Михаил Мочалов: Република Српска у контексту енергетске политике на Балкану

Говорећи о енергетској политици Русије у Републици Српској треба запазити учвршћење  њене позиције у региону економским и инвестиционим методама.  Република Српска (РС) у том контексту била је и остаје перспективни партнер за Русију, како захваљујући свом повољном положају, тако и захваљујући позитивном расположењу становништва и садашње политичке елите. Зауставимо се детаљније на кључним играчима у енергетском сектору РС, а то су: државне компаније „Гаспром“ и „Зарубежњефт“.

Фотографија: Гордана Јовић/Руска реч

Фотографија: Гордана Јовић/Руска реч

У састав „НефтегазИнКора“, који је ћерка компаније „Зарубежњефт“, улазе Рафинерија нафте „Брод“, Рафинерија уља „Модрича“, управљачка компанија „Оптима група“, а такође мрежа бензинских станица под заједничким именом „Нестро Петрол“, која данас броји 92 пумпе, како у РС, тако и у цијелом региону. Од момента куповине датих великих енергетских актива у 2007. години извршена је реконструкција и модернизација предузећа, створена је савршена мрежа терминала за претовар нафтних производа. То је омогућило да се осигура прилагодљива логистичка инфраструктура са могућностима прерасподјеле експортних токова, а такође да се прошири сфера сарадње и учврсте позиције позиције економског утицаја у земљама Балканског региона. Мимо тога, планира се наставити модернизација предузећа, да би производња у потпуности одговарала високим еколошким стандардима. Већ је у предузећа инвестирано 400 милиона евра, ипак планира се и даље улагати у развој производње. Такође, треба запазити социјалну одговорност компаније „Зарубежњефт“. Компанија је створила више од 2500 нових радних мјеста и самим тим удахнула живот у градове Брод и Модрича, који су замирали. Шта више компанија уз подршку Внешекономбанке припрема програм обуке локалних стручњака улажући средства у њихову обуку, па и стажирање у Русији. На тај начин, у одређеној перспективи, локални кадрови ће замијенити руске. Посебну пажњу заслужује учешће компаније у пројектима хуманитарног и културног садржаја, а такође и активна позиција и радна подршка регионима који су пострадала у поплавама у мају 2014. године.

Што се тиче куповине енергетских актива од стране руске компаније „Зарубежњефт“, јасно је да је тај уговор имао много противника. Ипак, вриједна пажње је сљедећа чињеница из 2011. године када је амбасадор САД у БиХ Патрик Мун посјетио Рафинерију и на крају посјете изјавио да су „инвестиције у Рафинерију нафте Брод једне од најзначајнијих  у БиХ“. Он је позитивно оцијенио планове компаније за отварање нових мјеста и даљну модернизацију предузећа. Осим тога, управљачка компанија „Оптима група“, чија се канцеларија налази у главном граду РС, Бањалуци, једна је од највећих пореских обвезника у БиХ. Само 2014. године компанија је платила порез у износу од 263 милиона евра.

Такође, 2010. године основана је компанијa „Јадран нафтагас“ (заједничко предузеће ћерке компаније „Гаспром нефт“, српске компаније НИС и „НефтегазИнКора“, ћерке „Зарубежњефта“), за истраживање нафтногасних налазишта у РС. Споразум о концесији за истраживање и производњу угљенводоника потписан је 2011. године са Министарством индустрије, енергетике и рударства РС. Концесија је одређена на рок од 28 година, од чега је 3 године утрошено на провођење геолошко-истраживачких радова и 25 година за производњу. У геолошко-истраживачке радове у РС, од 2011. до 2012. Године,  „Јадран нафтагас“ је инвестирао отприлике 13 милиона долара, а 2013. Године инвестиције су износиле око 19,5 милиона долара, а 2014. – 40,7 милиона долара. По резултатима првих бушотина установљено је постојање залиха нафте доброг квалитета о чему је  у јануару 2015. године говорио министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић, а у случају открића комерцијалних залиха у пројекат ће, по подацима компаније, бити уложено 188 милиона долара. Према информацијама НИС-а, Рјешење о наставку истраживања до 2019. године у рејону бушотине Обудовац, локалитет Шамац, донесено је ових дана.

