Епископ Григорије: Српско и хрватско виђење „Олује“ једва да се могу помирити

Као што памћење може да буде велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Оно води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути

(Фото:Танјуг)

(Фото:Танјуг)

„Српско и хрватско виђење „Олује“ једва да се могу помирити и тешко да ће се то десити у скорој будућности. Све док политичари диктирају темпо и креирају истину, а то је одувек тако било и биће, постојаће две стране медаље и виђења овог догађаја, док ће истина таворити негде у запећку“, рекао је владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије.

Причајући о томе како се треба сећати, али не и злопамтити, Григорије истиче да, као што памћење може бити велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства, које води само у зло.

– Два експлицитна и дијаметрално супротна примера у случају културе сећања јесу јеврејски и српски народ. Јевреји већ деценијама, од завршетка Другог светског рата, граде и негују културу сећања, подсећајући себе, али и читав свет, на све страхоте и страдања које је претрпео јеврејски народ у холокаусту. Јад Вашем је познат у целом свету као симбол настојања и истрајности једног народа да се константно сећа своје прошлости како му се она, не дај боже, још једанпут не би поновила. С друге стране, Србима се догодио Јасеновац, догодили су се Пребиловци и многе јаме безданице на чијем дну лежи безброј костију српских страдалника из Другог светског рата, али ко је о томе и како говорио у последњих 75 година? Ако спомен на јасеновачке и пребиловачке мученике није ишао у прилог комунистичкој идеологији и исфорсираном братству и јединству народа бивше СФРЈ, у чему је проблем последњих 25 година, када се опет бледо и једва сећамо, рецимо, јасеновачких жртава? Да ли смо из свега тога научили лекцију, да ли смо били на опрезу када је започео нови рат? Мислим да су одговори јасни као и то шта овим, заправо, желим да кажем. Управо захваљујући култури сећања и памћења, јеврејском народу страдање попут оног у Другом светском рату више не би могло да се понови, бар не у истом интензитету. Дакле, то је један од битних разлога зашто је заправо нужно неговати културу сећања.

А шта је са сећањем на сопствене злочине?

– Исто тако, тамо где смо ми чинили злочине треба да погледамо том злочину у очи. Више пута сам о томе говорио. Ја  не могу да гледам ствари из угла ми и они, или ми и ви, већ из угла доброте, то јест да ли је нешто добро и лепо или није.

Нажалост, често се дешава да се, када не дође до међусобног слагања, разговора и признања с обе стране, памћење користи као изговор за освету. Жртве постају џелати. Где изнаћи излаз?

– У случају Срба било би добро да је тако и у случају свих других народа, важно је памтити, али не злопамтити. Сећати се, приклањајући главу пред жртвама и њиховим страдању, али не са жељом за осветом, то нипошто. Јер као што памћење може да буде велика врлина, злопамћење је један од најстрашнијих грехова, попут убиства. Злопамћење води само у зло, у зачарани круг који је немогуће прекинути и који нема никаквог, ама баш никаквог смисла, нити пружа истинску утеху. А код нас су људи на свим странама гајили чешће злопамћење него памћење. Дакле неизмерно је важно сведочити истину, али се ослободити терета озлојеђености и потребе за осветом, усмеравајући се ка праштању.

(Време/Срби на окуп, 8. 8. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-5lP



