуо у вашу траку зато што је возач камиона заспао. Постоји доста таквих примера. За мене лично, смешно је образложење да ми сигурносни појас чува живот, да ме може спасити појас. Само Бог даје спас. То је моје лично уверење, моја вера, моја верска слобода, која је овим законом нарушена. Није ми остављена слобода да бирам, већ ме држава тера да самог себе вежем, наводно, због мене самог. Ја не знам шта је добро за мене, држава зна, држава одлучује у моје име. Држава ме из Божјих руку узима у своје руке, везујући моје руке. Када сте у Божјим рукама, ваше руке су слободне.

Неко ће рећи да је везивање у ауту исто као и везивање у авиону. Није. У авиону ви можете да повредите другог путника ако „полетите“ са свог места током турбуленције или проблема са слетањем (док у аутобусима, мислим и у оним међуградским у којима је забрањено стајање, практично не постоје сигурносни појасеви). Зато треба да се везујете у авиону. У аутомобилу, ако седите на месту возача, па и сувозача, то није могуће, а посебно ако седите на месту возача и сами сте у аутомобилу – никога не можете да повредите ако нисте везани. Сада због тога добијате казну. Када сте сами у ауту ви буквално никога не угрожавате ако нисте самог себе везали. Да ли ћете се везати, то мора да буде ствар личне одлуке. Због тога нисам против тога да се људи везују. Ко се тако осећа сигурније, ко не верује у Бога, нека се везује. Али зашто да се сви везују, и зашто да се кажњавају они који се не везују? Штету од тога ако се не везујете може да има, можда, само осигуравајуће друштво. Због тога је мој предлог да када региструјете ауто или узимате полису животног осигурања, ви имате избор да се определите за опцију невезивања сигурносног појаса – ко неће да се веже, нека плати пар хиљада више осигурање. Боље да једном годишње платим пар хиљада динара више осигурање него да дајем сваког месеца, или више пута месечно, по 5 000 динара за казну. Ко хоће да се везује и не жели такав трошак, не мора да плати тај додатак у осигурању, нека се везује. Што се тиче деце у ауту, деца морају да се везују ако седе напред, или позади на седишту, и треба да се кажњавају возачи који не везују децу.

То што је овај закон тако лако прошао, што се примењује већ десет година а да се нико не буни, одличан је пример колико је ово друштво још увек тоталитарно и патерналистичко, али и атеистичко. Човек који има нпр. 50 година пристаје на тутора, да му неко други уређује приватан живот, да му говори шта је добро а шта лоше за њега, и на крају, да га казни као да је мало дете. То показује колико смо незрело друштво, колико је незрелих људи међу пунолетним грађанима. Затим, то показује и стање на путевима и техничка исправност аутомобила и осталих превозних средстава, број саобраћајних прекршаја и несрећа. Међутим, то што постоји велики број неодговорних људи није оправдање за доношење оваквог закона, то није пут да људи постану зрелији и одговорнији.

Исто тако није решење да се људи кажњавају ако бацају смеће на улицу или у реку, таква самосвест мора долазити изнутра, кроз рад на себи, самокритику и самоконтролу, у слободи, кроз васпитавање, образовање, културу. Наравно, треба кажњавати оне који бацају смеће (али и држава са локалним самоуправама мора да организује постављање контејнера, прикупљање и рециклажу отпада), јер тиме угрожавају друге, то није лична ствар, смеће могу да бацају у својој спаваћој соби а да не буду кажњени (бар док смрад од смећа или нехигијена не угрожава комшију), али на улици или у реку не смеју, јер се то тиче и других људи, то није приватна ствар, јавни простор и природа припадају свима, загађујући природу угрожавате друге људе. Међутим, тужно је ако Србија може постати чиста држава само ако се кажњавају људи од 60, 50, 40 или 30 година зато што бацају смеће на улици, у реке… Тужно је ако нема такве самосвести, ако појединац не осећа стид, већ нешто ради само због страха од казне. Зашто држава није уредила питање сакупљања и рециклаже отпада, зашто нема таквих закона и кажњавања оних који загађују градове и природу? Како се деца васпитавају ако и она бацају смеће где стигну. Скоро нико се није бунио против закона којим вас кажњавају ако не вежете сигурносни појас, скоро сви бацају смеће где год стигну. Број погинулих у саобраћајним несрећама није мањи од када постоји тај закон, Србија је најпрљавија држава у Европи. Недељама се спроводе ванредне контроле МУПа за откривање некоришћења сигурносног појаса, а сваки дан у новинама читамо да се догодила нека велика саобраћајна несрећа, са великим бројем погинулих.

