Ваше право да знате све о директору РТС-а

Драган Бујошевић нови генерални директор РТС-а

Управни одбор Радио-телевизије Србије изабрао је новинара из Београда Драгана Бујошевића за генералног директора.

Драган Бујошевић

Драган Бујошевић

Председник Управног одбора РТС-а Зоран Поповић рекао је после седнице на којој је Бујошевић изабран за генералног директора да је било више добрих кандидата.

Поповић је додао да је Бујошевић добио шест гласова чланова Управног одбора, што је двотрећинска већина укупног броја његових чланова и истакао да би Бујошевић за месец дана требало да ступи на дужност.

У име Управног одбора Поповић је честитао Драгану Бујошевићу и РТС-у.

Процес гласања завршен је за пола сата, истичу у Управном одбору.

„Све оне приче да нико неће бити изабран, да је конкурс намештен нису биле тачне. Мислим да смо успешно, веома колегијално обавили тај посао“, истакао је Поповић.

Пред новим генералним директором су озбиљни задаци.

„Веома тежак посао. Ту је питање претплате, таксе, даља сва питања у вези са финансијама. Пред Бујошевићем стоји велика реорганизација медијске установе, нова систематизација радних места и још низ послова“, објаснио је Поповић.

Финансирање јесте приоритет, свестан је нови директор. Драган Бујошевић наводи да постоји неколико предлога за решавање финансијске ситуације, о којима би требало разговарати са представницима различитих министарстава.

„Други део се тиче самог програма РТС-а, пре свега информативног програма, који би требало да остане отприлике какав јесте. Да задржи тај професионални ниво и, ако може, да га побољша, зато што РТС до сада, колико сам ја схватио, није имао примедби да не испуњава те стандарде, и то је добро и похвално за РТС“, рекао је Бујошевић и истакао да више нико не говори о РТС-у на лош начин.

Конкурс за генералног директора Управни одбор Радио-телевизије Србије објавио је 10. фебруара. Пријавило се 26 кандидата, а формално-правне услове испунило је њих 11.

Драган Бујошевић је рођен у Београду 1954. године. Дипломирао је на Факултету политичких наука, смер новинарство. Био је главни уредник Европљанина и Политике, а радио је и у НИН-у као новинар и заменик главног уредника.

Добитник је бројних награда: Годишње награде Политике, Награде „Дуда Тимотијевић“ за унапређење ТВ новинарства 2001, Награде БК фондације за новинарство и публицистику 2002. године, Награде „Сташа Маринковић“ листа Данас за аналитичко новинарство 2008. године.

Објавио је књигу Пети октобар – 24 часа преврата.

(РТС, 5. 5. 2015)

Драгана Матовић, Светлана Васовић Мекина и Владимир Радомировић: Ваше право да знате све о директору РТС-а

Садашњи премијер Србије Александар Вучић се о чисткама у „Политици”, као опозициони лидер, изјашњавао бранећи прогоњене новинаре

Бивши главни и одговорни уредник „Политике” Драган Бујошевић постављен је ове седмице за директора медијског јавног сервиса Србије иако је, у време када је уређивао најстарији дневни лист на Балкану, из ових новина уклонио неколико врсних новинара јер су се супротставили цензури.

Драгана Матовић и Светлана Васовић Мекина

Драгана Матовић и Светлана Васовић Мекина

Вест о новој Бујошевићевој функцији је у неким дневним листовима дочекана са тријумфализмом, па је тако на сајту „Блица” у наслову писало да је Бујошевић „победио”. Такав тон су неки читаоци замерили „Блицу”, указујући у својим коментарима да Бујошевић никога „није победио, већ је изабран”, па је наслов убрзо промењен. „Блицу” се, међутим, „победа” толико допала да је већ сутрадан објавио чланак под насловом „Бујошевић победио у оба круга гласања”. С друге стране, режимски „Информер” је исту вест дочекао са насловом „Жути Бујке већ спрема чистку”, а његов главни уредник је на „Твитеру” Бујошевићево постављење најавио као „нови круг пакла за Вучића”.

Шта о довођењу Бујошевића на чело РТС-а мисле новинари који су пре пет година протерани из „Политике”, у којој је он био главни уредник, пронаћи ћете у медијима само уколико та информација буде могла да се (зло)употреби у неком дневнополитичком обрачуну. Илузорно је очекивати да се Бујошевићевом именовању успротиве новинари који су били очевици прогона коме су пре пет година биле изложене њихове колеге.

