Влада Србије шаље једнократну помоћ Кијеву од 100.000 евра (преглед штампе 24-25. 4. 2015)

Помоћ Србије од 100.000 евра Украјини

БЕОГРАД – Влада Србије одлучила је данас, на предлог премијера Александра Вучића, да упути једнократну помоћ Украјини од 100.000 евра, саопштено је из владе.

vucic-vlada-01

Седница Владе (Блиц)

Ту хуманитарну помоћ за потребе особа расељених због оружаних сукоба уручиће у Кијеву министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, одлучила је Влада Србије на данашњој седници.

(Бета/РТВ, 23. 4. 2015)

Вујовић признао да је дуг Србије за само три месеца порастао са 70,9 на 73,3 одсто БДП

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је стварно задужење Србије у прва три месеца порасло за 55 милијарди динара од чега је 21,1 милијарда коришћена за покривање дефицита, а остатак за повећање ликвидности.

„Потпуно су неосноване и професионално и политички тврдње да је дуг порастао за милијарду и по евра“, казао је Вујовић на конференцији за новинаре поводом годину дана од формирања Владе Србије.

Фото: Зоран Синко/Политика

Фото: Зоран Синко/Политика

Вујовић је рекао да је дуг 31. децембра 2014. био 22,7 милијарде евра, израчунат по курсу на тај дан, што је било 70,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), док је на крају марта, учешће дуга у БДП порасло за 2,4 одсто на 73,3 одсто, односно 24,2 милијарде евра.

„Ти подаци морају да се читају пажљиво. Није порастао дуг за 1,5 милијарди као што би се могло закључити одузимањем ове две цифре“, рекао је он и навео да је дуг у доларима остао непромењен на нивоу од 8,7 милијарди долара, док је дуг у еврима порастао за 100 милиона евра, у динарима за 33 милијарде динара, док је дуг у свим осталим валутама порастао за 10 милијарди евра.

Он је истакао да један од позитивних ефеката реформе започетих прошле године бољи рејтинг земље и смањење трошкова задуживања.

(Бета/Факти, 25. 4. 2015)

Петак, 24. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Сава центар/Београд, 23.04.2015 - премијер Србије Александар Вучић са учесницима "Самита престоница 2015" (Capital Summit 2015): Игор Шолтес - посланик ЕП, Милан Бандић - градоначелник Загреба, Јадранка Јоксимовић - министарка без портфеља задужена за европске интеграције, Александар Вучић, Синиша Мали - градоначелник Београда, Ана Брнабић - генерална директорка "Continental Wind Serbia", Зоран Јанковић - градоначелник Љубљане

Сава центар/Београд, 23.04.2015 – премијер Србије Александар Вучић са учесницима „Самита престоница 2015“ (Capital Summit 2015): Игор Шолтес – посланик ЕП, Милан Бандић – градоначелник Загреба, Јадранка Јоксимовић – министарка без портфеља задужена за европске интеграције, Александар Вучић, Синиша Мали – градоначелник Београда, Ана Брнабић – генерална директорка „Continental Wind Serbia“, Зоран Јанковић – градоначелник Љубљане

До краја године очекује се долазак више од 30.000 азиланата у Србију. Представници Српске листе одлучили су јуче да се, после два месеца, врате у косовске институције. Луначек је оценила да је позив Тачију „позитиван развој догађаја“. Обележена је 200. годишњица Другог српског устанка и откривен споменик кнезу Милошу у Пожеги. Пилот обореног Ф-16 ускоро на челу ваздухопловства САД. Јанковић каже да се кампања против њега води да би напустио позицију омбудсмана, али да се неће повући.  Шешељ још није добио захтев Хага да се одбрана за три дана изјасни о прекиду привремене слободе. Обрадовић је променио историју Фенербахчеа који се први пут пласирао на завршни турнир Евролиге а ускоро ће се у Мадриду борити за титулу европског првака

Пуерто Варас, 23.04.2015 - ерупција вулкана Калбуцо (2003 метара), на југу Чилеа

Пуерто Варас, 23.04.2015 – ерупција вулкана Калбуцо (2003 метара), на југу Чилеа

Српска листа поново у парламенту у Приштини

Представници Српске листе одлучили су јуче да се, после двомесечног неучествовања у раду косовских институција, врате у скупштину и владу Косова, јер су после разговора са коалиционим партнерима добијене гаранције да ће бити поштоване најважније тачке споразума. Један од главних разлога за овакву одлуку, пишу Новости, јесте и договор да убудуће неће бити повлачења једностраних потеза коалиционих партнера, посебно када је реч о процесу приватизације у већински српским местима, саопштила је Српска листа. Посебан акценат у даљем раду, каже се у саопштењу, биће усмерен на јачање економске ситуације у срединама са већински српским становништвом. Представници Српске листе сагласили су се са коалиционим партнерима и да ће се у наредном периоду посебна пажња посветити процесу повратка и повећању присуства Срба у институцијама у складу са важећом законском регулативом.

Београд, 23.04.2015 - одавање поште радницима РТС, који су погинули током бомбардовања 1999. године

Београд, 23.04.2015 – одавање поште радницима РТС, који су погинули током бомбардовања 1999. године

Луначек: Позив Тачију „позитиван развој догађаја“

Потпредседница Европског парламента и известилац за Косово Улрике Луначек, коментаришући изјаве Марка Ђурића, председника српске Канцеларије за Космет, каже да он зна да је специјална истражна јединица пронашла 2014. снажне доказе против извесних бивших високих званичника ОВК, али засигурно не и против ОВК као целине.

