Матица српског језика и ћирилице: Решење питања писма у Матици српској води ћирилицу на српска гробља

Од угроженог опстанка Матице српске и њеног Летописа једино је опаснија смишљена, планирана и спроведена  угроженост српске ћирилице јер се, преко злоупотребљавања Матице српске, и даље спроводи правописна сербокроатистичка норма по која је после Новосадског договора (1954) у стварности замењено 90 одсто ћирилице у језику Срба

Matica-cir-logo

Како су забележиле дневне новине, руководство Матице српске је у уторак, 30. јуна 2015. закључило: „Угрожен је елементарни опстанак установе.“ Даље се у новинама у вези с Матицом српском у Новом Саду додаје да је „Председништво позвало Министарство на разговор“. У вези с тим желимо да саопштимо како је и колико угрожена српска ћирилица захваљујући делатностима Матице српске. Ми не улазимо изван својих моћи да оцењујемо колико Матица српска извршава своју древну мисију у другим областима (можда је савршено обавља), али када је у питању ћирилица, у то имамо пред очима велику угроженост српске ћирилице у Србији, за шта је и плаћена и одговорна Матица српска, тј. плаћени лингвисти у њој.

Из недавно основаног савеза удружења „Матица српског језика и ћирилице“ имамо посебан разлог да тим поводом истакнемо да се наша удружења за одбрану ћирилице боримо за српски језик и српско писмо ћирилицу бесплатно, „о свом руву и круву“ како бисмо измолили језичке институције плаћене за свој рад да заједнички одбранимо српску ћирилицу и да је спасено затирања. Нарочито смо многе молбе упућивали Матици српској пре доношења измењеног и допуњеног издања Правописа српскога језика (Матица српска, Нови Сад, 2010) у коме је требало да српско ћириличко писмо добије онај статус који му припада у складу са светском праксом у  решавању питања писма у европским и светским језицима, тј. у коме ће српско писмо имати статус какав му гарантује и Члан 10. Устава Србије. Међутим Управни одбор Матице српске је одобрио сербокроатистичко решење питања писма које је и довело српску ћирилицу на овај жалостан положај који српској ћирилици омогућује њено замењивање хрватском  латиницом какво се примењује после Новосадског договора (1954) на коме је донета формална одредба о „равноправности писама“, а спровођена је из расправе експлицитно постављен налог о „постепеној замени српске ћирилице хрватском латиницом“, који се данас убрзано наставља. Руководство Матице српске није уважавало упозорења из виших удружења за одбрану ћирилице па је при постојећем решењу питања писма (два писма) у српском језику српску ћирилицу довело до границе на којој се поставља питање: има ли икакве будућности за српску ћирилицу ако је она сведена на данашњих јавних десетак процената у писању српског језика. Матица српска (тачније, наравно, њено руководство и Одељење књижевности и језика) упорно задржава уникатан у свету начин решења питања писма на сербокроатистистички начин који никако не омогућује очување српске ћирилице. Њен постотак у писању језика Срба у ствари се све више смањује и опасно прети опстанку српског писма. Највише захваљујући баш Матичином Правопису српскога језика,  српској ћирилици је одузет нормалан живот у српском народу и његовом језику.

Српска ћирилица не би стигла до овако поразне судбине у Србији и свуда мећу Србима да није у Матици српској и данас на снази погубна основа из Новосадског договора 1954) по коме је српски народ изгубио сувереност на својим језиком (српскохрватски језик) а српска ћирилица је по налогу из времена Новосадског договора доведена до данашњих бедних десетак процената у писању српског језика. Осталих деведесет процената је заузело плански и циљно наметана хрватска латиница која је постала неупоредиво (десетак пута) чешће писмо наметнуто Србима. Матица српска је данас заробљена руководством, посебно председником Драганом Станићем који је више пута скандалозно кршио Статут Матице српске и није дозволио члановима Матице српске да се демократски изјасне о поправци неуставно решеног питања писма у Правопису српскога језика.

Посебно истичемо да је скандалозно што председник Матице српске Драган Станић нецивилизовано за свет не допушта јавне предлоге и питања на седницама Скупштине и на научним скуповима о српском језику и писму, него дозвољава само постављање питања после расправе у салонима за ћаскање.

Убеђени смо да је скандалозно тражити паре од српског народа преко Министарства културе Србије, а радити неуставно против свог писма и водити нестатутарно седнице Скупштине Матице српске.

Ово је време бити или не бити за српску ћирилицу, а председник Драган Станић истиче да је Србима историја „дала два писма“. И шта га брига што нико други у свету нема два писма за један језик. И шта га брига што таквим решењем гази и светску праксу и српски Устав?

Несрећна је судбина наметнута Матици српској преко Драгана Станића да се замена српске ћирилице туђим писмом мора примити као „дар“ историје. Србима и Србији су често  наметани „дарови“ у окупацијама, па се српски народ увек трудио да се ослободи окупације. Српска војска је 1918. године, ослободивши Србију, ослободила српску ћирилицу која је 1918. године одмах враћена уместо окупацијски тада наметнуте хрватске абецеде. Сада у миру руководство и лингвисти и филолози у Матици српској коло воде у настављању сербокроатистичког лингвистичког обрасца којим је српском народу одузет суверенитет над својим језиком, а српском писму ћирилици наметнут је погубан статус понижености увођењем српској ћирилици надређеног „латиничког писма из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (Правопис српскога језика Матице српске, Нови Сад, 2010, стр. 17).

Такав наставак понижавања српске ћирилице и њеног замењивања туђим писмом дело је и данашњег руководства Матице српске, посебно од председника Матице Драгана Станића који не дозвољава да се у Матици српској ишта не мења из периода комунизма када је Матица српска смишљено злоупотребљена за разбијање језика Срба и за планирано замењивање српске ћирилице хрватским писмом (које је данас у свету регистровано као хрватско писмо уз „хрватски језик“, а ћирилица као српско писмо, уз српски језик). На тај начин злоупотребљена, Матица српска тражи народне паре да се и даље доносе решења која српску ћирилицу све брже воде на српска гробља.

Нови Сад, 2. јул 2015.

Председник Скупштине Матице српског језика и ћирилице

Проф. др Зоран Милошевић, с. р.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4Zr



Categories: Аз и буки

1 reply

  1. Угрожен је целокупни српски језик.Разне девастације,адвертајзинзи,кастинзи..и слични изрази долазе неприметно,управо ради тога да српски језик потпуно нестане.

Оставите коментар