Гасни заокрет Србије од Русије ка Америци?

Премијер Србије Александар Вучић рекао је током посете Тирани да ће се Србија придружити гасоводу који има америчку подршку и спровешће гас из Азербејџана у Европу, а министар енергетике Александар Антић је истог дана у Београду истакао диверсификацију извора као један од основних начела и гасну интерконекцију са Бугарском као приоритетни пројекат. Иако је Антић инсистирао да енергетику не треба „политизовати“, ове одлуке имају и политичку тежину у контексту тензија Москве и Запада који у снабдевању гаса у великој мери зависи од Русије. Са друге стране, на састанку Европског бизнис конгреса, међународне организације којом тренутно председава челник Гаспрома, директор Србијагаса Душан Бајатовић оптужио је Европу да омета изградњу енергетске инфраструктуре у Србији.

(AP Photo/Darko Vojinovic)

(AP Photo/Darko Vojinovic)

Током посете Тирани 27. и 28. маја, премијер Србије Александар Вучић изјавио је да ће Србија прихватити сугестију из САД да смањи зависност од руског гаса тако што ће се придружити гасоводу који има америчку подршку и који ће спровести гас из Азербејџана у Европу.

Навео је да је Србија по питању енергетске безбедности спремна да користи гас из више извора, што је, како је рекао, „веома важно за наше америчке пријатеље, такође“. Како наводи АП, САД већ извесно време раде на томе да подстакну балканске земље да се окрену алтернативним изворима гаса, пре него да се надају изградњи гасовода, „Турског тока“, који би из Русије довео руски гас на Балкан.

Оцена АП-а је да подршка гасоводу под покровитељством САД представља велики политички заокрет Србије, која је традиционални савезник Русије.

Вучић је одговарао и на питање о равнотежи у односима између Русије и ЕУ, уз подсећање америчке агенције да се Србија није придружила санкцијама против Русије.

„Није то балансирање, наш стратешки циљ је пут ка ЕУ, и ми смо веома чврсто на том путу“, казао је Вучић.

„Да, са друге стране, ми бисмо желели да очувамо добре односе са Русијом“, додао је, рекавши да „наша страна је пут ка ЕУ, наша страна је Србија“, казао је Вучић.

Антић: Без политике, молим

Министар енергетике Александар Антић је истог дана на састанку Европског бизнис конгреса новинарима поручио да када је реч о енергетским одлукама није реч о политици, већ о жељи да се пронађу различити извори снабдевања гасом, што како је рекао нема разлога да се „свиди или не свиди било коме“.

На питање да ли би снабдевање Србије из више извора могло да изазове негативне реакције Русије, он је казао да Русија не жели да снабдева југоисточну Европу искључиво кроз Украјину и Мађарску, тако да очекује да руски партнери разумеју да Србија хоће да има додатне изворе снабдевања гасом.

У контексту заоштрених односа Русије и Запада због кризе у Украјини, тешко је потпуно раздвојити енергетске одлуке од политике. Србија је, као и знатан део ЕУ, у великој мери зависна од Русије у погледу испоруке гаса. Ово Москви даје и утицај и финансијске приходе, али у екстремним условима може постати и средство за уцену. Осетљивост Европе на гасне одлуке Москве испољила се још крајем 2008. године када је Русија престала испоруку гаса Украјини због неслагања око цене гаса, па је настао проблем снабдевања у великом делу источне Европе, а украјинско-руски рат око гаса након тога се и понављао.

Доминација Русије један је од значајних разлога из којих је ЕУ уврстила диверсификацију извора снабдевања међу приоритете.

Антић је је поновио да је приоритет Србије изградња гасне интерконекције са Бугарском, чији је годишњи капацитет две милијарде кубних метара гаса. Ово је и пројекат на којем инсистира ЕУ, управо због тога што би то дало Србији други извор снабдевања, будући да се Бугарска, која је у потпуности зависна од руског гаса, повезује са пројектом ТАП за гас из Азербејџана.

„У буџету за 2015. су обезбеђена средстава за изградњу просторног плана за ту инвестицију, а Србијагас ради на остатку пројектне документације“, казао је он и додао да ће се у току ове године дефинисати финансирање тог пројекта и да се нада да ће изградња почети у 2016.

Србија, по речима Антића, у будућности жели да учествује у гасним пројектима који су усклађени са Трећим енергетским пакетом, који је од децембра прошле године са новим Законом о енергетици постао део енергетског законодавства Србије и усаглашен је са прописима ЕУ.

„Што се тиче Турског тока, ми још нисмо ушли у било какву озбиљнију причу која је везана за финансирање тог пројекта“, рекао је Антић и потврдио да Влада разматра тај пројекат, али и остале који треба да доведу гас у регион.

Руски поглед: Бајатовић

Истог дана, генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић оценио је да је Европска унија та која административним забранама заснованим на идеологији омета изградњу инфраструктуре за испоруку гаса у региону .

На 18. састанку Европског бизнис конгреса (EBC) рекао да недостатак инфраструктуре за испоруку гас доводи „Југоисточну Европу у велике проблеме“.