У тренутку када на водеће место у РТС-у долази човек који је пре само пет година из „Политике” уклонио новинаре који су се својим критичким писањем замерили тадашњем режиму, јасно је да то значи да неко високо цени његове способности дисциплиновања непослушних чланова редакције. Зато сумњамо да ће се овим поводом огласити сви које је Бујошевић протерао из „Политике”, не само зато што неки од њих више нису живи већ зато што неки више немају снаге, а многи ни наде да би њихова реч ишта променила, осим на горе по њих саме.

Каква је то порука новинарима РТС-а? Да ли ће из примера „Политике” новинари јавног сервиса извлачити поуку како треба да раде и шта их чека ако не чине како им се каже?

Када је Бујошевић дошао у „Политику” крајем 2008. године, у редакцији се тачно знало ко је виђен за „одстрел”, дакле ко ће из новина“морати да оде”. Није Бујошевић дуго чекао да потврди гласине које су колале по ходницима. Неподобне новинаре који су реметили медијску слику коју су зацртали Борис Тадић и Срђан Шапер, Бујошевић је изложио шиканирању – смањењу плата и цензурисању текстова, да би на крају неке прогласио технолошким вишком, а другима уручио отказе. У чистки коју је Бујошевић спроводио, учествовао је и његов тадашњи заменик Драган Јањић, који је на ту позицију дошао директно са места помоћника министра културе и који је по одласку из „Политике” враћен у државну службу, на посао у кабинету заштитника грађана. Јањић се, иако је већ дуже време државни службеник, у јавности представља као новинар, па је и заменик председника НУНС-а.

Владимир Радомировић

Владимир Радомировић

О Бујошевићевом гажењу новинарских стандарда у „Политици” постоје писани докази који су и данас доступни. Између осталих, то су и писма која су прогањани новинари упућивали Управном одбору „Политике”, а у којима су указивали да Бујошевић и Јањић спроводе цензуру у листу. Управни одбор под вођством Соње Лихт никада није уважио жалбе новинара. Реаговао је једино немачки сувласник „Политике”, који је тада у свом саопштењу навео: „Не можемо преузимати одговорност за понашање наших (српских) партнера, поготово када (притисци) долазе из сфере политике.”

Први основни суд у Београду је у више случајева тужби некадашњих „Политикиних” новинара пресудио да је Бујошевићево дисциплиновање новинара „Политике” било незаконито, што је потврдио и Апелациони суд. Поништени су откази које је Бујошевић поделио својим колегама. Суд је одредио да отпуштени новинари морају бити враћени на посао, а у пресудама стоји и да је Бујошевић појединим новинарима забрањивао да раде, да их је дискриминисао, па чак и кршио Устав Србије.

Уз све то, прогоњени новинари су још 2009. године открили да је „Политика” склопила сумњив посао са Агенцијом за ауторска права, чији је сувласник у то време био премијер Србије Мирко Цветковић. Све те чињенице познате су бар делу чланова актуелног Управног одбора РТС-а, који су упркос томе – гласали за Бујошевића.

Историчар Слободан Марковић, данас члан Управног одбора РТС-а, био је претходно у Управном одбору „Политике”; и њему су новинари „Политике” указивали на цензуру коју је Бујошевић спроводио. То би могло бити познато и заменику председника Управног одбора РТС-а Милану Николићу јер су, пре пет година, новинари „Политике” писана упозорења о цензури и кршењу кодекса професије слали и његовој супрузи Соњи Лихт. Све то није непознато ни садашњем премијеру Србије Александру Вучићу, који се о чисткама у „Политици”, као тадашњи опозициони лидер, изјашњавао и у дневним новинама – бранећи прогоњене новинаре. Са описаним збивањима у „Политици” био је упознат и заштитник грађана Саша Јанковић, али је ипак бранио свог пријатеља и упосленика Драгана Јањића. Све чињенице о политичкој чистки новинара „Политике” познате су и новинарским удружењима. Независно удружење новинара Србије, међутим, иако су неки од прогоњених новинара били и чланови НУНС-а, стало је у заштиту свог функционера Драгана Јањића и одрекло помоћ угроженим и обесправљеним колегама.

Само је УНС о чистки коју је Бујошевић спровео у „Политици” одржао скуп подршке 5. маја 2010. На скупу су цензуру и прогон новинара осудила еминентна новинарска имена, од Оливере Ковачевић, преко Захарија Трнавчевића и Славољуба Ђукића до Драгољуба Жарковића…

Све то нас враћа на питање – шта новинарима РТС-а и јавности поручује Бујошевићево постављење? То да за такве у Србији увек има посла.

(Политика, 8. 5. 2015)

Ратко Дмитровић: Јанковић, па Бујке

Како год да је дошао на РТС, уз Вучићев благослов или без њега, Бујошевић ће тамо остати пет година. Шта год радио

Ратко Дмитровић

Ратко Дмитровић

Нема иоле значајнијег догађаја који у лонцу сваке чаршије, па и београдске, није добио бар три верзије и пуну шаку мирођија. Тако је и с избором новог генералног директора РТС-а, Драгана Бујошевића. Прва верзија каже да је изабран случајно; слаба понуда, мало лобирања, стара пријатељства… По другој је постављен директно с носача авиона Шесте флоте, док трећа, најинтересантнија, вели да то није могло без сагласности председника Владе Србије, Александра Вучића.

Творци трећег мишљења шире причу да је Вучић одобрио именовање Бујошевића, да ће неко време глумити изненађеност, показивати љутњу, а у ствари дозвољавати Бујошевићу да жути, анационални плашт све више разапиње по Србији. С нагласком на неопходност уласка Србије у НАТО.

Не знам где је у свему овоме истина, има ли је уопште у горњим поставкама, али знам да је Вучић у Бујошевићу добио новог Сашу Јанковића, својевољно или против своје воље, неважно је.

Драган Бујошевић, познато је, припада једној политичкој опцији, ни он сам не крије блискост ДС-у и ЛДП-у. Они су га, Тадић пре свих, својевремено поставили на место главног уредника „Политике“, сменивши претходно Љиљану Смајловић.

Добро, није то ништа чудно, ништа ново, легитимна одлука властодржаца иза којих стоји већинска воља бирача. Овде је проблем, блаже речено недоумица, како се догодило, и зашто се догодило, да једна друга воља бирача, свакако супротна, нема своју материјализацију на челу државне телевизије. А да ли је проблем то што нема? Није, али само у случају да на разматрано место дође неко доказано способан, квалитетан, за кога нико, на основу досадашње биографије, не може да каже: овај припада… том и том. Бујошевић свакако није из те димензије.

Какве везе све ово има са Сашом Јанковићем?

Како год да је дошао у РТС, Бујошевић отуда неће отићи следећих пет година, шта год радио. Као што се пре два дана, за време боравка у Београду, европски комесар за проширење Јоханес Хан, у разговорима са Николићем и Вучићем, распитивао за здравље Саше Јанковића, а након тога с истим рујно вино пио, тако ће, и много жешће, одлучније, европски званичници реаговати на евентуалне медијске и политичке нападе којима би, претпоставимо, у Београду могао да буде изложен Драган Бујошевић. Та претпоставка је врло реална.

Ако је аминовао Бујошевићев долазак на чело РТС-а, из разлога који се могу нагађати, Вучић ће, у то не треба сумњати, доживети велико разочарање, али никога неће моћи да криви. Ако му се Бујке догодио вољом других – њему само привремено, пројектовано наклоњених – биће то само још један доказ веровања да се с ђаволом не саде тикве.

(Вечерње новости, 8. 5. 2015)


Кратка веза до ове странице:



Categories: Преносимо

14 replies

  1. Нешто ми код новинара Бујошевића одавно прилично „смрди“. Биће ми због њега много жао што ћу морати да му плаћам таксу за његов „рад“ на РТС-у. Те ћу паре сматрати отетим ми из џепа.

  2. Не да смрди него ЗАУДАРА!

  3. Делимично је и Влада, па и Скупштина (председница) састављена од људи наизглед различитог политичког смера.
    Али, у Србији то одавно више није важно. Сви припадају истој интересној групи, прилагодљиви су, глуме политички став и различитост.
    А, у ствари, најважније им је да буду у политици (није чак важно ни да су на власти), јер тако деле богат колач, час из опозиције, час на власти. Кад су на власти, мало више. Нико не одговара за почињену огромну штету, без обзира колико је грешака направио, или се дословно, у складу са законом, накрао.

    Вучић и све то зна, узима их у власт јер зна колико путера имају на глави, па су утолико послушнији. Њима је важно да живе удобно и богато и да су заштићени од закона, па им је свеједно. Нема грешке коју могу да направе, Премијер ће из заштитити. Сви су на послу да све остане исто, и да се они смењују на власти, или су на неки начин укључени у њу.
    Србија је трулна до корена.

  4. @ cp6cku
    Веома је жалосно, ако мислите, да је Србија трула. Ипак је у Србији важно, ко је ко и ко се како понаша. Претерано је рећи, да се неко у складу са законом накрао. Само по себи то је контрадикторно.

  5. ФОЛИРАНТ И НОВИНАРСКИ „САМОЉУБАЦ“, НОВИНАРСКИ НАРЦИС…

    На пример, Кад је Бујошевић дошао да влада у „Политици“, више се ту није могло из „Ћирилице“ објавити ниједно нормално гледиште о решењу питања писма међу Србима. А када се вратила Смајловићева, она је задржала Бујошевићев однос према српској азбуци и према потреби да се озбиљно говори о проблемима који постоје код Срба због нерешеног питања писма у српском језику, тј. због настављања багателисања и уставне одредбе у Члану 10. Устава Србије и у раскораку са светком праксом у решавању питања писма у свим другим језицима, осим српског језика. Не би ме изненадило да Бујошевић врати на РТС злочиначку и лажну „равноправност писама“ која је у Југославији владала у српској телевизији, када нисмо могли да видимо готово ниједно српско слово на малим екранима. Бујошевића, доказао је и у „слободи речи“ у „Политици“ и другде да га уопште не занима да ли ће Срби сачувати своје хиљадугодишње писмо. А оног кога не занима српско писмо, зашто би га уопште занимали и Срби у Србији или изван Србије?
    Он је у односу према српским вредностима, као што је српско писмо, фолирант и новинарски тешки самољубац. Илити нарцис. А о нарцисима не вреди много разговарати.

    Поставило га и натераће нас да га трпимо док му леђа некада не видимо. Малтретираће нас на рачун наших пара. Кога занимају овде гледаоци и они који таксом финансирају сликања на српској телевизији?

  6. Агитпроп је остао исти још од Ђиласовог времена, што се могло јасно да види на (полу)објављеној трибини о стогодишњици Ђиласа, јуна 2011. у Дому омладине. Сви су се уредно нацртали. Свеједно је да ли ће Бујке или Смајловићка или Марић и Надежда Гаће да воде Телевизију или Политику. Једино нема више таквих капацитета као што је била Митра Митровић, за коју оправдано рече Мики Манојловић да јој потајно завиде сви потоњи министри културе.
    Бујкету желим да не упропасти тековине професионалца Николе Миркова, напротив да их сада када има прилику дату дигитализацијом ојача: да направи посебан Скупштинско-информативни канал, профилише 2. програм, и од Дигитала направи засебне културне и документарне канале. Такође да се оснује РТС Спорт и РТС деца и омладина. Радио, који је изванредан, само технички појача, можда има и ту простора за нове канале: рецимо да Трећи програм са Стереорамом се раздвоји од Другог и да се, евентуално оснује поп-музички радио који би се супротставио неукусу Радија С и бројних других станица које га копирају.
    А сада један занимљив прилог: из приложене табеле видјећете да је Пецони – Марићева Хепи са ултрапримитивним Паровима, претекла Б92 и Прву, опасно се приближила Пинку и Првом програму РТС. То је планирана операција ПР- БИА режима да гледаним вулгарним програмима уцјењује и дисциплинује неподобне установе и појединце:
    http://www.rts.rs/page/rts/ci/CIPA/story/264/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/1803592/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B7+%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8+%D0%A2%D0%92+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0.html

  7. @Александар Живковић
    Гле чуда! Поче корисник неког црногорског језика, да смишља и предлаже како да Бујошевић унапређује ТВ и радио програме. Да ли је то иронија? Или се, по српском обичају сви у све разумеју? Посебво ми задовољство учини, када прогласи комунисту за најбољег министра културе. Најзад, да се нађе један комуниста, да нешто вреди. Бар на овом сајту.

  8. Искрено говорећи не знам зашто се расправа о социјалистичкој Југославији преноси на различите чланке где тема нема никакве везе са дотичном негдашњој државном творевином. Нисам нарочито опредељен по овој теми и не верујем да било која појединачна личност у тренутној политичкој клими може да садашњи РТС претвори у барем политички прихватљив канал, који не би служио као искључива трибина владајуће политике и владајуће личности. Што се осталих канала тиче ни ту нисам претерано заинтересован јер ТВ гледам све мање и мање.

    Проблем са апологетама комунистичког доба је што настоје да се ухвате било чега позитивног и да онда ту или послужи као подстицај за апологију целокуоног дуготрајног и сложеног периода или да се инаугурише тобожња нужна веза тог феномена и комунистичког режима као таквог. Тако на пример т што је већина становника Југославије почела да користи тоалете у социјалистичкој Југославији постаје необорив доказ да је баш тај режим био нужан да донесе ту цивилизацијску тековину као да се у то доба слични и подједнако драматично преображаји нису дешавали са обе стране гвоздене завесе. Слична је ситуација и овде: ако је за време социјализма снимљен квалитетан документарни програм или програм за децу то треба да ваљда уакже на квалитет целокупног система? Нисам сигуран да разумем ту логику.

  9. @Milos
    И ја се питам, као и Ви у првој реченици. Чини ми се, да нису проблем „апологети комунистичког доба“, мало их је, већ сви они који се стално враћају у то доба и о томе пишу и измишљају све горе и горе тезе. Пример са тоалетима је заиста детињаст и указује, да ни Ви не можете, да се ослободите повратка у „комунистичко доба“. Значило би, да нам објасните, како је то програм за децу био добар, систем лош? Рекао бих, да је то значајна одлика система који о деци брине. Очигледно је, да тако нешто у многим државама, па и у овој нашој нема. Да ли је онда систем у коме нема доброг дечијег програма добар?

  10. Апологета комунистичког доба не да није мало него их је богме превише. На ово сајту не – мислим да овде има сасвим ограничен број коментатора који пишу са тих позиција – али на широј друштвеној сцени их има поприлично. И то и међу другосрбијанцима и међу левичарима разних фела (од слобићеваца до самопрокламованих титоиста или како све да их означимо). Тугељива југоносталгија се форсира на великом броју места, у бројним медијима а о неким елементима југословенске политике похвално се изражавају и неки од водећих наших политичара. Али то и није од претеране важности са садашњу дискусију.

    Истина је да има много острашћених критичара социјалистичког доба, политике КПЈ и свега другог у вези са тим режимом који некритички приступају тој теми и пишу крајње острашћене текстове. Ја никада нисам негирао ад таквих тонова има и да су некада неоправдани – сам нисам сигурно међу таквим критичарима. Али је помало лицемерно да се комунисти жале на историјски ревизионизам, непоштовање достигнућа политичких противника или острашћеност у политичкој борби. Ако је неко све противнике свог, партикуларног политичког покрета могао да означава као издајнике и непријатеље народа онда не треба да се чуди што се противници тог поретка не односе према њима у белим рукавицама. Нисам за реваншизам и против сам одржавања тих тензија у недоглед али ми је њихово постојање разумљиво.

    Што се тиче примера са тоалетима то је карикатура уобичајног неокомунистичког аргумента. Неко материјално добро је постало доступно за време социјализма/комунизма па из тога непобитно следи да је социјализам/комунизам био нужан за постизање тог благостања. Штавише, досезаењ тог одређеног добра је довољно снажан разлог да занемаримо све негативне аспекте тог система о којима временом сазнајемо све више и више.

    Други уобичајан аргумент комунистичких апологета иде отприлике овако: садашњи систем не ваља, па мора бити да је претходни био добар. Србија је сада у лошем стању, то је несумњиво тачно, и верватно системске мањкавости имају великог удела у томе – али отклањање тих мањкавости не значи да ће се уређење Србије да се креће у правцу социјализма, комунизма или неког другог левичарског система. Носталгично левичарење у тренуцима тешких искушења може да донесе још веће проблеме.

    И на крају што се тиче програма за децу (одужи се превише овај коментар): наравно даје могао бити снимљен добар програм за децу у систему који је генерално гледано био неуспешан у својој самопрокламованој модернизујућој мисији. Брига за подмладак је вероватно била на вишем нивоу него сада и уздање у нове генерације било је сигурно искреније него сада. Али је несумњива истина да без обзира на спорадичну бригу за васпитање и образовање омладине систем није био способан да за пола века створи генерације које би изнеле на својим леђима економску и политичку кризу и одржале државу и/или партију. Ако ништа друго ово је најубедљивији показатељ његове неуспешности.

