Политика: Пет питања о грчкој кризи или Колико ће Србију коштати грчка новчана трагедија

Из банкомата само по 60 евра (Фото: Ројтерс)

Из банкомата само по 60 евра (Фото: Ројтерс)

На ауторитаризам Европе и оштре мере стезања каиша, Грчка ће одговорити демократски. Овим речима је грчки премијер Алексис Ципрас описао референдум на коме ће грчки народ у недељу са „да” или „не” одговорити на питање – да ли пристају на нови пакет мера штедње. Како преноси „Њујорк тајмс”, Ципрас је у обраћању нацији истакао да Грчка, као колевка демократије, треба да пошаље убедљиву демократску поруку европској и светској заједници.

Знак питања на референдуму неће одредити само судбину Грчке. Како пише „Блумберг”, ових дана постоји једно питање чији одговор интересује све на свету. Није тешко погодити: да ли ће Грчка банкротирати? Међутим, оно што је питање за нас и наше грађане јесте колико ће Србију да кошта грчка новчана трагедија. „Политика” је издвојила пет питања о грчкој кризи која муче грађане Србије и на њих понудила одговоре.

Шта ће бити са евром?

Уколико Грчка изађе из Европске монетарне уније и врати се драхми, то ће у најмању руку значити слабљење европске националне валуте. У најгорем случају, о чему је већ говорила немачка канцеларка Ангела Меркел, ако пропадне евро, пропада и Eвропа.

Без обзира на то да ли ће Грчка остати или изаћи из европске монетарне уније цену нестабилности и нервозе евро је већ платио, јер већ месецима губи трку са доларом који се по вредности готово изједначио са европском валутом.

Шта ће бити са кредитима у валутној клаузули?

Како је недавно изјавио Тома Жорден, председник Швајцарске националне банке, швајцарски франак ће задржати улогу резервне валуте „за спасавање” због неизвесности са евром поводом дужничке кризе Грчке. То значи да ће швајцарац јачати све док траје неизвесност око судбине евра, што последично за оне који су задужени у швајцарцима значи да ће им рате, прерачунато у динаре, бити веће. Резервна валута у овом тренутку је и долар, а јачање америчке валуте негативно утиче на јавни дуг Србије. Због тога што је чак трећина државних дугова у доларима, свако јачање те валуте изазива раст јавног дуга. Са друге стране, могуће слабљење евра била би добра вест за грађане који имају кредите у овој валути, као и за оне који кирију плаћају у еврима.

Шта ће бити са штедњом у грчким банкама?

У Србији послују четири банке које су у већинском грчком власништву: Алфа, Еуробанк ЕФГ, Пиреус и Национална банка Грчке (Војвођанска банка). Банке у Србији у већинском грчком власништву наставиће редовно да послују са својим клијентима, како данас тако и у будућем периоду, у уобичајеном радном времену, уверавају из Народне банке Србије. Оне су ликвидне и солвентне, строго регулисане, најчешће ригорозније него на матичним тржиштима, додају. Са становишта домаћег законодавног оквира банке грчког порекла ни по чему се не разликују од било које друге банке која послује на српском банкарском тржишту и депозити у овим банкама подједнако су безбедни колико и у свим осталим банкама у Србији, поручују из централне банке. Такође, држава Србија грађанима гарантује исплату штедње у износу до 50.000 евра.

Како у Грчку на одмор?

Према саветима из туристичких агенција, у Грчку на одмор туристи из Србије требало би да крећу са кешом у џепу и пуним резервоаром, уколико крећу сопственим колима. Без обзира на то што се мере о контроли капитала не односе на кредитне картице издате у иностранству, банкомати су врло често празни, јер су Грци минулих дана похрлили да испразне ове апарате. Такође, друштвеним мрежама круже фотографије са празним рафовима у радњама, али наши туристи који тамо тренутно бораве кажу да је то више изузетак, него правило. Британски „Гардијан”, на пример, потврдно је одговорио на питање читаоца – да ли је безбедно летовати у Грчкој. Сви протести се дешавају на тргу Синтагма у Атини, у туристичким одмаралиштима нема демонстрација, пише овај дневник.

Каква је судбина радника запослених у грчким компанијама?

Економисти кажу да је то тешко предвидети, јер све зависи од тога како ће се те фирме понашати овде. Суочени са кризом у централама једни ће можда смањивати своје пословне активности, док ће неки други бежећи од неизвесности у Грчкој можда и доћи овде. У сваком случају, судбина оних који раде у компанијама које су у грчком власништву више зависи од макроекономског окружења у Србији, него у Грчкој.

Аница Телесковић

(Политика, 1. 7. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4YO



Categories: Преносимо

Оставите коментар