Занимљиво је и да су се од почетка грађанског рата у БиХ такође проводила геолошка истраживања. Према резултатима бушења 15 бушотина установљено је да се на сјеверозападу БиХ, на дубини од 3 до 5 хиљада метара, налази око 50 милиона тона нафте. Сходно подацима тог истраживања постојеће залихе могле би бити довољне за 30 година за потребе читаве БиХ.

Активан играч на енергетском тржишту је ОАО „Гаспром“. Поред дјелатности већ поменуте заједничке компаније „Јадран нафтагас“, крајем 2014. године, „Гаспром“ је потписао са РС уговор о директним испорукама гаса, захваљујући чему се у РС појавила могућност куповине руског гаса без посредника, ипак, говори се о релативно малим обимима.

Осим тога, РС је била активан учесник пројекат „Јужни ток“. У септембру 2102. године потписана је Мапа пута између компаније ОАО „Гаспром“ и РС. Одмах послије потписивања тог документа Влада РС дала је пројекту Јужни ток статус пројекта од државног значаја. На Републику Српску вршен је огроман притисак од стране западних земаља у вези са њеним учешћем у пројекту, ипак, РС се принципијелно придржавала договореног. На основу пројекта била је планирала гасификација градова РС, међу њима и Бањалуке, главног града РС (тренутно су гасификована два града – Бијељина и Источно Сарајево). Пројекат је гарантовао РС енергетску безбједност и стабилност снабдјевања гасом, а индустрија је имала јефтин енергоресурс. Штавише, захваљујући преласку на гас локалних ТЕЦ суштински би могла бити побољшана еколошка ситуација (данас ТЕЦ раде коришћењем мазута). У оквиру пројекта „Јужни ток“ спроведени су озбиљни припремни радови, припремљена пројектна документација. Али, нажалост, пројекат је обустављен. Сада се разматра нова перспективна варијанта градње гасовода „Турски ток“. Учешће у пројекту Републике Српске је питање времена. Треба узети у обзир и низ политичких и геополитичких фактора, таквих као што су посљедњи догађаји у Македонији. Али важно је нагласити и сљедеће: руски гас је данас најјефтинији и, при том, еколошки чист енергоресурс, зато се гасоводима из Русије даје приоритетан значај. РС је спремна да размотри и друге изворе гаса, али не као алтернативу руском гасу, него само као додатну њему.

Уопште говорећи о енергетској политици РС, може се примијетити сљедеће: за РС су руске инвестиције постале фактор подршке националној економији и стабилности, и, безусловно, вршиће ту функцију у најближој будућности, будући да су прорачунате на дугорочну перспективу. Такође,  важно је истаћи, да се руски капитал разликује од западног тиме што он не ставља политичке услове свог присуства, него само покреће економске захтјеве. Осим тога, резимирајући, треба примијетити, да у региону који је тако близак Русији, као што је РС, инвестиције не могу бити само улагање новца у економију. Улога Русије у региону је шира (значајнија), она је културна и цивилизацијска. Зато је уз инвестиције у економију и инфраструктуру потребно инвестирати у људе који с пажњом гледају на Русију као на алтернативну силу у савременом свијету. С тим у вези, великим руским компанијама, које раде у региону, крајње је важно да подржавају одговарајуће структуре, које се баве међународном хуманитарном (образовном, културном) сарадњом, а, такође, да поклањају велику пажњу питањима PR-а сопствене дјелатности, да раде на имиџу не само компаније, него и Русије у цјелини. То ће помоћи да се учврсти веза између балканских региона и Русије, веза међу људима, добри људски односи ће постати најбоља заштита руских улагања и реклама савремене Русије, њене привлачности и њених могућности.

Михаил Мочалов је савјетник шефа Представништва Републике Српске у Руској Федерацији. Ово је његово излагање на научно-образовном скупу „Балкански дијалог 2015“ у Новом Саду

Са руског посрбила: Милана Бабић

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4WD



Categories: Посрбљено

Оставите коментар