  11. Колико је смешно и незналачки на основу квалитета дечјих емисија процењивати однос једног система према њој!
    Рецимо, у савременој Енглеској има сјајних емисија за децу, али просечна породица у Лондону не може од својих прихода да приушти себи да има више од једног детета.

    Споменуте добре емисије су у једном раздобљу телевизије Београд правили један странац, дошавши из другог система, и једна жена, која је породично била из преткомунистичког система у којем јој је породица страдала. Природа талента је испољава без обзира на услове, па ће даровита особа и у условима тешке оскудице или неслободе често наћи начина да ствара …

    За квалитет живота деце у једном друштву постоје бројни други, објективни показатељи, рецимо, из области медицине и социјалног старања.
    Немојмо о томе у држави у којој се према породиљама односе као према марви, и још нису решени бројни случајеви са сумњом да су новорођенчад крадена од родитеља и продавана иностраним купцима.

  12. Да објасним шта подразумевам под „накрасти се у складу са законом“.
    Рецимо, на положају сте министра, председника Скупштине, или неком сличном. Имате редовну плату на коју се у медијима жалите да је скромна и у складу с општим стандардом живота, а у стварности примате више хонорара по основу уговора о консултовању, још неколико још већих плата по основу учешћа у управним одборима, масне хонораре за давање мишљења о овоме и ономе, имате разне друге, бројне привилегије (службена кола, телефон, дневнице, ручкове, поклоне, проценте …) , намештене послове супружничкој/рођачкој приватној фирми која тако годинама извлачи огроман новац из неког добростојећег предузећа … док га не упропасти. (в. под Галеника, кажу – редак пример у свету да је Фабрика лекова пропала).

    И, све то тако да се формално не крши закон, све покривено папирима. И све то само зато што та особа политички добро стоји, а не зато што је стручњак и зато што некога стварно занимају њена стручност и мишљење …

    Иначе, тешко би било објаснити како то да супруга једног министра путује више пута годишње у велике европске градове и троши неколико министарских плата на шопинг и разгледање, зар не? А, децу јој чувају плаћене агенције за то време.

  13. @Milos
    Проблем је када се користе појмови, а саговорници о истим подразумевају различите ствари. НЕ ПОСТОЈИ комунистичко доба, као што не постоји ни титоизам који се спомиње. Шта би било, кад би било је вечита дилема, те је тешко нечија делања оцењивати из сасвим нове ситуације. Сама чињеница, да се школство, здравство, право на рад, станови и слична питања од заједничког интереса нису, као боља решења ЗАДРЖАНА, него се обим свих тих заједничких права смањује или укида, само по себи указује зашто има толико „апологета“, како Ви кажете. Хтели ми или не, из памћења нису изчилеле те успомене. И само се у томе огледа оно што Ви назвасте аргументима некаквих непостојећих „комунистичких апологета“. Мука ме хвата, када знам, да млади људи почињу да раде са 22.000 хиљаде и десет сати дневно. Мука ме ухвати, када помислим, како ће и да ли ће ти исти млади људи да доживе пензију. Ако сам због тога „комунистички апологета“, са задовољством прихватам сличне увреде, које су на овом сајту постале уобичајене за „Титово време“ и ондашње људе.С друге стране, велико ми је задовољство, када видим колики је број оних који нису „комунистички апологети“, а запамтише све стихове из тих мрских времена. Знам, били су натерани, да стихове уче напамет!

  14. @cp6cku
    Мало сте опет контрадикторни. Како то да у једној Енглеској, породица нема довољно за више деце? Зар заиста мислите, да је тај Енглез у РТВ био од почетека емитовања? Знате ли које године је тај Енглез почео, да прави емисије за децу? Мислите ли, да је он био бољи од свих наших, који су и пре и у његово време нешто на тој ТВ радили? Сигуран сам, да ћете о Енглезу променити мишљење, када сазнате, да је био АТЕИСТА.
    Ова појава „накрасти се у складу са законом“, коју сте сада растумачили, није нешто посебно што су Срби измислили. Надам се, да Вам је познато, да политичари , по правилу, користе свој положај за остваривање сопствених материјалних интереса. Можда је то негде мање видљиво, али је сигурно у неупоредиво већем обиму. А ретко где се дешава, да медији народ затрпавају вестима о злоупотребама, које споменусте. Да ли су те вести истините, или се ради о замајавању народа?

Оставите коментар