Дакле, код закона о везивању сигурносног појаса, ради се о две ствари на које желим да укажем. Прва ствар је задирање у личне слободе, потреба да се држава намеће као патерналистички центар који о свему тоталитарно одлучује, а пунолетни грађани су мала деца, тј грађани су неспособни људи, којима је потребна чврста рука, тутор који ће им говорити шта је за њих добро а шта лоше, пошто то не могу сами да процене. После више деценија патернализма и тоталитаризма, велики број грађана је васпитан тако да не мисли својом главом и не преузима одговорност на себе. Већина међу онима који разликују добро и зло, не буни се, плаши се државе, неће да се супростави систему, режиму. На попису су скоро сви православци, али када се донесе овакав закон скоро нико се не буни, већина не верује да их Бог чува, већ верују да их може сачувати сигурносни појас. Толико је „јака“ вера у Бога, а са тим је повезана и одговорност за другог, за ближњег (што је сваки човек). Верник није верник ако није одговоран човек, ако не зна да води рачуна о себи и ако не брине за другога, ако угрожава другог човека. У Србији је доста (и) либерала, али скоро нико међу њима не види проблем у овом закону, задирање у личне слободе, мешање у приватан живот. То су последице комунистичког, тоталитарног система. Још увек већина малих пионира из тог доба, који чине већину пунолетних грађана Србије, све најбоље говори о том систему, а за време титоизма појавиле су се пластичне кесе – ко је за ових неколико деценија бацио толико кеса, зашто су поред сваког пута, на обали сваке реке? Управо ти мали пионири, деца комунизма (припадници генерација људи који су васпитани и образовани за време комунизма, који у последњих неколико деценија, од када је дошло до комерцијализације пластичних кеса, чине апсолутну већину у Србији) бацају те кесе и остало смеће, ти који и данас говоре да се тада знао ред. Ти људи се још увек плаше и саобраћајца када га виде на улици, а неки озбиљнији отпор према моћницима, према систему или режиму и не разматрају, зато не виде никакав проблем када се држава меша у личне слободе, у верске слободе и приватан живот. Зато нема масовног и добро организованог протеста против продаје Телекома, зато сам сигуран да ће, ако се ништа не промени (бар међу онима који долазе, унутар нових генерација), за десет година проћи и закони о чипованим документима, надзирању свакога и свега и употреби ГМО у исхрани. Не само то, није тако далеко ни дан када ће држава донети закон о везивању узице око врате, не псима, већ људима, и то да свако сам себи стави узицу (исту као за пса, са чипом) око врата или ће бити кажњен. Мали пионири су навикли на то, не сматрају да је угрожена верска слобода, страх од власти је усађен у њима и нису га се ослободили за ових 20 година наводне транзиције. Тим путем крећу и деца која су рођена после слома СФРЈ и током транзиције, после 2000. године. Ако они нешто не промене на себи, ако не раде на себи, стање у Србији ће бити све горе и горе.

Друга ствар на коју указујем је да је примарни циљ приликом „ванредних контрола“ саобраћајне полиције када је у питању везивање сигурносних појасева – попуна празног буџета, а не брига државе, односно власти или режима, за безбедност и смањење ризика страдања у саобраћају. Држава у којој се деценијама краду деца на порођају, полиција која није и неће истражити случај са украденим бебама, војска која дозвољава да се све што вреди у држави (сви привредни и природни ресурси) продаје странцима и тајкунима – не брине за своје грађане. Брине само на себе, на свој буџет, од кога живе они који мисле да су држава („држава, то сам ја“), а који служе окупаторима. Србија је пред банкротом, зато саобраћајна полиција спроводи ванредне контроле већ два месеца, зато је број откривених прекршаја некоришћења сигурносних појасева већи за више од 50% у односу на прошлу годину, зато је држава увела приватне извршитеље – морају се враћати дугови ММФ-у и банкама са Запада. Вучић се заиста разликује од Ципраса, он ће, да би удовољио Немачкој и ММФу, из српског народа исцедити и последњи динар, али само из оних сиромашних слојева, богати ће остати богати, а посебно богати који подржавају његов режим и служе окупаторима. Продаће СНС и остале странке све што вреди, и Телеком и Аеродром Београд и Комерцијалну банку, све што доноси профит, дивиденде и приход у буџет, само да би удовољили својим газдама на Западу.