Categories: Преносимо

16 replies

  1. Није јасно шта хоће овај човек ?
    Стиче се утисак да жели да набије србском народу комплекс – “ГРЕХ ОЗЛОЈЕЋЕНОСТИ“, еуфемизам за ЗАБОРАВ – и тако да историјски
    кредит некој од наредних устшких генерација – да поново почине неки
    сличан погром над ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА.
    Срби нису озлојећени, Срби су већ 3 пута опросили усташама – самим чином
    неузвраћања истом мером, у Првом светском рату, после усташких злочина у
    Мачви, Подрињу, у Другом светском рату, после Јасновцаа, Пребиловаца, Јадовна…, па и после “Олује“ – не узвративши злочином на злочин – МАСОВНИМ
    УБИСТВИМА, ГЕНОЦИДОМ, ПРОТЕРИВАЊЕМ Хрвата са територије Србије.
    Григорије помње и српске злочине, а не даје примере тих злочина – ни по месту, ни по времену извршења, а не помиње ни њихове извршиоце.
    И када би то хтео, то не може да уради, јер су такви злочини на српској страни
    само појединачни, а далеко су од масовних које су чиниле усташе у НДХ-зији,
    а од којих се и нацистима дизала коса на глави, на пример скувана “јуха“
    од ископаних очију српске деце?!
    Срби су исказали љубав према усташама – својим непријатељима – тиме што им никада нису узвратили на исти начин – МРЖЊОМ НА МРЖЊУ, већ су са
    својим непријатељима два пута покушали да остваре бртаску заједницу народа, у Краљевини, а после и Титовој Југославији.
    Хрвати, на жалост, већина проусташки и настројена према православним Србима, не могу да избегну ПРАВДУ БОЖИЈУ – морају то крваво да плате,
    по речи Господњој: “ГОВОРИ ГОСПОД: ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!
    Нису желели ни хтели да прихвате пружену братску руку православног српског
    народа, пружену после Првог и Другог светског рата, кроз пројекат заједничке
    државе, нису схватили да је то та љубав Божија, њима прилика да се отргну
    од мржње и крволоштва према својој браћи по крви, и зато, сада, пошто су
    одбацили Љубав Божију – долази Правда Божија: ОКО ЗА ОКО, ЗУБ ЗА ЗУБ…
    Тако су бирали, тако ће им и бити! Што су посејали то морају и да жању!
    Све то – урлике, крике, уздахе, вапаје, касапљење, силовање, страх..,
    својих жртава – све то морају искусити као “БИЧ БОЖИЈИ“ НА СЕБИ САМИМА,
    КАКО НА ЗЕМЉИ – ТАКО И НА НЕБУ!
    Зато, никакве приче епископа Григорија не могу опозвати извршење ПРАВДЕ БОЖИЈЕ НАД ЗЛОЧИНЦИМА ИЗ ПРОШЛОСТИ, САДАШЊОАСТИ И БУДУЋНОСТИ.
    ЗЛОЧИНЦИ НЕЋЕ ДА СЕ ПОКАЈУ, ДА ТРАЖЕ ОПРОШТАЈ, ОНИ ХОЋЕ СИЛОМ
    ДА НАМЕТНУ СРПСКОМ НАРОДУ ЗАБОРАВ, А ЈЕДАН ОД НАЧИНА ЈЕ И ПРОЈЕКТОВАНА ИЗМЕНА СВЕСТИ СРПСКОМ НАРОДУ, ГДЕ БИ НАБИЈАЊЕ
    И СУГЕРИСАЊЕ “КОМПЛЕКСА“ – греха “ОЗЛОЈЕЋЕНОСТИ био у служби
    тог пројекта који се свесрдно проводи преко НВО, плаћеника непријатеља Бога и Човека.

    Драган Славнић

  2. @Драган Славнић
    Мислим да је потребно обратити пажњу на чињеницу, да је текст преузет из ВРЕМЕ, новина које баш и нису на српској страни. Поред тога, очигледно је, да је текст делимично препричавање, а делимично цитирање питања и одговора. По мени је то тако и направљено, да уноси смутњу, те је осуђивање Глигорија на основу сумљивог текста проблематично.

