Ђакон Ненад Илић: Време за последњу одбрану нашег националног идентитета?

Вреди да се повремено подсетимо на неке чињенице и избегнемо толико погубно, резигнирано подразумевање. Српска култура нападнута је и од стране „мејнстрим“ идиотизације којој је изложено глобално становништво али и од стране домаћих анационалних интелектуалаца. У необјављеном културном рату ми наш културни идентитет практично не бранимо и он се све више истањује.

ni-plato

„Србима је 70 година забрањено да се поносе својим идентитетом. Данас је то посебан апсурд, јер живимо у доба идентитета. На територији Србије и у непосредном окружењу стасавају нове нације, мањине љубоморно чувају национални идентитет, гојазни и глувонеми афирмишу своју посебност, бициклисти окупљају критичну масу, хомосексуалци су изашли из ормана и парадирају понос, само Србе и даље гурају у орман.

Чишћење културе и политике од националних идеја и кадрова јесте врста етничког чишћења“.

Пише у важном тексту Андреја Фајгеља објављеном у „Политици“.

Можда је заиста дошло време за „последњу одбрану“ наше националне културе, као и нашег образовања, наше вере – нашег националног идентитета. Он наравно није нешто затворено и изоловано, како то покушавају да карикирају његови подриваоци. Одређен је односима са другим народима и другим националним културама.

Док се не појаве нове снаге које могу да преокрену ратну срећу у неравноправном културном рату и поведу нас у ослобађање од културне и сваке друге окупације, било би добро да ипак одржавамо везу са нашом и светском „последњом одбраном“ – онима који су вечно на барикадама људског достојанства.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5lL



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Фајгељ пише: “Жута култура је наследник црвене културе. Од ње је наследила једноумље, умишљеност да се налази на правој страни историје и спремност да елиминише сваког неистомишљеника.“
    Свој текст завршава речима: “Проверено: либералу дариват културу, грехота је о томе и мислити.“

    Ђакон Ненад Илић у свом коментару поводом овог текста пише да национални идентитет “наравно није нешто затворено и изоловано, како то покушавају да карикирају његови подриваоци. Одређен је односима са другим народима и другим националним културама.“

    Зар не карикирају и неки заговорници? Да ли су сви који критикују такве заговорнике међу националистима подриваоци националног идентитета? Да ли над тим критичарима треба спровести неку врсту етничког чишћења? Да ли је то “последња одбрана“?

Оставите коментар