Ко подржава режим, служи окупатору. Ко пристаје да плаћа и наплаћује казне, финансира слуге окупатора, финансира окупаторе. Зато (и) саобраћајни полицајци треба да престану да лажу себе – када сакупљају харач од сиромашног народа, они су у служби окупатора, они су – сарадници окупатора (такође, када саобраћајац узима мито од 1000 динара не разликује се од генерала који прима мито од 100 000 евра или украде милион евра – да је генерал, такав саобраћајац би „радио исто што и други, такав је систем, треба се снаћи“). Мени су се полицајци који су ми недавно написали казну за невезивање појаса извињавали, јер су поред њих стајале њихове колеге које су дошле у контролу тих саобраћајних полицајаца, међу њима је била девојка из полиције која је била у цивилној одећи и која им је, како су ми они рекли, наредила да ме зауставе. Они наводно то не би урадили, да ње и њих није било. Када су ми написали казну, један од саобраћајних полицајаца ми је рекао да не плаћам казну. Међутим, ако не платим, његове колеге полицајци ће доћи по мене да ме воде у суд или притвор, или ће држава послати приватне извршитеље да ми скину новац са рачуна, од плате. Нисам платио казну и нећу је платити (што не значи да нећу поштовати прописе када возим, трудим се и трудићу се да возим у складу са прописима и поштујем друге у саобраћају, да никоме не угрожавам безбедност, али овај закон о везивању сигурносног појаса нећу поштовати, бар не док возим у Београду, тај закон нисам поштовао од када је донет), јер нећу да финансирам режим, нећу да финансирам окупаторе. Они (полицајци и судије) који ме због тога кажњавају (што важи и за приватне извршитеље који скидају новац са рачуна или плене имовину) или приводе и шаљу у затвор (или на „добровољни“ рад), јесу (то сам и рекао поменутим саобраћајцима) – нацисти, јесу – слуге или сарадници окупатора (зато сам на крају тим саобраћајцима рекао да би на њиховом месту скинуо униформу и отишао у хајдуке).

Против окупатора не могу да се побуне људи којима је потребан патерналистички центар, који се плаше да устану против тоталитарног система, који нису одговорни према себи и другима и не преузимају одговорност на себе, који дозвољавају да се држава меша у њихов приватан живот, да им ограничава личне слободе.

Опрема: Стање ствари

(Блог Николе Варагића, 16. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5pu



Categories: Преносимо

12 replies

  1. Овај текст показује како господин Варагић улудо троши време. Без великог упуштања у детаље, потсетио бих, да ако неко настрада у возили, јер није везао појас, ипак кроз лечење троши и „нашу“ лову, те није баш, да угрожава само себе. Идеја која се провлачи кроз текст, да смо сви једнаки, НЕ ПРОЛАЗИ у пракси. Нисмо једнаки, а чини ми се, да ни господин Варагић не заговара једнакост? Једноставно је. Сви морају, да поштују прописе, а кога ће „правда“ да закачи остаје, да се види. И ту нема, мене казнили, а другог нису. Од 1967 године имам ауто и НИКАДА нисам био изложен никаквом малтретирању од стране саобраћајаца. Напротив, били су у стању, БЕЗ НАКНАДЕ, да ми прогледају кроз прсте. Није ми јасно, по ком основу, неко сиромашан, има право, да не поштује прописе или не плаћа казне? Ваљда је нормално, а Варагић спомиње и неке „нормалне“ државе, да се прописи поштују и казне плаћају. Изабрао Варагић, пропис, који се њему НЕ СВИЂА и сад се прави важан, како неће да везује појас! Већ сам рекао, да се зрео човек, понаша као дете. Ваљда му се може. Жеља је детета, да уђе међу „недодирљиве“, па пукло како пукло. Надам се, да своје дете и тата подржава у овој глупости.