„Стога, ја и мој актуелни извештај ЕП о Косову наглашавамо да успостављање и функционисање специјалног суда за ратне злочине треба да буду приоритет за нову владу Косова“, каже она заДанас. Ђурић је у реаговању на недавну изјаву Луначекове да Србија „треба да поништи пресуду“ против Хашима Тачија, рекао и да би „неко требало да се заинтересује за злочине против Срба“. Коментаришући позив који је недавно био упућен шефу косовске дипломатије да учествује на скупу у Београду, и што је премијер Србије позван на форум у Приштини, она каже да је то „веома позитиван развој догађаја јер добросуседски односи укључују такве позиве и посете“.

Два века од Другог устанка и споменик кнезу

Председник Србије Томислав Николић присуствовао је јуче централној државној прослави 200. годишњице Другог српског устанка у Такову. Овај празник је и Дан војске, подсећају Новости. Прослави у Такову присуствовали су званичници, дипломатски кор, војници и грађани. Устанак, дигнут 426 година после Косовске битке, донео је слободу. У војничком смислу, трајао је три месеца, до јула 1815. Турци су дотле држали само Београд и још неколико утврђених градова, али малобројним Србима су претила нова турска појачања. Устанак је настављен и успешно окончан мудрошћу и дипломатијом, до признања аутономије, Кнежевине Србије, хатишерифом из 1830, па све до потпуне независности и државотворности. У Такову је јуче извршена свечана смотра строја од хиљаду војника. Бронзана статуа књаза Милоша Обреновића, дело београдског вајара Давора Дукића, нашла се на тргу у Пожеги, који је јуче открио председник државе.

Таково, 23.04.2015 - гардисти на централној свечаности поводом два века Таковског устанка и Дана Војске Србије

Таково, 23.04.2015 – гардисти на централној свечаности поводом два века Таковског устанка и Дана Војске Србије

Спорење Дачића и Ујехаре због омбудсмана

Ако је српски министар спољних послова и председавајући ОЕБС-а у овој години Ивица Дачић мислио да ће главни фронт његове дипломатске борбе бити украјинско ратиште, Американац Мајкл Ујехара, в. д. шефа мисије ОЕБС-а у Србији, на врло груб начин га је разуверио, пише Политика. Ујехара је разљутио Дачића јер је издао саопштење којим критикује српске власти због односа према омбудсману, и то само дан након што је у МСП-у говорио о свему осим о Саши Јанковићу. Дачић није затражио објашњење Ујехаре за овакво понашање, већ је најавио да ће затражити састанак са првим човеком мисије у Београду Швајцарцем Петером Буркхартом следеће недеље. У круговима ове организације кажу да процедуре ове организације не предвиђају да свако саопштење мора да одобри председавајући ОЕБС-а јер би то практично било немогуће. Али, како напомињу, постоји „џентлменски споразум“ да се са тако осетљивим саопштењима упозна председавајући.

Јанковић: Нећу се повући, упркос кампањи

Заштитник грађана Саша Јанковић за Данас говори о нападима извршне власти. Како каже, документација коју је МУП објавио није потпуна и због тога код дела јавности изазива сумњу. Из докумената се види да је Саша Јанковић 22. марта 1993, десет дана пре самоубиства његовог пријатеља, званично овереним судским уговором разменио пиштоље са другом особом. Јанковић је био власник пиштоља ЦЗ М-57 (тетејац), за који је поседовао оружани лист а потом га је разменио са особом чије име није наведено у документацији, који је за спорни пиштољ ЦЗ-99 поседовао дозволу. „Полиција је објавила копије дозвола за оба пиштоља, и мог који је припадао мом оцу. Објављен је судски уговор о размени, али не и моја дозвола за ЦЗ-99. Њу сам извадио три дана пре самоубиства пријатеља, међутим, полиција није објавила тај документ а јесте неке које нико није тражио“, наводи Јанковић. Како каже, уверен је да је циљ медијске кампање против њега да се он повуче са места омбудсмана. „Када већ не могу да ме смене, јер немају због чега, прибегавају другим методама. Желе да подлегнем притиску, да кажем ’шта ми све ово треба’ и повучем се. Али, нећу. Изгураћу ово до краја“, истиче он.

Евакуисана породица Гегић из Јемена

После вишенедељних напора, уз помоћ амбасада Србије у Уједињеним Арапским Емиратима и Русији, приведен је крају процес евакуације српског држављанина Мухедина Гегића и чланова његове породице из Јемена, саопштило је јуче Министарство спољних послова Србије. Гегић је са породицом, авионом Владе из Москве у среду превезен из Сане у руску престоницу, где је био у Амбасади Србије, пишу Новости. Одатле је требало да крену за Београд јуче у вечерњим сатима. Овим су евакуисани сви држављани Србије који су се до сада обратили МСП-у за конзуларну помоћ и заштиту. МСП је изразио захвалност Влади Руске Федерације на пруженој помоћи при евакуацији српских држављана из Јемена.

