Предлог Британске резолуције о геноциду у Сребреници изазвао је изненађење и огорчење у оном делу наше јавности који је недовољно упућен у токове светских збивања и сазнања о томе како се на њих успешно утиче из, мање или више, прикривене сенке. Не треба се, међутим, чудити што је овај предлог потекао управо из Енглеске, земље која се у 19, 20, па и у овим првим годинама 21. века, често сврставала на страну противника Србије и српског народа. Руски вето онемогућио је, бар овом приликом, још један покушај да се српски народ свету прикаже као геноцидан, али то, разуме се, не значи да ће се муслимански лобисти у Енглеској обесхрабрити и одустати од својих акција.

Британски парламент

Међу онима који су у Великој Британији увек и отворено на страни босанских муслимана налазе се и две баронесе, чланице Горњег дома и једна богата пословна жена. Две су рођене у Босни, једна у Пакистану, и све три се већ годинама веома успешно залажу за своје истовернике из Босне и Херцеговине.

Баронеса др Арминка Хелић дугогодишња је саветница бившег министра спољних послова Вилијема Хејга (а од пораза на последњим изборима – шефа посланичког клуба конзервативаца у парламенту Велике Британије). Познат је њен велики утицај на одлуке Вилијема Хејга, који је управо захваљујући др Хелић показао изузетну смелост за једног западног политичара, променивши своје ставове о политици Израела, када је нападе те земље на Либан 2005. године оценио као „прекомерну употребу силе”.

Др Арминка Хелић као баронеса

Ова „плавокоса босанска муслиманка” (или како је још називају „муслиманска емигранткиња”) завршила је студије у Сарајеву, а деведесетих година, у време најжешћих сукоба у Босни и Херцеговини, стигла у Велику Британију, где је у Оксфорду одбранила докторску дисертацију. Убраја се међу најбоље стручњаке за спољну политику. Не изјашњава се о томе, али је познато да потпуно подржава проамеричке ставове свога шефа Вилијема Хејга; за њу је „Америка главна (основна) земља”, док је у једном телеграму упућеном америчкој амбасади у Лондону (извор: „Викиликс”) написала „да би било од велике помоћи кад би се Америка више ангажовала на Балкану, како би ствари кренуле напред”.

Др Арминка Хелић

Пре Хејга, др Хелић је саветовала и друге политичаре из Конзервативне странке, у коју се учланила 1998. године. Данас је британска штампа убраја међу 100 најутицајнијих конзервативаца, наводећи сасвим прецизно да се налази на 61. месту.

То високо место међу „торијевцима“ стекла је, несумњиво и пре свега, као саветница доскорашњег британског министра спољних послова. За нас је можда интересантно и питање: на који се начин др Хелић квалификовала за то место? Својим великим општим знањем, познавањем међународних политичких односа, интелигенцијом , личним шармом, неким другим одликама?

Или би можда требало узети у обзир и чињеницу да она у свакој прилици заступа интересе босанских муслимана, не устручавајући се и да отворено испољава антисрпске ставове. А како се и Влада Британије налази на сличној таласној дужини, на то питање вероватно није много тешко одговорити.

„Плавокоса босанска муслиманка” можда није препоручивала своме шефу које ће књиге да чита, али му је зато однела копију најбезобзирнијет антисрпског филма „У земљи крви и меда”, са Анџелином Џоли у главној улози, рекавши: „Морате да видите овај филм!”

А. Хелић са А. Џоли и В. Хејгом

Септембра 2014. краљица Елизабета Друга доделила је др Аринки Хелић титулу баронесе од Милбенка у граду Вестминстеру (делу централног Лондона ), а два месеца касније нова чланица Горњег дома представљена је у Парламенту. Свечаност је са галерије пратила и Анџелина Џоли у друштву са Вилијемом Хејгом. Занимљиво је да је у истом дану Парламенту представљена још једна нова баронеса, Ношина Мобарик, рођена у Пакистану, а богатство стекла у Шкотској. Случајно или не – и она се истицала ангажовањем у Босни у којој је боравила више пута водећи кампању „Помозимо босанском народу”.

Баронеса Ношина Мобарик

Трећа  лобисткиња, Сарајка Санела Дијана Џенкинс, рођена Ћатић, истина, није саветница у британској влади (а засад ни баронеса), али је такође увек спремна да помогне својим босанским сународницима. Када је 2010. године, по потерници из Србије због ратног злочина из 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, у Лондону ухапшен Ејуп Ганић, она је земљака спасла екстрадиције и неминовног суђења плативши за њега кауцију од 200.000 фунти.

Ни ова госпођа, коју је у Велику Британију такође донео вихор рата деведесетих година, не може се пожалити на судбину. Успешна пословна жена и активисткиња, која се закаже за поштовање људских права, доброчинитељка… почела је да стиче богатство производећи купаће костиме. Затим је, миц по миц, проширила тај посао. Онда се удала за богатог шкотског банкара, да једанаест година касније супружници закључе како је њихова брачна веза „потрошена” и растану се на пријатељски начин и, уз несумњиво велику алиментацију, јер је гђа Санела, како се може прочитати на интернету, данас „тешка” преко 150 милиона евра. Што, опет, наводи на закључак да за њу кауција од 200.000 фунти и не представља неки издатак.

Санела Дијана Џенкинс

Кад мој школски друг и кум Бошко П., који одавно живи у Канади, дође у своју обавезну годишњу септембарску посету Београду „да напуни акумулаторе”, увек негодује што наше власти не изнајмљују лобисте на Западу, јер је то тамо потпуно легално занимање. Треба их само добро платити да заступају интересе Србије и поправљају лошу слику о нама као „злим момцима”. Ја онда обично кажем како би то било узалудно бацање пара, којих, иначе, и немамо, а, што је најважније, много смо закаснили. Сем тога, Запад нам је већ одавно одредио улогу у складу са сопственим интересима, а коју и не намерава да мења. „Шта онда да радимо? Да чекамо док промени своје интересе”, не престаје Бошко да се љути: „У коме ће се веку то догодити?”

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-54W

Categories: Судбина као политика

Tags: Арминка Хелић, Бошњаци, Велика Британија, Војислав М. Станојчић, Ношина Мобарик, Санела Дијана Џенкинс, муслимани