  2. @слободан млинаревић

    Знам шта вас је погодило, ово за мале пионире. Па сада покушавате мени да пребаците то за незрелост.
    Како сте превидели да сам предложио да се плати осигурање, па да не иде новац на лечење од “наших“ пара. Посебна је прича стање здравства и лечење које се добија, односно колико навца од казни и пореза заиста оде тамо где треба. Зато је и стање у здравству тако лоше, али није једини разлог новац. Доктори се често не разликују од поменутих саобраћајаца.
    Вероватно сте саобраћајцима када вас зауставе показивали партијску књижицу. Шали на страну, на једно сведочење као што је ваше, долази 10 сведочења других људи који су дали мито полицајцу или им је полицајац тражио мито. Ја никад не дајем мито, али се десило пре десетак година да ми је саобраћајац узео паре за казну, али ми није дао казну, није је завео, тако да је узео паре за себе.
    Не ради се да сиромашан има право да не поштује закон, већ да закон треба да важи и за богате. Све сте изокренули.
    Да желим да уђем у “недодорљиве“ не бих писао овај текст. Толико је просто да се схвати, али вама не иде.
    Покушавате на сваки начин да ми нађете ману, али вам не иде. Као што сам вам већ написао, нисам савршен, али да би ми ви нашли ману, морали би да будете много мудрији и паметнији, а ту вам године нису од помоћи.

  3. @Varagić Nikola
    Прозвасте ме због философије или тако нешто. Сада и ја Вас. „Вас“ у једнини се пише великим словом. Неће ми сметати и да пређемо на тикање. Мене само чуди, да Ви не успевате, да разумете, да уласком у дискусију са Вама, ја Вам очигледно указујем и поштовање. Као што видите ни Ваш сајт није посебно посећен, а овде се нико не упушта у разговор са Вама. Покушавам, да Вам укажем, како Ваши текстови и коментари могу да се разумеју и како изгледају из неког другог угла. Већ сам овде написао, а могу и Вама да поновим. Матор сам, да ме речи непознатог могу увредити. Тако је и са „малим пиониром“, или оним „усташа“, којим ме је неко од „верника“ почастио. Слично, као Ви и мој син замишља, да су око њега све непријатељи. Ни њему не могу много што шта да објасним. Помислио сам, да ће нешто проћи код Вас. Ипак сте много више од њега прочитали и читате. Нажалост, обојица видите око себе непријатеље, незналице, невернике и шта знам шта још. Покушајте да текстове, па и моје коментаре, читате уз претпоставку, да немам лошу мисао ни лошу намеру. Немогуће је, да су сви око нас лоши, а једино Ви или ја „знамо“ све и да смо само ми поштени и пуни врлина. Ваљда таквих има још?

  4. @слободан млинаревић

    Сваким својим коментаром доказујете да сам у праву за све што пишем за мале пионире. Зато толико помињете оца. Ви сте производ патерналистичког и тоталитарног система који описујем, против којег се борим. Драго ми је што сте то написали за вашег сина, баш сам хтео да Вам напишем да могу само мислити како је вашим члановима породице поред вас таквог.

    Раније сам Вам написао да мислим да сте добар човек и да зато полемишем са вама, да Вам зато одговарам на сваки коментар и питање. Не пишем текстове због вас. Ја вас у тим годинама не могу исправити. Не само због година, већ и због тог менталитета. Ви такви какви сте не можете мене да исправљате. Драго ми је да ме поштујете, не љутим се (и то сам вам раније писао), као што видите, све ваше “савете“ сам прочитао, али се не слажем са вама.

    Пишем пре свега људима који су млађи, који ће водити Србију у будућности. Пишем и младима и старима за које има наде. Свестан сам да је у овом тренутку таквих људи мало, зато и не желим и не очекујем да имам нешто много читалаца, нити се трудим да стекнем више посетилаца (нпр. не користим фејсбук, твитер и слично). Не желим да се пробијам у мејнстрим односно режимским медијима. Пишем за оне за које вреди писати, такви су увек малобројни. До њих долазим на различите начине. Добијам подршку са више страна, на више начина. Није истина да мислим да су сви око мене лоши, одговорио сам, мислим “једнорогу“ и вама у претходној полемици, да сам гласао за Двери, да текстове шаљем г. Лазићу и Остоји из СКК, да постоје вредни људи и ван патриотског блока, да сам кроз Конференцију младих лидера из дијаспоре и ТС упознао стотине вредних људи у расејању и Србији, таквих има и у СПЦ, знам да се по неки може наћи и у полицији и војсци, поштујем доста писаца, уметника…

    Поставили сте ми у коментару испод интервјуа са Митрополитом Амфилохијем следеће питање:

