Фонд стратешке културе: „Отварање српских глава“ за ЛГБТ усвајање деце

Оправдано заокупљена тренутним недаћама као што је пад хеликоптера или најављени долазак Хашима Тачија у Београд, српска јавност често не примећује наизглед споредне ствари које јој се подмећу на другим странама.

fsk-2542015

Једно од тих наизглед споредних, а у ствари веома важних па чак и суштинских питања, јесте могуће додељивање деце на усвајање особама које се изражавају као сексуалне мањине, а што је најављено предлогом закона о родној равноправности.

Правни и социолошки стручњаци листом су устали против таквог решења, али су, као и много пута до сада, њихови гласови далеко слабији него што је то утицај медија и државних институција, који су се, очекивано, сврстали на супротну страну. Један од последњих примера тог сврставања је прилог Радио-телевизије Србије од четвртка, 16. априла, у којем се разматра управо најављена могућност усвајања деце од стране лица другачије сексуалне оријентације (ЛГБТ). У том прилогу је практично изједначен врло агресиван став активисткиње „Лабриса“, једне од организација која годинама уназад отимају монопол на ЛГБТ питања, са смушеним и недореченим ставом заштитника грађана Саше Јанковића, који је практично само понављао да Србија као друштво још није спремна за такве мере (што имплицира да би у некој достижној будућности ипак могла да постане спремна). Ипак је у целом прилогу најзлонамернија била наводна анкета спроведена на улицама Београда. Питање је овако било формулисано: „Да ли је наше друштво, већ преосетљиво на геј бракове, спремно на то да ЛГБТ особа усвоји дете?“ Уследила су само три одговора. Прва анкетирана Београђанка рекла је „што да не“, и додала да сматра да „чак шта више они некада могу да буду и бољи родитељи“ (нејасно је како је уопште могла да дође до таквог закључка), док је друга, студенткиња Учитељског факултета, била против такве иницијативе зато што би усвојено дете било оштећено.

А онда је уследио неименовани Шпанац, који је на солидном српском језику, док је шетао бебу у колицима, западњачки надмено поручио Србима да „треба још мало време да отворите главу“ пошто у његовој Шпанији ЛГБТ особе могу да усвајају децу без икаквих проблема. Анкета је тако јасно оставила утисак да је противљење овој иницијативи нешто ретроградно, чему се чак ни сами грађани не противе превише већ су равноправно подељени на оне који су за и оне који нису.

Наравно, то је сасвим супротно од стварног расположења становника Србије, који су убедљивом већином против додељивања деце на усвајање ЛГБТ особама. Али, ако са емитовањем овако подметнутих пропагандних прилога на националној телевизији буде наставило, јавно мњење ће убрзо постати слуђено, што смо све већ видели на безброј других питања и друштвених тема. А онда ће мера којој се већина снажно противи, бити усвојена и спроведена практично без отпора, и Србија ће, као и толико пута у овом веку, сама себе довести пред свршен чин.

Редакцијски коментар

Наслов: Стање ствари

(ФСК, 22. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4fO



Categories: Преносимо

3 replies

  1. На постоји научни доказ да су педери нормални.
    А постоји статистика да су деца из хомосексуалних заједница 10х несрећнија и неуспешнија.

  2. @dulebg
    Где нађе ту статистику о несрећној и неуспешној деци? Нема потребе измишљати, ако смо против нечега. Са тим нема везе наука. Наука ни једно ни друго не може, да ДОКАЖЕ. Мужеложници постоје од када постоји људски род. На срећу су у релативно безначајном броју, те је потребно борити се против пропаганде, која долази не из њихових редова, него је у склопу наметања глобализма. У реалном животу, тешко, да неко од нас познаје неког мужеложника.

  3. Волио бих када би неко објавио уводник о усвајању дјеце код нас. Оно је практично (из искуства знам, иако сам ја љекар, а супруга доктор педагогије) немогуће, осим ако нијесте странац! А, посљедице су погубне. Цитирам из књиге Дика Сваба „Наш мозак-то смо ми“ (Плато,2014): „Сирочад која су усвојена до своје друге године могу касније да да достигну нормалан IQ од 100, док деца која су усвојена тек између друге и шесте године не прелазе IQ од 80“ (стр.46) Код нас практично нема шансе, понављам, да усвојите легалним путем дијете до 2. године. Евентуално, можете да „добијете“ дијете на чији интелектуални развој вам остаје мали утицај, а што је много горе, чији је емотивни развој тек оштећен. Установе за социјално збрињавање напуштене дјеце, због сопственог самоопстанка, играју се са судбином штићеника. Читао сам докторску дисертацију педагога др Љиљане Станков о раду ових установа између два свј. рата и тада вршена истраживања показивала су интелектуално заостајање те дјеце, за вршњацима из породичне средине. (Изгледа да су комунисти били успјешнији у збрињавању и васпитању сирочади из Другог рата, али идеју моје жене да се, још има живих послијератних „домаца“, то истражи, нико није хтио финансијски и кадровски да помогне.)
    Што се саме теме тиче, сагласан сам са г. Млинаревићем. Додао бих, уз захвалност редакцији ФСК на напорном послу праћења Дневника, да су и они подлегли глобалном „кувању жабе“ па користе, не знам да ли ћу тачно да наведем, ЛБГТ скраћеницу. Упоредите то са „политички некоректним“ изразом г. Млинаревића, и његовим ставом у цјелини, па ћете добити разлику између пристрасног навијања и информисања.

Оставите коментар