„Надам се да ће структуре које управљају ЕУ, размишљати о томе и мислим да убудуће нећемо имати административне забране и проблеме који се базирају на идеологији“ или на неповерењу, рекао је Бајатовић, који је познат као близак Русији.

Председник управе Гаспрома Алексеј Милер поводом састанка EBC, којим председава, борави у Београду. То ће како је најавио министар енергетике Антић бити искоришћено за разговор о могућностима за повољније снабдевање хемијског комплекса Србије енергентима, али гасни односи Србије и Русије нису главна тема.

Реч је о скупу на којем, како се наводи, учествује 80 компанија из 24 земље. EBC има 132 члана, а током састанка у Београду се деловање организације и званично проширује са оквира Европе на друге делове света. Како је Милер рекао, већ су се прикључиле организације из пацифичког региона и Азије. Потпредседник EBC је један од челника немачке Дојче банке Јирген Фичен.

Извор: EurАktiv

(Евроазија.инфо, 28. 5. 2015)

Гасни заокрет ка Америци 

Србија ће прихватити позив САД да смањи зависност од руског гаса ради енергетске безбедности тако што ће учествовати у изградњи гасовода из Азербајџана, рекао је у четвртак премијер Србије Александар Вучић током посете у Тирани. Вучић је за агенцију „Асошијетед прес“ додао да је Србија спремна да диверсификује изворе гаса, односно да потражи нова тржишта поред руског.

Tan2015-5-28_1313626_4_620x

Александар Вучић на економском форуму (Извор: Новости)

 

– Не ради се о балансирању између САД и Русије, наш стратешки циљ је пут у ЕУ и ми смо веома чврсто на том путу – рекао је Вучић у интервјуу. – Са друге стране, желели бисмо да очувамо добре односе са Русијом. Не видим шта није у реду са тим. Ми не говоримо о избору стране, наша страна је наш пут ка ЕУ, наша страна је интерес Србије. Ја сам то рекао пред Владимиром Путином на конференцији за новинаре, врло јавно, врло отворено.

Премијер Србије је додао да су добри односи са Вашингтоном врло важни на путу наше земље ка ЕУ.

Диверсификацију тржишта гаса, односно проналажење различитих извора енергије, подржава и ресорни министар Александар Антић. Он је у четвртак рекао да је Србија заинтересована да се окрене било којим пројектима који могу да доведу гас у наш регион.

Милер: Наћекаћете се

ПОТЕНЦИЈАЛНИ заокрет српске енергетске позиције догодио се на дан посете Србији првог човека „Гаспрома“ Алексеја Милера, који је у четвртак дошао у Београд и био гост бизнис-конференције коју организује „Србијагас“. Коментаришући изградњу гасовода ТАП из Азербејџана за европске потрошаче, Милер је рекао да се стално померају рокови почетка изградње и рада тог гасовода: – Пре четири године био је план да тај гасовод почне да ради 2017. године, а сада је тај рок померен на 2021. и то померање може да се настави унедоглед.

– Разматрамо све пројекте, то је једна потпуно патриотска позиција – каже министар енергетике. – Нас највише интересују гасоводи у којима ће Србија бити транзитна земља. Приоритет нам је гасна интерконекција са Бугарском, која треба да нам омогући да имамо приступ гасоводима ТАНАП и ТАП, који управо долазе из Азербејџана. Током ове године ће бити одлучено како ће се гасовод Ниш – Димитровград и финансирати. Пошто је ово европски пројекат, очекујем да ће највећи део новца доћи из ЕУ. Тако бисмо већ 2016. године могли да почнемо изградњу.

Критичари азербејџанске трасе кажу да овај гасовод има капацитет само 16 милијарди кубика, што је недовољно да снабде југоисточну Европу:

– Био сам са премијером у Азербејџану, тамо смо разговарали са њиховом гасном компанијом „Сокар“ о могућности снабдевања. Они су нам објаснили да је договорени капацитет гасовода направљен на основу тога колико имају заинтересованих купаца. Ако Србија и друге земље у суседству хоће да учествују, о томе може да се разговора. Зато не очекујем да ће капацитет бити проблем.

Заменик директора Секретаријата европске енергетске заједнице Дирк Бушле рекао је да је добру вест, ако Србија тражи алтернативу за снабдевање гасом:

– Добре вести за Србију, а исто тако и за Европску енергетску заједницу. Тражење нових извора снабдевања је тренд, а заснива се на избегавању да зависите од једне стране.

0408-Nekoliko-gasovoda_N

Пројекти неколико гасовода (Извор: Новости)

 

Пројектима заједно до чланства

– Имамо велико тржиште и морамо да будемо уједињени, јер тако имамо веће могућности да наступимо пред ЕУ и да тражимо подршку за заједничке пројекте, као што је изградња путева и пруга, који ће повезати наше земље и народе – то је у четвртак поручио Александар Вучић на „Бечком економском форуму у Тирани“, на коме је учествовао током другог дана званичне посете Албанији.

Премијер је изјавио да су се регионални лидери и учесници форума сагласили око две кључне ствари, а то су европски пут и пуноправно чланство у ЕУ.

Извор: Вечерње новости

(Фонд стратешке културе, 29. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4CT



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар