Бранко Павловић: Процес Дражи Михаиловићу 1946. није био правни скандал

Како ја видим Дражу Михаиловића и пресуду о његовој рехабилитацији. Изнећу свој став у два дела: прво неколико правних питања, а онда како ја видим Дражу.

Бранко Павловић

Бранко Павловић

Правно:

  1. Поступак по коме му се судило је сличан нирнбершком поступку.
  2. Отуда, када оцењујемо право на правично суђење, онда имамо да применимо опште међународне стандарде ТОГ ВРЕМЕНА.
  3. Тачно је да није било право жалбе, али право жалбе нису имали ни осуђени у Нирнбергу.
  4. Тачно је да је стрељан после два дана, али ови у Нирнбергу су ОБЕШЕНИ после 15 дана.
  5. Тачно је да нема гроб, али је поступком у Нирнбергу ИЗРИЧИТО прописано да неће имати гроб они за које се изрекне смртна казна.
  6. Када је написана пресуда не знам. Суд не може да је изрекне, због обимности у току самог изрицања, а да то већ нема написано. Није могуће то радити „из главе”. Дакле, најважнији део је сигурно био написан пре извршења.Кључно је међутим ово: када на неку одлуку суда странка нема право жалбе, онда не достављање писменог отправка те одлуке НИЈЕ БИТНА ПОВРЕДА ПОСТУПКА.
  7. Основни разлог за рехабилитацију је наводно у томе да није било фер суђење. Да је држава имала сва права, а да окривљени није имао нека права. Кажем нека, зато што јесвакако имао право да се о свему изјасни и имао је врло добре адвокате. Сада, у поступку рехабилитације, ДРЖАВА нема никаква права зато што уопште није странка у поступку. Дакле, ПАРАДОКСАЛНО, право на фер суђење се испитује у поступку који је потпуно НЕФЕР према држави, односно заступнику оптужбе.
  8. Око доказних предлога. Тачно је да је суд одбио извођење доказних предлога у правцу доказивања спашавања савезничких пилота. Али та чињеница није релевантна у поступку, зато што је неспорно да су савезничке мисије биле у штабу Михаиловића. Њему се ставља на терет борба против партизана, убијање цивила и наређивање ликвидација Муслимана и Хрвата, па чињеница да ли је спашавао пилоте нема никакву доказну снагу за кривична дела о којима се говори, а у вези олакшавајућих околности и правилног сагледавања његовог односа према фашизму, сасвим је довољна неспорна чињеница да су првих година рата, односно већем делу рата, у његовом штабу биле савезничке мисије. Другим речимаи данас би било оправдано одбити такве предлоге зато што одуговлаче суђење, а не 1946.

Овде је важно истаћи да поступак у Нирнбергу НА ВИШЕ МЕСТА као један од приоритета захтева брзо суђење. Тако да је и наш поступак у том духу.

  1. Потпуно се занемарује чињеница да је Дража ухваћен 1946.године, а да се по међународним правилима све наоружане јединице након 9.маја 1945.године имају сматрати бандама и на њих се не примењује било која међународна конвенција.Другим речима, став је био да се све такве јединице имају ликвидирати, односно да је власт на чијој територији су ухваћени или која контролише ту територију, овлашћена да са њима поступа по свом нахођењу. Отуда се никада у међународним односима није покренуло било какво питање ликвидације Усташа у Блајбургу, јер је то било после 9.маја 1945. Да ли неко сумња да би Американци, Енглези или данас Немци пропустили ту прилику да је правно могућа?

То што се Дражи уопште судило је луксуз који му по међународном праву уопште није припадао.

  1. Не знам да ли је био мучен, али се по суђењу види да он оспорава све наводе оптужнице, па не видим везу између преткривичног поступка и поступка пред судом. Да је он признао наводе оптужнице, онда би било релевантно да ли је такво признање изнуђено тортуром.Како је он исцрпно побијао те наводе, питање тортуре пре суђења нема значаја за обарање пресуде.

Треба сачекати пресуду да видимо какве је разлоге дао суд, али на први поглед се са сигурношћу може тврдити да разлози које су изнели заступници странке која је иницирала поступак нису правно утемељени.

Иначе, око права на оспоравање судске одлуке да разјасним: извршна и законодавана ВЛАСТ немају право да коментаришу и наравно нарочито не да оспоравају, судску одлуку, а не остали грађани и стручна јавност. Судска одлука се мора поштовати, али се наравно може оспоравати.

Дража Михаиловић и Драгомир-Драги Јовановић, шеф београдске специјалне полиције за време немачке окупације, на суђењу у Београду 1946. (Фото:ФБ/Архива)

Дража Михаиловић и Драгомир-Драги Јовановић, шеф београдске специјалне полиције за време немачке окупације, на суђењу у Београду 1946. (Фото:ФБ/Архива)

Историјски поглед:

  1. Ми смо у том рату имали више квислиншких покрета.
  2. И за Дражу и за партизане су то сасвим неспорно: Недић, Љотић и Коста Пећанац. Није мало.
  3. И за Дражу је неспорно да је већи број његових војвода и официра имао своје јединице које га или нису слушале или су га врло лабаво слушале. Другим речима, он се више представљао као командант и то био у својој глави, него што је стварно командовао. Отуда, горе набројаним непријатељима народа треба додати још један значајан део тзв. Дражиних четника, који су вршили злодела и за које ни Дража не спори да су их вршили – само каже не по његовом наређењу или противно његовом наређења, или он за то уопште није знао.

Дакле, већи број четничких војвода, не само Пећанац, су и сарађивали са окупатором и вршили злодела и Дража им није судио због тога.

Тачно је да су четничке једнице у Хрватској одмах сарађивале са Италијанима, дакле са окупаторима и ту се сасвим разликовале од Драже, али је то разумљиво у ситуацији када треба штитити Србе од усташког геноцида. Њихово остајање на страни окупатора након пада Италије је потпуно неприхватљиво.

  1. Неспорно је да је Дража почео да окупља борце за отпор окупатору практично одмах након априлског слома 1941.
  2. Неспорно је да су његове јединице у првој години рата изводиле операције против окупатора.Када и колико је било и сарадње, то је у том периоду више ствар тактике, него опредељења и то му се не може стављати на терет. Неспорно је да су Немци стрељали и његове четнике као и партизане у том периоду.
  3. Кључне ствари које терете Дражу су следеће:

а) несумњиве наредбе да се чисте подручја од Муслимана и Хрвата за која је мислио да ће представљати територију Србије;

б) учешће његових јединица на Неретви – он то објашњава тиме да је кренуо да заузме Далмацију и да нема везе са обручем око партизанских јединица, што је неубедљиво објашњење;

в) одбијање да се стави под команду партизана – за то нема никаквог оправдања. То од њега тражи и краљ, па ако си краљев официр онда су све наредбе за тебе обавезујуће, а не само оне које ти се допадају и још важније савезници. Реч је о последњим данима августа, односно оперативно о септембру 1944. Добар део четника прелази у партизане, а да је наредио да све јединице приступе партизанима, страдали би само зликовци и нико више. То што би могуће он лично страдао нема значаја, зато што командант прво води рачуна о својим јединицама, па тек онда о себи. И овако је страдао, а изазвао је поделу у српском народу.

г) борбе против партизанских јединица које улазе у Србију из Босне да је ослободе.Ово нема никаквог оправдања. Реч је о времену када је јасно да је пораз Хитлера неминован и не постоји било какав разлог за „тактизирање”.

д) остајање у борби против партизана и након ослобођења Београда.

  1. Ја Дражу видим каонесумњиво лично храброг човека, доказано у балканским и Првом рату,али малих способности. Човека кога је у велику игру увукла енглеска обавештајна служба и наменила му задатке које он нити је могао да разуме нити да их спроведе. Без личне харизме за своје команданте, без иницијативе, са неком романтичарском визијом краљевине која није имала никакве шансе. Он није самонационалиста, него баш шовиниста и у том делу ми је сасвим неприхватљив.
  2. Укупно, Дража се не може уопште стављати у исту раван са Усташама, његов покрет је стварно у великој мери различит и на правој страни у односу на Усташе, али то још увек не значи да није билооправдано да за своје грешке плати главом.
  3. Највећа грешка која је рехабилитацијом направљена је у томе што ће се на тој основи, а под командом англосаксонских обавештајних служби, подстаћи најекстремнији елементи муслимана међу Бошњацима и Албанцима унутар Србије, на сваковрсне акције.

(Ронин магазин)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4CM



Categories: Преносимо

8 replies

  1. Г. Павловић поставља почетну тврдњу а онда на основу ње извлачи даље тврдње и закључке. То би било у реду да почетна тврдња није погрешна:
    „Поступак по коме му се судило је сличан нирнбершком поступку.“
    По чему је поступак Генералу био сличан нирнбершком поступку? Да ли је Генерал био на челу државе, или војске државе која је отпочела рат, напала и окупирала бројне земље, била заснована на расној идеологији и чинила планиране масовне расне злочине као држава?
    Ништа од тога није тачно!
    Да ли је процес Дражи био међународни, са судијама из земаља сила победница? Да ли је Генерал уопште био икакав кривац, изашта, према законима и поступцима које су силе победнице користиле у Нирнбергу? Или је био њихов сарадник, одликован за заслуге?
    Да ли су власти и судије сила победница биле револуционарне, промениле друштвено и државно уређење у својим земљама и завеле терор у њима? Да ли су оптужени у Нирнбергу били политички и идеолошки противници и стога опасност за власт у њиховим земљама?

    Практично НИШТА није било исто, и та два суђења се практично ни по чему не могу поредити.
    Имао је Генерал добре адвокате, само формално, али су они онемогућени у раду, а касније и малтретирани и, чини ми се, суђени и изгубили живот због тога што су схватили свој посао нормално.

    Срамотно је што се не зна гроб Генералу, и срамотно је што на заобилазан начин ико данас покушава да га пореди са нацистичким вођама. Г. Павловић на површини каже да то не ради, али у суштини све што каже иде ка томе. Још идеолошки живимо доба титоистичког комунизма, и овај чланак је доказ за то.

  2. @cp6cku
    Аутор је таксативно набројао. Свако ко се бави овом темом, могао би таксативно, да оспори сваку тачку наведеног. Овако Ваш коментар показује Ваш став, али не полемише са тезама аутора. Шта од онога што је навео аутор није тачно по Вашем мишљењу?

  3. @Слободан Млинаревић
    Аутор се само „офирао“ – сам се показао и ставио у контекст. Да мало из његових теза извучемо наше: 1. По чему су ДМ и ЈВуО исто што и врх Нацистичке Немачке – па да има „нирнбершко“ суђење? Није ли од западних савезника признат, чак и посмртно одликован као САВЕЗНИК? 2. Да одемо још мало даље, пошто г. Павловић узима Нирнбершки процес као неки узор, па се по њему све мери: по чему је Нирнбершки процес валидан са правног аспекта, односно мера фер и поштеног суђења? Само зато јер се на њему судило највећим злочинцима у историји? Није ли самим тим било много сувислије и логичније да се цео процес изведе у складу са правом и да оптужени имају права која имају и сви други оптужени? Или су пресуде донете унапред? Или можда није све тако како су нас учили? 3. Ко је дао право ЈБТ и његовом правосуђу да може да спроведе „Нирнбершки процес“? 4. Кад смо код антифашистичке борбе: коју ратну победу су остварили припадници НОВЈ под врховним командантом ЈБТ? Можемо ли сазнати кога су партизани победили кад је Тито непосредно руководио ратним операцијама? Или је победа сама чињеница да је успео јуначки да утекне? 5. Пошто су ДМ и ЈБТ неосуђивана лица – сад се њихова дела другачије мере и пореде. Формално правно: ДМ и ЈБТ су, у најмању руку, егал.

  4. Била би велика неправда ако се Јосипу Брозу некако не осуди посмртно, формално, морално, као уништитељу српске државе, народа, културе и језика и великом злочинцу одговорном за смрт и пљачку десетина и десетина хиљада Срба.

  5. Можда ми нећете замерити, а можда и хоћете, на „самореклами“. Једноставно, мрзи ме да по стоти пут објашњавам једно те исто.
    Насловни текст је призвод флоскула из осмог разреда ОШ од пре педесет година, те је свака дискусија на основу тога пуцањ из празног пиштоља у погрешном правцу. Ја сам на тематику дао друго виђење, па ко сме, може да прочита – „Дража и ми“.

  6. @србски
    Ваш предлог полако, али сигурно, долази на ред. С тим да Брозу, као уништитељу, обавезно треба придодати и Карађорђевиће: они су први и буквално уништили Србију, 1918, а онда су у својој троглавој заједници створили Бановину Хрватску. Броз је бар некакву Србију дозволио, Карђорђевићи ни такву. Српска држава је престала да постоји са Обреновићима.

  7. @једнорог

    Слажем се с Вама, умањење и поткопавање српске државе, културе и језика је почело с Карађорђевићима.
    Не знамо шта и како би било после Другог светског рата, јер нису добили прилику, са српским искуством у њему – где се све оно на шта су упозоравали одређени људи из политике, војске и других области остварило на стоструки и најгрозоморнији начин, да коригују предратну политику и државу. Да ли би укинули демократију, вишестраначки систем, навели савезнике на бомбардовање српских градова, побили, позатварали и темељно опљачкали стотине хиљада грађана, укинули слободу мишљења, говора и штампе, укинули грађанска и религиозна права, поделили Србију на три дела, практично поништили српски језик, српску културу, историју … ?

    А Ј. Броз и комунистичке власти су крајем рата и после њега наставили, само на донекле други начин, да спроводе своју (дрезденску, ватиканско-усташку, аустроугарску, енглеску, немачку) политику према Србима.
    Она се захваљујући седмодеценијској политичкој и идеолошкој пресији још сасвим добро држи у главама многих грађана Србије.

  8. Не желим да се сувише мешам у међусрпску полемику о ДМ (кога уопште не осуђујем – баш на против, мада сматрам да је био недовољно способан за улогу коју је примио на себе). Али @једнорога и @ србског бих желео да подсетим да, мада Карађорђевићи јесу криви за оно што их њих двојица терете – ипак не сме се заборавити ни на Обреновиће. Најизразитији пример: краљ Милан, који је у оквиру Тајне конвенције нудио Аустроугарској да окупира и припоји Србију Аустроугарској Империји – једино што то Аустроугарској тада, из неких њених разлога није одговарало, па није прихватила Миланову љубазну понуду (мора да се покајала касније). Он је, иначе, као противуслугу једино тражио титуле за себе и фамилију, богату апанажу и још нешто приде, ако изволе… Другим речима – обе династије имају подоста „путера на глави“.

Оставите коментар