    “Како ли ће, да прођу ВЕЛИКИ војници и БЕСКОРИСНИ идиоти у ХРИШЋАНСКОЈ војсци?“

    Мој одговор: Христов војник пролази тако што добија ВЕЧНИ ЖИВОТ:

    Несвени тога, и сами сте на неки начин одговорили у наставку свог коментара:

    “О комунистима, да не говоримо. Уништили православну цркву, они пропали, а Православна црква и у Русији и у Србији и даље постоји.“

    Мој коментар: Црква постоји због оних који верују у Господа Исуса Христа, који поштују прву заповест и љубе Бога сваким атомом свога бића. Такви не могу да пропадну. Зато су комунисти пропали.

    На крају: ја, као мали војник у служби Господа Исуса Христа, као и сваки мали војник довољно сам велики да се молим и за спас ваше душе. Такође, све вам опраштам, пошто не знате.

  5. Текст је добар у смислу да покреће важна питања, али нажалост – аутор не схвата неке основне ствари:
    Прво,
    „Овај закон је донет пре више од десет година и глатко је прошао, не само у скупштини, већ и у јавности, никада се нико није побунио, ни тада, ни после тога, све до данас.“ – је тачно само делимично… Јесу се неки бунили (http://www.nspm.rs/politicki-zivot/jedan-pogled-na-predlog-zakona-o-bezbednosti-u-saobracaju.html), али их нико није подржао већ су испали предмет спрдње од стране препаметних Србаља чије најчешће оправдање лоших решења из Закона је било „…тако је у целом свету“. Дакле, ако две милијарде људи широм Азије једе керове – по резону ових паметњаковића и ми бисмо требали да поченомо „ћим прије“ јер је познато да су они тамо стара цивилизација, и ‘де би они радили нешто лоше и неприхватљиво…
    Друго,
    „…зауставио ме полицајац и написао казну зато што се нисам везао. Због чега плаћам тих 5 000 држави и коме иду те паре?“
    Ово питање је заправо најбоља илустрација како функционише србски мозак. Аутор се пита зашто мора да плати казну иако је пар редова раније управо он објаснио да је Скупштина донела закон по коме се невезивање појасева кажњава. Дакле, време за протесте и друштвени активизам је било док је спорни и полудебилни закон био у фази јавне расправе. Чак и када се нашао пред посРаницима… Међутим, када је ступио на правну снагу – његово поштовање постало је обавеза за све учеснике у саобраћају. Али као што рекох – србски мозак функционише на посебан начин: Када сам написао текст до кога води горњи линк, исмејали су ме управо људи слични овом аутору. Људи који не схватају малопређашње да се закони (када су ступили на правну снагу) морају поштовати ОД СВИХ И У СВАКО ДОБА. Они мисле да се ти закони односе само на КМЕТОВЕ који немају никога ни у МУПу, ни у Прекршајном суду, нису „угледни“ лекари, судије, тужиоци, бизнисмени, писци, глумци, УДБаши или битни сарадници, витезови … асфалта… Да ли сте приметили колико сам само у једној реченици навео „угледника“ који барем у својој средини не плаћају казне? исто толико их је и који не плаћају порез… ТО је проблем а не полудебилни закон кога је могуће изменити или укинути за два дана у Скупштини.
    „Прави“ Срби углавном мисле да се закони на њих не требају односити. Па тако и овај аутор… Одакле полицајац може да зна да Варагић са 40Км/сат за пар секунци неће убрзати на 140, закуцати се у семафор и завршити у гипсаном кориту на терет буџета Србије?! И коначно, са таквом вером и убеђењем у исправност „догмата“ сасвим сам сигуран да ће Господ свог војника спасти и од плаћања казне… А да би ипак све не би остало у Његовим рукама, предлажем аутору да провери да ли постоји снимак надзорне камере на коме се види да није везан… Ако снимка нема, да иде на суд, негира оптужбу и тражи суочење са саобраћајцем. Из искуства знам да овај вероватно неће доћи, онда од судије захтевати ослобађање… И не оптерећуј Бога са ситницама, није Он мачка… Да те не би пустио низ воду кад ти Његова помоћ стварно буде требала.

  6. @prevrat

    Нисам знао за ту побуну, ја се од самог почетка буним против тог закона. Ако вас нико није подржао, онда сам у праву када сам написао да је закон лако прошао. Пошто нисам знао, нисам се спрдао са вама, напротив, да сам знао подржао бих вас.