  3. @слободан млинаревићsaid:

    И у препричаном и у цитираном делу интрвјуа помиње се: “У случају Срба било би добро да је тако и у случају свих других народа, важно је памтити, али не злопамтити.“
    Остаје нејасно зашто се обраћа и убицама, да и они не буду “озлојеђени“-
    на кога и зашто?
    Можда због тога што нису много више побили него што јесу?!
    Као епископ СПЦ – он то смишљено адресује на српски народ, премда зна, а и
    историјски је потврђено, да Срби нису осветници, јер да јесу – од историје се то не би могло сакрити.
    Народски речено, то је крајње лукаво и огавно – упозоравати Србе да не буду озлојеђени или осветнички расположени према својим убицама, а убицама не сугерисати да престану са својом мржњом и патолошким крволоштвом према браћи по крви – православним Србима.
    Да је било и овог другог дела сугестије, могло би се поверовати у његову добро-
    намерност, али овако остаје само његова нескривена лукавост у односу на свој
    народ, чак и подсмех толиким жртвама, а све зарад додворавања римокатолицима?!

    Драган Славнић

  4. @Драган Славнић
    Стално сам изненађен, како то откривате шта ко мисли? Јасно сам рекао, да је вредно пажње, где је објављено и да није у правом смислу интервју, већ се новинар бави и препричавањем. То су разлози мојих коментара, а не питање злочина и односа Срба према Хрватима, на чему Ви инсистирате. Надам се, да схватате, да ми ни на крај памети није, да чињенице оспоравам и да сумњам у „историјску“ улогу католичке цркве у томе. Оупште, тражити „задње“ мисли је најлакше. Зашто некада не поћи, да таквих мисли нема? Није ваљда сваки човек толико лош, а последично, онда смо и ми лоши и са онолико „задњих мисли“.

  5. @слободан млинаревић
    Разилазимо се по теми коментара!
    Ваше је право да оспоравате ваљаност интервјуа, и да га доводите у сумњу,
    али тема се не може довести у сумњу нити подвести под “задње мисли“!
    Осим тога, није баш да је толико неприхватљив овај извор, вероватно да онда
    ни тема не би била објављена са тог извора на овом сајту, зар не?
    Ако је толико и тако сумњив овај извор, онда ништа мање мора бити “сумњив“
    и овај сајт који користи такве изворе за своје садржаје?!

    Драган Славнић

  6. @Драган Славнић
    Упоређивати СТАЊЕ СТВАРИ је слична бесмислица, као када „завирујете“ у туђу главу и знате шта се у тој глави кува. Надам се, да Вам је позната дугогодишња политика, коју ВРЕМЕ заговара. Или и то треба, да се посебно објашњава. Уређивачка „политика“ господина Лазића је, рекао бих, независна и обавештавајућа у сваком погледу. Ја то и показујем учествујући у разговорима, који се овде воде.
    NP „VREME“ d.o.o. Beograd, Trg Republike 5, PIB: 100294546
    telefon: 011/3234-774, elektronska pošta: redakcija @ vreme.com
    Direktor: Stevan Ristić
    Pomoćnik direktora: Vojislav Milošević
    Finansijski direktor: Daniela Vesić
    Glavni urednik: Dragoljub Žarković
    Odgovorni urednik: Filip Švarm
    Pomoćnici glavnog urednika: Jovana Gligorijević, Momir Turudić
    Sekretarijat: Ana Aleksić
    Redakcija
    Aleksandar Anđić (foto), Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjević, Sonja Ćirić, Zora Drčelić, Slobodan Georgijev, Nebojša Grujičić (kultura), Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgačević, Tatjana Jovanović, Jasmina Lazić, Zoran Majdin, Radmilo Marković, Saša Marković, Ivana Milanović Hrašovec, Milovan Milenković, Milan Milošević, Teofil Pančić, Saša Rakezić, Mirko Rudić, Tamara Skrozza, Zoran Stanojević, Tatjana Tagirov, Dragan Todorović, Tanja Topić, Biljana Vasić, Miloš Vasić, Marija Vidić, Ljubomir Živkov
    Dokumentacija
    Dragoslav Grujić (arhiva tekstova), Jelena Mrđa (foto arhiva)
    Tehnička redakcija
    Ivan Hrašovec (ur.), Tanja Stanković, Vladimir Stankovski, Slobodan Tasić;
    Lektori: Katarina Pantić, Živana Rašković, Ivana Smolović;
    Korektori: Nikola Dragomirović, Marko Tasić, Stanica Milošević;
    Prodaja i pretplata: Nikola Ćulafić i Milan Radović
    Računovodstvo: Slavica Spasojević
    Marketing: Aleksandar Aleksić
    Internet izdanje:
    urednik rubrike „Više od vesti“: Milan Milošević
    ažuriranje sadržaja nedeljnog izdanja: Marjana Hrašovec
    dizajn: Nada Stevanović
    softver: Ivan Ristić, Ivana Vujović, Ivan Mošić, Eunet, Beograd
    odit sajta: ABC Srbija