Кремљ/Москва, 23.04.2015 - председник Русије Владимир Владимирович Путин и аргентинска председница Кристина Фернандез де Кирхнер током састанка у московском Кремљу

Кремљ/Москва, 23.04.2015 – председник Русије Владимир Владимирович Путин и аргентинска председница Кристина Фернандез де Кирхнер током састанка у московском Кремљу

Пилот изнад Србије обореног Ф-16 на челу ваздухопловства САД

Генерал Дејвид Голдфејн, тренутно директор Здруженог штаба Оружаних снага САД, ускоро би могао да постане заменик команданта ратног ваздухопловства ове земље, пише Данас. Уколико Сенат потврди његову номинацију, коју званично подноси председник САД Барак Обама, Голдфејн би трима генералским звездицама додао четврту и тако дошао на другу позицију најјачег ратног ваздухопловства на свету. Током НАТО бомбардовања Србије 1999, тада потпуковник, Голдфејн је оборен изнад Србије од стране Противваздушне одбране Војске Југославије. Његов Ф-16 је уништен а он се катапултирао и падобраном приземнио. Брзо га је пронашао спасилачки тим америчке војске и одвезао хеликоптером који је од стране наших снага оштећен са пет погодака.

Тел Авив, 23.04.2015 - авиони Ратног ваздухопловства Израела у лету изнад Средоземног мора у оквиру обележавања 67. годишњице формирања државе Израел (Декларација о проглашењу Државе Израел, 14. мај 1948), који се у овој земљи слави као Дан независности

Тел Авив, 23.04.2015 – авиони Ратног ваздухопловства Израела у лету изнад Средоземног мора у оквиру обележавања 67. годишњице формирања државе Израел (Декларација о проглашењу Државе Израел, 14. мај 1948), који се у овој земљи слави као Дан независности

Очекује се долазак више од 30.000 имиграната

Србија треба да узме у обзир велики талас миграција који се дешава преко Медитерана, али исто и преко Балкана, јер подаци од почетка године говоре да је више од 9.000 људи затражило азил и ако се овај тренд настави, до краја године имаћемо више од 30.000 људи који ће да затраже азил у Србији, изјавио је јуче извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић. Он је рекао да та бројка представља само један део целокупног броја миграната, имајући у виду да се највише њих и не обраћа органима и институцијама, већ покушава да свој пут настави даље, преноси Блиц. „Морамо да знамо ко се налази у Србији, каква им је заштита потребна, људи се морају регистровати и морају им се издати личне исправе док год се они налазе у Србији. Њихова намера да оду даље не сме да буде препрека за нас да им обезбедимо заштиту коју смо дужни“, истакао је Ђуровић. Он је нагласио и да међу њима у нашој земљи има 1.600 деце а да је 850 њих без пратње једног родитеља.

Николић умало даровао ракију шеику из Емирата

Сарадници председника Србије Томислава Николића својевремено су умало даривали шеику из Абу Дабија Мухамеду бин Заједу 50 флаша „томоваче“, пише Блиц. Овај гаф, који је спречен у последњем тренутку, „уз недавно измишљену причу о експлозији мотора, два километра понирања и драми у авиону на путу за Рим“, на самом је врху испада председниковог тима.

„Николић је крајем новембра прошле године боравио у Уједињеним Арапским Емиратима по позиву шеика Бин Заједа, где су између осталог, заједно посматрали и трку Формуле 1. Његови сарадници су за ову прилику припремили поклон за шеика, како то протокол налаже, притом се одлучивши за ракију коју председник сам пече у родној Бајчетини. Спаковали су чак 50 флаша ракије познате и као „томовача“ и отпутовали. Запослени у Амбасади Србије у Емиратима били су шокирани када су чули шта Николићеви људи носе као дар и објаснили им да ће тиме Николић практично увредити шеика.

Шешељу још није стигао нови захтев из Хага

Лидер СРС-а Војислав Шешељ изјавио је јуче да није добио позив апелационог већа из Хага и да ће одлуку о томе да ли ће се изјашњавати по том питању, донети када му позив стигне, преноси Курир. Апелационо веће Хашког трибунала позвало је одбрану Шешеља да се у року од три дана изјасни о захтеву да хитно буде примењена одлука већа. Захтева се да лидер СРС-а буде враћен у судски притвор са привремене слободе у Србији. Рок ће почети када позив буде уручен Шешељу. Према документу, он може одговорити на захтев тужилаштва, „ако то жели“. Апелационо веће је 30. марта наложило првостепеном већу Трибунала које је судило Шешељу, да „сместа“ опозове своју одлуку о привременом ослобађању лидера СРС-а, зато што је изјавом да се неће добровољно вратити у Хаг, прекршио један од два основна услова за боравак на привременој слободи.

Обрадовић променио историју Фенербахчеа

Тренер који испуњава снове Жељко Обрадовић протеклих дана променио је историју Фенербахче Улкера из Истанбула, пише Политика. Клуб иза кога стоји више од 25 милиона навијача први пут се пласирао на завршни турнир кошаркашке Евролиге а ускоро ће се у Мадриду борити за титулу европског првака. Неко би помислио да је за нашег стручњака пласман на фајнал-фор рутина, јер му је ово 13. пут, али Обрадовић често истиче да само он зна какав траг то оставља на њему – неописиво задовољство помешано са притиском великих очекивања. У интервјуу за овај лист, Обрадовић каже да се може „још и више“.

