Џулијан Харстон: Писмо сину из Крајине (написано августа 1995)

Четвртог јула 1995. стигао сам у седиште Унпрофора у Загребу – моја прва посета Балкану од одмора у Будви 1968. године.

У првих месец дана видео сам догађаје у Сребреници и операцију „Олуја”.

Џулијан Харстон (Фото: Танјуг)

Џулијан Харстон (Фото: Танјуг)

Стигао сам у Книн хеликоптером 7. августа 1995. Лично смо се уверили колико је разорен, укључујући штету на болници и бројним јавним зградама. Книн је прво гранатиран, а потом су неке делове уништили тенкови и пешадија.

Вратио сам се месец дана касније и написао писмо сину у Енглеској.

„Вратио сам се у Книн ове недеље. Обећали су ми хеликоптер, али десило се као много пута раније да су временски услови онемогућили лет (понекад се питам да ли се хеликоптери скупљају на киши). Сместили су ме у „антонов” са педесетак војника… Руса, Француза, Швеђана, Данаца, Украјинаца и других. Седели смо као падобранци на клупама са обе стране летелице. Бука у кабини била је заглушујућа а мирис горива одвратан, али као и сви совјетски авиони АН-26 је направљен да траје, и ми смо стигли у Сплит, и промућкани и промешани (алузија на мартини Џемса Бонда, п. а.).

Дочекао ме је млади водник из Канадске краљевске артиљерије у ислуженом америчком џипу са дотрајалим гумама који је возио као Вилнев (бивши возач Формуле 1, п. а.). Пут је водио кроз лепе пределе и сасвим мало градова. То је углавном каменита земља оваца и говеда. Али, какви призори идиотског безобзирног разарања на сваком километру онога што је некада била „граница” са Српском Крајином.

Прича о ономе што Хрвати зову операција „Олуја” је једноставна. У првој недељи августа Хрвати, које су опремиле и обучиле САД, почели су офанзиву, уз претходно бомбардовање из тешке артиљерије, што је, скоро без икаквог организованог војног отпора Срба, довело до преузимања и етничког чишћења две области које смо знали као сектори Север и Југ. Више од сто педесет хиљада Срба је избегло, а по нашим садашњим проценама више од 600 је убијено… углавном старих и ненаоружаних.

Ово није дело већине хрватског народа. Они, као и већина нас, желе мир и безбедност за себе и своје породице, желе да се рат заврши. То је, као што је готово увек случај, дело неколико фанатика, уз подстрек клике око једног „националистичког” лидера. И као у свим грађанским ратовима, карактеристично је да су као оправдање навођени злочини Срба на другим местима у Хрватској и Босни.

Распоређен сам у тој области. Први испред УН. Посматрачки тимови за људска права, један политички официр, један војник, један полицајац у сваком возилу, да извештавају о кршењу људских права. Њихови детаљни извештаји из прве руке слати су у Хаг и дељени свакој амбасади у Загребу.

Какав ужасан, тужан дан, најдражи дечаче.

Видео сам толико нехуманости човека према човеку за два месеца откако сам стигао на Балкан. Толико убијања, толико злостављања, све у име национализма, историје и религије… исти смртоносни коктел којим сам се толико дуго бавио у Северној Ирској. Али, доћи ће време када ће то бити опроштено мада никад заборављено…”

Драго ми је да сам сачувао ова писма, али тужан сам што се етничко чишћење прославља и даље, двадесет година касније, и што га мањина поново користи да нашкоди оној правој Хрватској коју знам, тужан сам што је тако мало одговорних икада одговарало и што рад храбрих младих људи који су, упркос претњама и застрашивању, направили неке од најбољих и најблаговременијих извештаја о људским правима у историји Уједињених нација, а те извештаје је суд у Хагу углавном игнорисао.

Аутор је бивши помоћник генералног секретара УН

(Политика, 7. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5lS



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Потпуно је необјашњиво, који су мотиви ПОЛИТИКЕ, да објави писмо оца сину, које има приватни карактер. „Бивши“ нам саопштава „Ово није дело већине хрватског народа.“, као да се државна војна операција на територију под „заштитом“ његове фирме може сматрати, да није дело хрватског народа. Па чија је то држава? Управо се Хравати диче том „државом“. Наравно није нам објаснио „и што га мањина поново користи да нашкоди оној правој Хрватској коју знам,“ која је то права Хрватска коју ОН ЗНА. Тета Љиља својски ради „свој посао“. Може се рећи АЛАЛ ВЕРА ЉИЉО.