    Погрешно сте разумели ово за плаћање казне. Питање је реторичко, односно, ако возим у складу са прописима, ако никоме не угрожавам безбедност, зашто плаћам казну ако сам себе нисам везао, и колико новца од тога иде за здравство и школство, а колико се украде.

    Ви показујете, као и г. Млинаревић, како функционише мозак малих пионира. Ако је закон донет, мора да се поштује. Комунисти су преузели власт, то је то – “морају се поштовати ОД СВИХ И У СВАКО ДОБА“. Нема побуне, а као позивате на побуну. За побуну није касно, закон може да се укине, да се мења. Лош закон никада не треба прихватити. Против комуниста се требало борити.

    Опет ви о терету и “нашим“ парама. Предложио сам да се то реши путем осигурања, а са друге стране већ 16 година плаћам здравствено осигурање (кроз доприносе уз плату), за све ове године, Богу хвала, никада нисам користио неке услуге или лекове, тако да сам до сада уплатио довољно СВОГ новца за СВОЈЕ лечење. А то лечење свакако не би било потпуно “бесплатно“, и поред тога би морао да доплатим (бар за неке лекове), од СВОГ новца.

    Међутим, то није суштина текста. Промакла вам је суштина текста, зато што сте навикли да сами себе везујете. Помињање овог закона је само повод да се постави то питање, које вам је промакло, које не разумете.

  7. @prevrat

    Сада сам прочитао ваш текст са сајта НСПМ. У њему нисте навели разлоге због којих сте против закона о обавезном везивању сигурносних појасева. Тај закон само успут, на крају текста помињете. Да ли би нам сада рекли због чега сте били против тог закона?

  8. „ако возим у складу са прописима, ако никоме не угрожавам безбедност, зашто плаћам казну ако сам себе нисам везао, и колико новца од тога иде за здравство и школство, а колико се украде.“
    Понављам: Зато јер је Законом о безбедности у саобраћају тако прописано! Колико иде у здравство, школство а колико странкама је сасвим легитимно питање, али не на овом месту и нема везе са овом темом. Већ када на дневном реду буде злоупотреба фондова. Са Вама господине Варагићу је непремостив проблем у томе што сте егоцентрични и свет поредите само са собом. Вама законска решења која су примењена у овом случају не морају да се допадају, као што се уосталом не допадају ни мени; али нас двојица очигледно нисмо довољно утицајни и наша писанија нису изазвала реакцију довољну да се за њих заинтересује било ко релевантан. Шта је решење? Да се одметнемо у гору чарну, док се закон не промени?! Не, него плаћати казне, а свака уплата треба да нам буде додатни подстицај да се не смирујемо док се лош закон не промени. Избегавање плаћања казни није побуна већ линија мањег отпора, а баш то „сналажење“ нас је и довело у ситуацију да српски народ данас не разликује добро и зло, да се систем вредности толико изопачио и извитоперио па је сасвим нормално постало сопствену децу приводити неким опскурним ликовима како би их ови пробили (за естраду), или се дивити начину на који кроз живот пролазе ординарне курветине – по професији „старлете“.

    „Да ли би нам сада рекли због чега сте били против тог закона?“
    Обавеза везивања сигурносних појасева је за мене угрожавање приватности, и свиђа ми се Ваша идеја да се приликом осигурања возила и путника може одабрати опција. Додуше, има ту и зачкољица техничке природе (air bag је врло опасан уређај за лице које није везано приликом активирања), али о том – потом. Прво да решимо основно: С којим правом захтевамо да се закони примењују на све, а сами их не поштујемо ако нам не одговарају, и такво понашање називамо некаквом „побуном“?

  9. Како свет поредим са собом, а остављам могућност да се везује ко хоће?
    Ја се заиста припремам за одметање у “гору чарну“, пошто и када не платим казну, они преко приватних извршитеља или на неки други начин узму новац. Дакле, говорим само о овој казни, заиста се трудим, то сам и написао у тексту, да возим у складу са прописима, да никоме не угрожавам безбедност. Не бих се бунио ако ме полиција казни зато што сам прошао на црвено на раскрсници и слично. Поштујем ја законе, али не поштујем оне који су нас окупирали, који краду од нас. Против њих се ја буним, не желим да им на било који начин помажем да остану на власти, да останемо под окупацијом.