Данијела Ћировић

Цео текст прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 24. 5. 2015)

Субота, 25. април, преглед најважнијих тема на насловним странама у српској штампи

Јерменија је јуче обележила век од великог погрома Јермена у време османлијског царства а комеморацији су присуствовали и Владимир Путин и Томислав Николић. Вучић је са премијерима Бугарске и Румуније установио „крајовску групу“ која ће промовисати заједничке идеје и пројекте ове три земље. Диковић је присуствовао последњим припремама гардиста пред дефиле на Црвеном тргу у Москви. Радикали би прешли цензус, достигли су шест одсто, наводи „Фактор плус“. Драшковић за Вулина каже да је „портпарол непријатеља Србије“. Власт је одговорна за пораст насиља, истакао је јуче Пајтић. Митинг ДС-а и вечити дерби одржавају се у истом дану, МУП тврди да „нема разлога за страх“. Полиција и тужилаштво покрећу истрагу о претњама Јанковићу. Министри привреде и културе истичу да је филмски фонд у Авала филму безбедан

Обележено сто година од погрома Јермена

Јерменија је јуче обележила век од великог погрома Јермена у време османлијског царства, догађај који неки данас зову а неки поричу – геноцид. Сви присутни светски лидери дошли су до споменика Цицернакаберд, држећи жуту ружу коју су положили у централни венац цвета „не заборави ме“, симбол комеморације, преноси Данас. Домаћин, јерменски председник Серж Саргсјан изразио је наду „да ће недавни кораци да се масакр препозна као геноцид, бити од помоћи да се разбије тама од 100 година порицања“. Он је поздравио и Јермене у Турској који су на Тргу Таксим у Истанбулу одали почаст мртвима, називајући их „јаким људима који раде важну ствар за своју домовину“. Руски председник Владимир Путин је у Јеревану казао да се треба замислити над последицама неофашизма, радикалног национализма, антисемитизма и русофобије који јачају у низу земаља света.

Комеморацији је присуствовао и српски председник Томислав Николић који је рекао да је дошао да се „у име српског народа и у име државе Србије поклони жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог светског рата у 20. веку“.

Меморијални комплекс јерменским жртвама, пише Политика, изграђен 1967. године, састоји се од хале сећања, обелиска поновног рођења и музеја-института јерменског геноцида. Турска, иначе, тврди да није реч о геноциду, али не пориче злочин великих размера, супротан став имају Европска унија, Француска, Немачка и папа Фрања. Амерички председник Барак Обама позвао је Анкару на „потпуно, искрено и праведно“ признавање масакра над Јерменима, не употребљавајући реч геноцид. 

Јереван, 24.04.2015 - полагање венаца и цвећа на Споменик жртвама, у оквиру обележавања 100. годишњице сећања на погром Јермена који су почињен 1915. у Отоманској империји, када је, према проценама историчара, погубљено близу 1,5 милиона Јермена

Јереван, 24.04.2015 – полагање венаца и цвећа на Споменик жртвама, у оквиру обележавања 100. годишњице сећања на погром Јермена који су почињен 1915. у Отоманској империји, када је, према проценама историчара, погубљено близу 1,5 милиона Јермена

„Крајовска група“ као темељ сарадње

Премијери Србије, Бугарске и Румуније, Александар Вучић, Бојко Борисов и Виктор Понта, сагласили су се на трилатералном састанку у румунском граду Крајова да се организују у „крајовску групу“ према моделу „вишеградске групе“, пише Политика. Тај предлог је дошао од румунског премијера Понте с идејом да се њихов глас чује у Европи и свету и да њихови пројекти, циљеви и идеје брже и лакше наилазе на разумевање. Вучић је изјавио да Србија, Румунија и Бугарска заједничким радом могу да остваре много победа и добрих пројеката за своје грађане и да односи три земље никада нису били бољи. Премијери Румуније и Бугарске потврдили су да ће чврсто подржавати европски пут Србије, са којом ће реализовати заједничке пројекте у области економије, инфраструктуре, енергетике а сарађиваће тешње и око дунавских програма.

Последње припреме гардиста за Црвени трг

Припадници Гарде, једне од елитних јединица наше војске, врше последње припреме пред одлазак у Москву, где ће са око 15.000 руских војника 9. маја у част победе над фашизмом у Другом светском рату продефиловати Црвеним тргом. Начелник Генералштаба Љубиша Диковић, преноси Курир, присуствовао је јучерашњим завршним припремама. Осим српских војника, дефиле ешалона руске војске појачаће и подешалони из више земаља које су пре седам деценија учествовале у антифашистичкој борби, саопштило је Министарство одбране. Диковић је изразио задовољство степеном припремљености девојака и момака који ће представљати српску војску на Црвеном тргу, подсетивиши их да две недеље које ће провести у престоници Русије, искористе како би своју форму довели до савршенства. Он је постројене гардисте подсетио да је на њима да оправдају част која им је указана, јер им данас „сви завиде и радо би били на њиховом месту“.