  2. @ слободан млинаревић

    Господине, па „просрпскији“ став о Олуји има овај британски умировљени дипломата него неумировљени епископ српски Григорије. Имате овде на сајту, па погледајте.

    Епископ Григорије: Српско и хрватско виђење „Олује“ једва да се могу помирити

    Ако сам добро разумео епископа захумско-херцеговачког, он каже да су „подједнако далеки од истине ставови и Хрвата и Срба“… Овај Харстон каже да је било етничко чишћење ит даље.

  3. @Антиекумениста (и антикомуниста)
    Какве одде везе има Глигорије? Не ради се о мање или више „просрпскијем“ ставу, већ о објављивању приватног писма и два исказа у истом. Први, „Ово није дело већине хрватског народа.“ и други: „и што га мањина поново користи да нашкоди оној правој Хрватској коју знам,“. Очигледно се ради о НЕПРИЈАТЕЉУ Срба. Упоређивати српског свештеника са непријатељем, мени не пада на памет. Зар је Глигорије Ваш непријатељ само зато што његове речи тумачите као „екументистичке“? Лако је било комунистима, а још лакше глобалистима данас, ако православни верници или антиекуменисти и антикомунисти, мисле, да им је пријатељ „бивши помоћник генералног секретара УН“.

  4. Добро де, комунисти су мислили да су нам сви непријатељи, час САД, час СССР, па унутрашње снаге реакције… Рецедив те збуњујуће промене мишљења је и да се дан данас тешко оријентишемо.

  5. Не знам што је “Политика“ објавила ово писмо, али реч је о интересантном документу и сведочењу шта је један званичник УН мислио у том тренутку, има разних елемената, и просрпских и оправдања Хрвата и праве Хрватске (која је вазда негде дубоко скривена) – изгледа да се ни званичници УН нису са лакоћом сналазили на овом терену и да су им мотиви и намере биле помешане и вишезначне. И то не треба да нас чуди. Таква ситуација је уосталом постојала и у српском етничком корпусу, и међу највишим званичницима.

    А што се тиче мањинске Хрватске и како су они вазда заведени малобројним екстремистима а већином су питоми, ма на лебац да их мажеш, није протурена први пут после 1995, него неких педесетак година раније.

  6. @Milos
    Колико оно беше држава у несврстанима? Нису ваљда и они били непријатељи? Можете да замислите, како сам тек ја збуњен! Има ли право и Глигорије, да буде збуњен и да се позове на рецидив? Или то право имају само поједннци? Посебно ме забрињава, како да мене тај „рецидив“ није окупирао. А баш сам био плодно тло.

  7. …zlonamernik bi mogao da zaključi da je ta hrvatska manjina opet radila što se od nje očekivalo…a da je većina na to aplaudirala u želji da se taj građanski rat (zvanično – agresija na Hrvatsku) konačno završi „pobedom“ na obostrano zadovoljstvo…
    …dva poslednja pasusa su zanimljiva…jer je video toliko nehumanosti…itd od kad je stugao na Balkan…kao da nije bio upoznat sa „tekovinama“ ustaških i ostalih zločina 50-ak godina ranije…i gde je tužan što se etničko čišćenje proslavlja i dalje…dvadeset godina kasnije…i opet pominje tu manjinu koja to koristi da naškodi onoj pravoj Hrvatskoj koju zna…možda on ipak na neki volšebni načim „zna“ da oni nisu aplaudirali ispred svojih TV ekrana širom Hrvatske…
    …jedino je sigurno što je pomenuo…citiram:
    … младих људи који су, упркос претњама и застрашивању, направили неке од најбољих и најблаговременијих извештаја о људским правима у историји Уједињених нација, а те извештаје је суд у Хагу углавном игнорисао.
    …tu se nalazi odgovor na njegovo „čuđenje“…

  8. Нисам на карти нашао ту ПРАВУ Хрватску, да није утонула у море?

Оставите коментар