  7. @слободан млинаревић

  8. @слободан млинаревић
    Омашком сам послао неисписан коментар.
    Извињавам се!
    Г. Млинаревићу, хвала на вашем обавештењу – списку редакције “Време“.
    Када сам прочитао ко је у редакцији, све ми је било јасно.
    Припала ми је мука када сам видео да су ту Јосиф Панчић, Филип Шварм,
    Милош Васић… због чега у потпуности уважавам Ваше сумње у коректност
    пренетог интервјуа.
    Све сами “СРБОЉУБЦИ“!
    А тек када сам видо име главног уредника, Жарка Гаврловића, просто ми се
    завртело у глави.
    Такође, изгубио сам из вида да се Ви дкларишете као агностик, те према томе
    није ни било за очекивати да ће те се упуштати у коментрисање теме која је
    у вези са неким од великодостојника СПЦ-е.
    Ја лично немам ништа против било кога, па ни против епископа Григорија,
    али када тај неко ради нешто и у моје име, као члана и припадника СПЦ-е,
    моје породице, онда сам спреман да се користим свим дозвољеним начинима
    и средствима да га у томе ометем.
    Иначе, моје реакције на поступке епископа Григорија не ослањају се само на овај “интервју“, већ на његове сличне поступке и наступе и у другим приликама.
    Још једном: хвала на Вашим смотреном скретању пажње на извор из којег потичу неке вести.
    Ово у вези са СТАЊЕМ СТВАРИ, одакле црпи вести за своје садржаје, било је мало провокативно са моје стране, да бих из Ваше раекције могао да закључим
    колико су Ваше сумње тачне и основане.
    Вашом реакцијом – списком имена редакције “Време“и именом главног уредника – били сте више него уверљиви.
    А што се тиче мојих реакција, само да напоменем да сам по овим темемама –
    сатирања србског народа од стране НДХ-азије – и свих оних који покушавају да
    умање или оспоре њихова злодела врло “немилосрдан“, будући да сам у својој
    породици имао жртве тих злодела.

    Драган Славнић

  9. @ Драган

    Тешко да је вама ишта јасно…

    Није ЈОСИФ него Теофил Панчић, није Жарко Гавриловић (?!) него Драгољуб Жарковић…

    И није првина еп. Григорију да даје интервјуе за Време, па он бира Време као поуздани медиј и онај који му преноси како треба ставове:

    http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=973579

    Ево и овде о фудбалу

    http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=931952

    Не могу сад да нађем, али сигуран сам да је еп. Григорије написао и неколико ауторских текстова за Време. Дакле, „оладите“ с причом да није поуздано пренето у Времену. Може бити да Танјуг није добро препричао Време, али то нек каже неко ко има увид у цео интервју, на сајту Времена је „закључано“.

  10. Ево и насловница, и то мислим не само једном

    http://borbazaveru.info/images/stories/Kategorije/Zvanicna%20Saopstenja/vreme.jpg

  11. Другим пострижењем пређе из мале схиме у велику схему.