Радикали би прешли цензус, достигли шест одсто

Напредњаци могу да буду задовољни, имају и даље натполовичну подршку бирачког тела, али могу да се радују и радикали који одавно нису забележили шест одсто подршке. Тако говори ново истраживање агенције „Фактор плус“, према којем све остале странке имају исте или веома сличне резултате као у неколико претходних истраживања ове агенције, пише Политика. У односу на оно спроведено почетком априла, на крају овог месеца једина видљива промена је код СРС-а, која је скочила са 4,8 на шест одсто. Истраживање је спроведено од 17. до 24. априла на узорку од 1.200 испитаника поводом годину дана Владе Србије. На питање у којој области очекују позитиван помак у раду Владе, највише испитаника је одговорило: решавање питања незапослености и подизања животног стандарда (63 одсто), и борба против организованог криминала и корупције (61).

Драшковић: Вулин је портпарол непријатеља Србије

Председник СПО-а Вук Драшковић у интервјуу за Данас каже да Владу Србије оцењује пре свега по стратешкој политици. „Та политика усмерена је према ЕУ и Западу, и то је најважније. Резултати покренутих реформи, нажалост, нису велики а последице сносе обични грађани, већ осиромашени и изнурени сталним падом стандарда“, истакао је Драшковић поводом годину дана рада Владе. На питање шта кочи даље преговоре Београда и Приштине, лидер СПО каже: „У Србији су многи још у Милошевићевим ципелама: потпиши, најави да ћес потписати, затим врдај, тумачи по своме потписано, тражи договоре о већ договореном.“ На подсећање новинара да је министар рада Александар Вулин недавно рекао да су „сви непријатељи Слободана Милошевића били и непријатељи Србије“, Драшковић каже да су ти непријатељи, по Вулиновом мишљењу, ЕУ, Америка, „скоро цео свет и већина грађана Србије“.

„Милошевић је икона и још некима у Влади, у службама безбедности, у парламенту, у судовима, у медијима, међу свештенством, свуда где се одлучује и где се народ едукује. Министар кога спомињете портпарол је те Србије заветоване антиевропској коалицији комунистичких и православних зилота а то су, у ствари, највећи непријатељи Србије“, истакао је Драшковић.

Београд, 24.04.2015, штанд ЈКП „Зеленило – Београд” на Сајму хортикултуре „BeoPlant Fair” у Београду

Београд, 24.04.2015, штанд ЈКП „Зеленило – Београд” на Сајму хортикултуре „BeoPlant Fair” у Београду

Пајтић: Власт одговорна за пораст насиља

Влада у сенци ДС-а усвојила је јуче „Инђијску иницијативу – зауставимо насиље“ а лидер странке Бојан Пајтић поновио је оптужбе да је власт одговорна за раст насиља и за „преливање“ насиља из политичког живота на улице, у школе и локалне самоуправе. Бајтић је, како преноси Блиц, у Инђији рекао да су сви „видели батинашке одреде на делу у Зајечару, Мајданпеку, Врбасу, Оџацима и Инђији“, те да је „насиље у држави која претендује да буде у Европској унији неприхватљиво“. Како је додао, у Србији не постоји право на различитост, јавну расправу и другачије мишљење а свако ко се усуди да каже своје мишљење које није у складу са ставом премијера Александар Вучића „бива проглашен криминалцем“. Он је затражио од премијера и лидера СНС-а да „унутарстраначке конфликте о председничким кандидатима не прелива на српско друштво“ и да не проглашава омбудсмана Сашу Јанковића за кандидата опозиције за председника државе.

Дерби и митинг у истом дану

Блиц објављује да је Министарство унутрашњих послова одобрило два ризична скупа. У тексту под насловом „Дозвола за хаос – митинг и дерби у истом дану“, нашле су се изјаве релевантних људи за ова два догађаја. Директор Суперлиге Влада Булатовић каже да су у полицији проценили да имају довољно снаге за оба скупа, министар полиције Небојша Стефановић уверава да „нема разлога за страх“ и да гарантује безбедност, док председник ДС-а Бојан Пајтић наводи да се нада да режим „неће изрежирати немире“.

Тужилаштво истражује претње Јанковићу

Полиција и тужилаштво покренули су истрагу о претњама упућеним заштитнику грађана Саши Јанковићу, пише Данас. Истрага је отворена због сумње да је Јанковићу угрожен живот, јер га већ пет дана наизменично прате четири особе. Сумња се да Јанковића прате са циљем да исценирају инцидент у којем би он оштрије или чак насилно реаговао, што би забележиле камере а снимак би касније био емитован. Један од четворице прати Јанковића аутомобилом у намери да изазове саобраћајни прекршај, док га други чека иза зграде са псом. Омбудсман је крајем јануара одбио полицијско обезбеђење које му је додељено одлуком министра унутрашњих послова. Јанковић је тада рекао да највећи ризик по његову или било чију безбедност проистиче из тврдњи да учествује у оркестрираној кампањи против интереса Србије што, како је рекао, износи и „министар који му шаље обезбеђење“. С друге стране, министар Небојша Стефановић тада је изјавио да МУП не располаже ниједном релевантном чињеницом која указује да је Јанковић безбедносно угрожен.

Гојковићи: Никада нисмо добили одговор

Винка и Милко Гојковић, родитељи Предрага Гојковића који је трагично страдао у Београду у стану Саше Јанковића пре 22 године, за Новости кажу да су свих ових година „молили и кумили“ да им кажу шта се и како десило тог кобног дана 1993. „Јасно нам је да у питању трагедија настала из нехата, али никада нисмо добили одговор, мада смо давали чврста уверавања да нећемо тражити ничију одговорност“, прича Винка која се са мужем доселила из Романије у Лозницу давне 1969. године. Они су убеђени да се њихов син није сам убио.

