Избацују Косово и Метохију из Устава?

Премијер Александар Вучић најавио је промену Устава до које ће доћи у наредне две до три године и то као резултат свеопштег друштвеног консензуса.

– Мораћемо да мењамо Устав због правосуђа у приступању ЕУ, поглавља 23 и 24, као и броја посланика и многих дугих ствари – изјавио је премијер на РТС.

vucic-skupstina-srbije-5

Устав Србије усвојен је 2006. у време Владе Војислава Коштунице и у њему се Космет помиње у преамбули у којој се наводи да је „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије“ и да из таквог положаја покрајине следе и „уставне обавезе државних органа“.

Део опозиције који брани Устав сматра да иза ове најаве стоји управо оно што премијер негира – намера да се Космет избаци из највишег правног акта који представља последњу брану у формалном признању сецесије јужне покрајине.

– Притисци за промену Устава долазе из иностранства, највише из ЕУ и САД, и пре свега се тичу Косова. Заправо њих једино Косово и занима, а да би се то прикрило помињу се као разлози реформа правосуђа, смањење броја посланика и слично – каже за „Вести“ Слободан Самарџић, председник Државотворног покрета Србије.

Самарџић, који предаје Европске односе и ЕУ на Факултету политичких наука, каже да су разлози за промену Устава нетачни и нелогични.

– Ниједна држава због европских интеграција није мењала свој устав, већ тек када закључи уговор о приступању, ако устав није у сагласности са европским законима. Објашњење да би Србија мењала Устав због промене правосудног система служи само као покриће да се промени одредба о положају Космета у Уставу Србије – додаје наш саговорник.

(Vesti online/Србин.инфо, 29. 4. 2015)

Смањењe броја посланика увертира за промену Устава

Јучерашња изјава премијера Александра Вучића да ће бити смањен број посланика са садашњих 250 на између 125 и 150, представља најаву и припрему јавности на промену Устава Србије и реформу политичких институција, сматрају стручњаци за изборни процес.

Према Бојану Клачару из ЦЕСИД-а, Вучић је из три разлога поменуо смањење броја посланика. Први је да на тај начин жели да припреми јавност на измену Устава, будући да та одредба око броја посланика захтева подршку и две трећине у Народној скупштини и потврду на референдуму.

Други разлог — посебно у контексту чињенице да је премијер рекао како је то дугорочан процес од две, три године — јесте да ће се можда размишљати и о неким корекцијама изборног система. Трећи разлог, наводи Клачар, може бити чисто политички.

По његовом мишљењу, прича у вези са смањењем броја посланика је генерално занимљива и пријемчива тема за бирачко тело у Србији имајући у виду негативну перцепцију посланика која постоји код већине грађана и перцепцију код тих истих грађана да се у Народној скупштини на име трошкова посланика дају велика средства.

Реформа политичких институција

Професор политичког система на Факултету политичких наука Милан Јовановић подсећа за Спутњик да се о смањењу броја посланика расправља читаву деценију, а да ју је премијер Вучић вероватно истакао како би нагласио да ће се бавити и неким другим институционалним питањима, осим проблема у економији које жели да решава.

„Ако сам добро разумео премијера, он је рекао да ће тежити оштем консензусу. Претпостављам да ово питање не треба извлачити из контекста, већ да би га требало посматрати у контексту промена Устава. А ако се мења Устав, онда би требало отворити комплетну промену Устава“, напомиње професор Јовановић.

Према њему, број посланика треба реформисати у склопу сета политичких институција и организације власти, положаја Скупштине, Владе, њиховог односа, председника Републике. Ове промене, сматра професор Јовановић, нису само питање броја посланика, већ ће се вероватно тицати и положаја посланика.

„Не само да ли ће они бити ангажовани у пуном радном времену или ће бити, као сада, велики број статиста. Какав ће бити изборни систем? Да ли ће нагласити већу аутономију посланика као народног представника или ће он бити искључиво везан као страначки делегат и представник“, пита се Јовановић.

„Наука каже да број посланика у централном представничком телу треба да одговара кубном корену из укупног броја становника, па би то у Србији било 200 и неки посланик“, појашњава професор Јовановић.

Он наглашава да је ово важно питање за политичко представништво, али и да оно отвара низ других питања.

„Ако смањите број посланика хоћете ли омогућити добру политичку репрезентативност целе територије и свих политичких групација. Какав ћете изборни систем применити да изаберете тај број посланика? Какав ће бити статус тих посланика?“, конкретизује Јовановић.

Какав је изборни систем потребан Србији

Имајући у виду број становника, Србија, према Бојану Клачару, може имати и мање посланика него сада, али су од броја посланика, истиче Клачар, важније неке друге ствари. Пре свега би требало решити какав концепт изборног система желимо.

Он додаје и да би требало направити систем где би било који број посланика, након евентуалне промене Устава био одговорнији и транспаретнији у раду према грађанима.

„Систем у Србији је такав да је данас потпуно свеједно да ли ви имате у Скупштини 100, 150, или 200 посланика пошто мање-више све групе и посланици гласају онако како се то договоре у посланичким групама, а врло често онако како је одлучило најуже руководство странке“, прецизира Клачар.

СПУТНИК

(Србин.инфо, 29. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4j9



Categories: Вести над вестима

Оставите коментар