    (крунизам)

  12. @Четник из “Црне“ Србије

    Четниче, Ти баш “волиш“ Србију, и то нарочито – “завијену у ЦРНО“?!
    У тим случајевима, обичан, народски човек би одреаговао оном народном:
    “Где се појавило, ту се потајило, а код нас вериге блистале и со се уцрвљала“.
    Дакле, као што није могуће да вериге блистају и со се уцрвља, тако исто није
    ни могуће ово што сугеришеш у свом псеудониму.
    И да додамо још и ово:
    СРБИЈО И СРБАДИЈО: “БОГ ВАМ ПОМОГ`О И НИКО ВАМ НИШТА НЕ МОГ`О,
    А ДУШМАНИ ВАМ ПОД НОГАМА БИЛИ!“

    У сваком случају, хвала Ти на исправкама мојих грешака, вазда више и понајпре
    због имена пок. Јосифа Панчића и живуће душе у телу на Земљи Жарка Гавриловића, свештенослужитеља и слуге Божијега.
    Ето, ја се извињавам обојици, једном на Небу и једном још увек међу нама, живима на Земљи.
    Када сам ово писао што сам писао, било је већ много касно /бар за мене, као
    старијег човека/ и спонтано је улетела асоцијација на имена горе већ поменута
    два добра и заслужна човека – СРБОЉУБАЦА!
    Хвала ти још једном, као добром човеку, и увек кад приметиш овако шта, опет
    код мене или било кога другог, реагуј васпитно и назидавајуће, као у овом случају.
    Такође, хвала ти за ову информацију у вези Григор/Г/ија и његовог избор
    за њега “поузданих медија“
    То си показао и доказао не само речју, већ и – С Л И К О М!!!

    Дрган Славнић

  13. Podne. Vrucina. Sedim sa prijateljima, oko prsuta na stalku, uz ladno belo.
    Skoro svi smo procitali tekst vladike Grigorija. Svima se dopao.
    Zahvaljujemo mu na mudrim i tolerantnim recima

    Pozdrav i mir svima.

  14. @Четник из Црне Србије
    Добро сте уочили омашке у коментару. Међутим, нје ми јасно, шта мислите о уређивачкој политици недељника ВРЕМЕ? Исто важи и по питању Вашег односа према понашању и речима Глигорија? Надам се, да Вам је позната власничка структура НП ВРЕМЕ д.о.о. и како су данашњи власници то постали и када?

  15. @ Драган

    Ја сам и из Црне Горе и из Србије, скраћено из „Црне Србије“. Извините ако сам био груб у коментару није ми била намера.

    @ Млинаревић

    О уређивачкој политици Времена мислим исто што и Ви. Само сте уместо тог навођења свега могли да кажете да га је основао покојни адвокат Срђа Поповић, бивши муж Весне Пешић и „икона“ Друге Србије. И неупућеноме је ваљда то доста.

    Али то што таквом антинационалном листу какав је Време даје интервју, и то редовито, епископ наше цркве поставља право питање, за мене, а не зашто је то на овом сајту пренето. И зашто наши црквени великодостојници дају изјаве било коме медији који није штапман на ћирилици?

  16. @Четник из Црне Србије
    Рекао бих, да смо се разумели. Нажалост, мало је недељника који се штампају на ћирилици. Мислим, да интервјуисани не покреће питање интервјуа. Тако, да је ту кривица на ћириличарима, који не зову Глигорија. Млад човек, сигурно воли јавност, па иде тамо где га зову. А шта је тачно рекао, као и шта мисли, тешко је докучити. У сваком случају, то је у надлежности организације којој припада. Лично сам се вазда питао, зашто „верским аналитичарима“, који нису силазили са екрана нико из СПЦ нешто не одговори. Али, зашто би свако од нас морао све да разуме и да буде по његовом?

Оставите коментар