Београд, 25. 4. 2015 - српски гардисти отпутовали у Москву

Београд, 25. 4. 2015 – српски гардисти отпутовали у Москву 

Филмски фонд безбедан, тврде министри

Министри привреде и културе Жељко Сертић и Иван Тасовац поручили су јуче, после састанка са представницима „Филмског пута“, да је филмски фонд Авала филма сигуран и да нови власници имају исте обавезе као и претходни, преносе Новости. Сертић и Тасовац разговарали су са представницима фирме која је нови власник Авала филма, чија имена нису наведена у саопштењу, као и са директором Кинотеке Радославом Зеленовићем о будућности приватизоване фирме и судбини филмског фонда који је, после приватизације, прешао у власништво купца. Сертић је констатовао да  је „Филмски пут“ испунио све законске одредбе у поступку приватизације и да је преостало да, у року од 30 дана, исплати остатак новца. Он је додао да је важно да је филмски фонд сигуран, те да нема говора о његовом отуђењу, продаји и слично. Лист објављује и да се иза „Филмског пута“ заправо налази Богољуб Карић.

Црвено и црно-бели шест година без ремија

Најављујући „вечити дерби“ Курир објављује да фудбалери Црвене звезде и Партизана у последњих 16 међусобних дуела нису играли нерешено. Тако дуга серија без ремија није забележена у 68 година дугој историји међусобних утакмица. Црвено-бели и црно-бели су последњи пут „поделили плен“ 28. фебруара 2009. године када је у Хумској било 1:1, пре више од шест година. Од тада су играли 12 првенствених мечева и четири у Купу Србије. У том периоду Партизан је био много успешнији у Суперлиги а Звезда у Купу. Црно-бели су поменутих 12 дуела у шампионату победили чак девет пута а само три пута изгубили. С друге стране, црвено-бели су у Купу тријумфовали на три утакмице а поражени су једном. Додуше, тај пораз их је заболео јер је Партизан прошао даље.

Данијела Ћировић

Цео текст прочитајте ОВДЕ

(Балкан магазин, 25. 5. 2015)

Игор Симић: Како би изгледала припрема глумца за тумачење лика премијера Србије

Био би то филм о личности премијера и друштвеном миљеу. Копија филма би касније нестала у приватизацији као што се догађа са фондом „Авала филма”. Публика седи и гледа овај филм, чека шта ће да се деси са Србијом

Игор Симић

Игор Симић

Премијер Србије је лик на политичкој позорници, па је самим тим и глумац, али је и јунак којег би могао да тумачи професионални глумац у филму. За сасвим уверљиво и искрено играње лика премијера, глумац мора да разуме свог јунака, чак и да га воли, да верује да свако од нас чини ствари мислећи да ради добро.

Тако лик председника САД игра Кевин Спејси у серији „Кућа од карата” и поклања пажњу најмањим физичким активностима, као што је лупкање прстеном о сто. Наш глумац анализира премијерово стрпљиво седење тринаест и по сати у сали Скупштине током дискусије о лекс специјалису. Глумац ову самоконтролу посматра као перформанс, јер зна да је сваки наступ јавне личности пројектовање идеалне слике о себи. Поред уметнице Марине Абрамовић, још је у табору напредњака Николићев штрајк глађу, пример употребе тела у политичке сврхе. Ипак, важније од премијерове способности да трпи је да разумемо мотивацију: он шаље поруку да је вреднији од критичара, пример протестантске ревности.

Глумац наставља истраживање читањем премијеровог ускршњег текста у „Вечерњим новостима” у којем слави марљивост Ђоковића и Џордана. Наводи број изгубљених мечева и промашаја Летећег Мајкла који га нису омели да постане легендарни кошаркаш. Пре свега, Џордан је превазишао доста већу препреку када није примљен у средњошколски тим, али уз рад и нагли физички раст, стигао је до Универзитета Северна Каролина, где му је тренер био велики Дин Смит. Прве сезоне у Чикагу су биле тешке, али уз промене у тиму са Филом Џексоном на челу, Булси постају победнички тим. Ово је далеко нијансиранија слика у којој рад није једини фактор, као ни у случају Новака – тимски, стручни план је основа, а рад је начин да се стратегија спроведе. Другим речима, могуће је да радите пуно, а да постигнете врло мало ако се не ради паметно и ако тим не ваља.

Премијер у свом тексту упада у редукционизам: мотивациону психологију за појединцe примењује на сложенији друштвени проблем Србије. Зашто – пита се глумац. Зато што свој лични препород и залагање меша са вођењем земље. У негирању сопственог ега заправо истиче себе, а не институције и стратегију. Као људи који су нападно скромни, размишља глумац. У „Ћирилици”, премијер набраја квалитете светских лидера јер од свакога може нешто да научи. Говори пуно о себи, а причу о другима своди на снагу, упорност, непопустљивост и чврстину, што делује нарцисоидно. Забрињавајуће је што помиње и Орбана и Ердогана као снажне вође. Дакле, глумац тумачи лик који се остварује у времену када нема светлих контрапримера ни у влади ни у домаћој назови елити, ни напољу, када његове економске пројекте подржава бирократизовани Брисел који се већ огрешио о Европљане и ствара услове за локалне ауторитаризме.