  10. @Варагић
    „…заиста се трудим, то сам и написао у тексту, да возим у складу са прописима,“

    Закони (па ни саобраћајни прописи) се не смеју третирати факултативно, и Ви ту нема шта да се „трудите“ већ сте дужни да их поштујете. А када неки од њих прекршите – поднесете санкције… Нико (па ни ја) не поштује законе толико слепо да их понекад свесно не крши, али када грађанин осети потребу да крши већину закона у држави – са том државом и њеним законима нешто озбиљно није у реду, и то „нешто“ треба мењати у организованим акцијама.

    Рецимо, код мене у центру града често забораве да у сред ноћи (кад се смањи фреквенција саобраћаја) семафоре искључе на „жуто трепћуће“ светло. И онда имате савесне грађане који у два ујутро стоје испред семафора на којем дречи црвено светло, а њима бесомучно трубе таксисти који „знају“ да се не мора стајати пошто нема опасности од судара. Својом свирком они узнемиравају уснуле суграђане, возача који поштује закон третирају као будалетину, а полиција за такво понашање „има разумевања“ јер таксисти су људи који раде тежак посао и морају од нечега да живе (па журе како би направили што више вожњи)… Чему служи скупа светлосна сигнализација, ако сваки возач има право да процењује да ли „на црвено“ треба да стане, или може да прође? Зар не би било сврсисходније као у неким срећнијим земљама паре за већину семафора усмерити у здравство, школство, научна истраживања – возаче присилити да поштују оно што су научили у ауто-школи, а у саобраћајном шпицу на оптерећене раскрснице послати саобраћајце?
    Знате ли да на путевима а нарочито на улицама имамо вишак саобраћајних знакова, паноа са рекламама фирми и билборда? Да због тога знакове просечни возач престаје да прати након 5 – 10 минута вожње?
    А да са друге стране хронично недостају допунске табле, рецимо испред школа… Па је тако обавеза возача да и у сред ноћи испред школе возе 30км/сат као да нам деца божеопрости иду у вечерње школе… И тако даље.

    Као што рекох, текст који сте написали је у основи добар, једино што му замерам су климави принципи. Кад дођете до тога да ЛОШ ЗАКОН ТРЕБА КРИТИКОВАТИ НА ВРЕМЕ, ДОК ЈЕ У ПРОЦЕДУРИ ДОНОШЕЊА (што је проактивно, реакције су се код нас одавно изродиле у јалово и понижавајуће кукање) – јавите се 🙂 Поздрав.

  11. @prevrat

    Наравно да поштујем, само нико није безгрешан, зато се трудим.

    То што сте написали за критиковање закона док је у процедури доношења важи само у слободној држави. Да је Србија слободна држава, сложио би се са вама. Међутим, Србија је окупирана држава.

    Како ви и ја да утичемо на одлуке неког Британца Амадеа Воткинса који је главни у МУПу, изнад министра, изнад председника владе, који је постављен од стране окупатора да доноси законе и спроводи селекцију која је у интересу окупатора, а не грађана Србије, српског народа (да се не бавимо сада ситницама као што је везивање појаса, то је повод да се бавимо питањем зашто нема побуне, зашто смо у том смислу везани, зашто нам неки Британац уређује све у МУПу и пре тога у ВС)?

    Зато, када дођете до тога да смо окупирани и да се против окупатора и њихових вазала треба борити – јавите се 🙂
    Поздрав.

  12. @prevrat
    Очигледно је, да наше дете мисли, да се писанијом на интернету, ОН бори! И сада очекује, да и неке маторе дртине позивају на борбу. Тешко је речи, како је могуће, да млад човек не разуме, да смо на истој страни, с тим, да је тешко бити онај који позива у неку борбу, а више није низашта и да у тој „борби“ могу да страдају САМО млади. Ако се вратимо на питање везивања појасева у возилу, потсетићу, да је ПРЕПОРУКА и позив Аутомото савеза Србије, да се појасеви ВЕЗУЈУ. У тој препоруци, АМСС се не позива на закон, већ објашњава разлоге потребе везивања. И сада неки млади „геније“ покушава, да нам објасни, да је питање везивања појасева БОРБА ПРОТИВ окупатора и њихових вазала? Толико начитан, а није утврдио градиво и запамтио, шта је ОКУПАЦИЈА по дефиницији!

Оставите коментар