Глумац преузима став вође и верује да је лик премијера једини светли пример у датим околностима. Како се то глуми? Тако што се учитава лоша намера у свако питање новинара или супротстављaње – они који су против су кочничари и зли. Персонализују се и политички потези: лично ће да замоли шеика Мухамеда да нам помогне за један до два хеликоптера. При том је Ел Абар за „Арабијан бизнис” изјавио да за пројекат „Београд на води” његова земља „има посебан интерес” и да он обавља„патриотску дужност”. Да ли ово значи да се не ради о чистом бизнису?

Глумац верује да ће будућност показати да је његов лик у праву, као у случају Ајфела или Газеле. Ајфелов торањ је више џиновска скулптура, па би пригодније поређење било са контроверзом око голотиње Победника када је требало да буде постављен на Теразијама. Зашто премијер не помене Бразилију као велики прогресивни пројекат Ле Корбизјеових ученика који је потпуни промашај, иако је награђиван? Контрапримери и медијска критика би разводнили дискусију, а премијер верује да права власт има храбрости да доноси непопуларне одлуке, макар и грешила, и зато истиче трпељивост.

Други ликови би се у филму низали као код Гогоља. Тако је један опозициони функционер протрчао на београдском полумаратону кроз циљ иза мене, али сам га чуо да је заокружио време на мање од мог. Слагао себе за минут. Тако су и бројни политичари заокружили своје биографије докторатима. Промашаје ће представити као успехе. Све је то перформанс за читав ансамбл глумаца.

Био би то филм о личности премијера и друштвеном миљеу. Копија филма би касније нестала у приватизацији као што се догађа са фондом „Авала филма” (шест стотина наших вредних остварења!) за које се власт проглашава ненадлежном. Публика седи и гледа овај филм, чека шта ће да се деси са Србијом. У том чекању не схватамо да филмови пуно говоре о самој публици.

Редитељ

Наслов: Стање ствари

(Политика, 24. 4. 2015)

Русија забринута због граничног инцидента у Македонији

МОСКВА/БЕОГРАД – Русија је изразила „дубоку забринутост” због недавног пограничног инцидента у македонском селу Гошинце, близу границе с Косовом, у коме је група од 40 наоружаних људи на кратко заузела полицијску караулу.

moskva-kremlj

Руско министарство спољних послова оценио је да тај инцидент показује да постоје велике тензије и опасности за избијање сукоба у том делу Балкана.

„С дубоком забринутошћу примили смо извештај о нападу у ноћи од 21. априла који је извела група наоружаних људи на полицијску караулу Гошинце, на косовском делу границе између Македоније и Србије”, наводи се у саопштењу руског министарства.

У саопштењу се додаје да тај инцидент на македонској граници показује да постоје „велике тензије и опасности за избијање сукоба у овом делу Балкана”.

На ситуацију, према оцени руског МИП-а, утиче пре свега озбиљан недостатак безбедности и поштовања владавине права на Косову, што је последица немогућности да се у потпуности реши косовско питање.

Руско министарство је такође позвало да се прида већа пажња све чешћим позивима за стварање „Велике Албаније” у региону.

„Надамо се да ће македонске власти успоставити ред у немирној области и да ће добити потребну међународну помоћ”, додаје се у саопштењу.

Министарство је даље у саопштењу још описало инцидент који се догодио током ноћи од понедељка на уторак када је група наоружаних људи разоружала четири стражара у тој полицијској караули и видеом снимила док су тукли једног од полицајаца и упутили етничке и политичке претње Македонији.

————————–

Инцидент у Македонији је опструкција Турског тока?

СКОПЉЕ – Четири дана од инцидента у караули Гошинце, на северу Макеодније, нема званичних информација о томе шта се заправо догодило, ни ко стоји иза тог напада, забринутост су изразили Брисел и Москва, а поједини аналитичари у овоме виде саботажу идеје о Турском току, којим би гас из Русије требало да стигне до Европе.

Колумниста Спутњик њуза Андреј Корибко на слуцај Гошинце гледа као на реакцију коју су финансирале и реализовале САД с циљем да сабориају идеју гасификације преко Турског тока, чије цеви би требало да прођу кроз Македонију.

turski-tok

„Сада када се остварује план гасовода на Балкану, САД су схватиле да треба брзо да реагују и да га саботирају. Последица тога је и недавни албански терористички напад у Македонији”, каже Корибко.

Он предвиђа проширење кризе и најављује могуће терористичке нападе и на српско-албанској граници, пренели су македонски медији.

Забринутост и препоруку македонским и косовским властима да одрже састанак на највишем нивоу и да сарађују поводом овог инцидента упутила је Европска унија која је осудила напад.

„Забринути смо због насилног инцидента у полицијској станици Гошинце општина Липково. Од суштинског је значаја да се то решава на одговоран начин. Очекујемо да власти и политичке партије уложе максималне напоре како би се избегло било какво повећање политичких или међуетничких тензија”, рекла је Анка Подурари из прес службе комесара за добросуседске односе и преговоре о проширењу Јоханеса Хана.

И министарство спољних послова Русије је на својој званичној страници објавило саопштење у коме је прокоментарисало инцидент на македонској граници.

„На овакво стање најпре утиче озбиљан недостатак владавине права и безбедноси на Косову што је очигледно последица нерешеног косовског проблема у целини. Не могу се игнорисати ни све чешће великоалбанске пароле у региону”, саопштио је руски МИП.

Они сматрају да напори које чине македонске власти на успостављању реда у проблематичном региону треба да добију потребну подршку на међународном нивоу.

Међу европским политичарима који су осудили догађај је и словачки министар спољних послова Мирослав Лајчак.

„Иако редак, напад на полицијску станицу у Македонији мора да се снажно осуди. Ситуацију ћемо изблиза пратити”, написао је Лајчак на свом профилу на једној од социјалних мрежа.

Слична су и предвиђања за наредни период са могућим погоршањем стања у западном делу Македоније прдвиђа и српски историчар Чедомир Антић.

Ова реаговања и коментари долазе у периоду када је македонско министарство за унутрашње послове доржало састанак са косовским властима.

Треба напоменути да су се и Удружење ветерана ОВК и званична Приштина оградили од инцидента и позвали на мир и добросуседске односе.

Македонски истражни органи завршавају истргу и очекује се да ће Јавно тужилаштво данас информисати јавност о резултатима истражног поступка.

Одговорност за овај инцидент преузео је извесни Фљамури који се представио као командант ОВК, а медији су пренели и имена четворице могућих учесника у терористичком нападу.

(Агенције/Политика, 24. 4. 2015)

Македонија: Часови српског у Речици код Куманова

21.04_tokom_casaИ ове године часови српског језика у ОШ „11 Октомври“ у селу Речица код Куманова, по пројекту за спровођење факултативне наставе Споне, настављају се према утврђеном програму.Извођење наставе у другом полугођу школске 2014/2015 започело је у фебруару и трајаће до завршетка школске године односно до половине јуна.

Сваке среде одмах после редовне наставе двадесетак ђака од другог до петог разреда, а не ретко и ученици старијих разреда окупе се на часу српског језика.

Ова весела, радознала, бистра и изузетно лепо васпитана деца стидљиво кажу да воле српски, да им је лепо и интересантно на часовима те да им брзо прође време. Највише воле да глуме, певају и решавају загонетке, квизове и асоцијације док их брзалице засмејавају. Нису одушевљени граматиком, имају потешкоћа у разликовању слова Ћ и Ђ а на крају часа је обавезна и нека игра.

У слободно време највише воле да играју фудбал. А како и не би када је погранично село Речица надомак Куманова познато по Фудбалском клубу са 50-годишњом традицијом у чијем саставу од 2011. године улази и женски фудбалски клуб, јединствен такве врсте у српском корпусу у Македонији.

21.04.2015_reccia_anstava_15Настава је адаптирана узрасту полазника, а поред тема из граматике, школског правописа, језичке културе и писменог и усменог изражавања на српском језику обрађују се и народне басне и приче, упознавање са најважнијим српским писцима и песницима за децу и најзначајнијим празницима и датумима из културе, традиције и историје српског народа.

На предлог неких родитеља посветићимо више пажње и значајним личностима, јунацима, спортистима и музичарима као што су Никола Тесла, Михајло Пупин, Стефан Миленковић, Новак Ђоковић, итд., као и градовима Србије и њиховим знаменитостима, чиме би се усадила љубав према Србији, али и уградиле универзалне вредности поштовања других.

Све активности у оквиру часова имају за циљ да унапреде постојећа знања полазника, побољшају вештине писменог и усменог изражавања на српском језику, подстакну креативност и стваралаштво полазника, као и да чувају и негују српски језик и ћирилично писмо.

Подсећања ради КИЦСМ „Спона“ је са часовима српског језика у селу Речица започела у фебруару 2011. године у оквиру пројекта Факултативне наставе на српском језику намењен деци и младима српске заједнице у Македонији и уз финансијску подршку тадашњег Министарства вера и дијаспоре Србије а данашње Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону при Министарству спољних послова Србије.

Тадашњи полазници те прве генерације из села Речице су данас ученици старијих разреда ОШ „11 Октомври“ и већ оформљени мали креативци. Међу њима се посебно истичу Ана Стоилковић, Кристина Стаменковић и Исидора Станковић, ученице шестог разреда, које су прошле године похваљене и награђене за своје литерарне радове на конкурсу „Дани ћирилице Баваниште 2014“.

Иначе, ОШ „11 Октомври“ из Куманова има два истурена одељења, једно у селу Речица (од првог до петог разреда) а друго у селу Долно Коњаре. Школа активно учествује у многим иницијативама и пројектима из области интеркултуралног/ мултикултуралног образовања а један од њих је и „Разликите зближуваат“.

Милена Митић

(СПОНА – Културно-информативни центар Срба у Македонији, 21. 4. 2015)

TAZ, Frankfurter Allgemeine Zeitung: 100 godina od genocida nad Jermenima

Nemačka je mogla da spreči genocid

Nemački ambasador u Turskoj fon Vangenhajm je 7. jula 1915. poslao telegram kancelaru Holvegu: „Okolnosti i način deportacija pokazuju da je cilj turske vlade uništenje jermenske rase u turskom carstvu“. Pojam genocida tada ne postoji, ali ovaj telegram ga opisuje. Najkasnije tada, dva meseca posle početka deportacija, Nemačka je mogla da interveniše. Zašto baš ona? Zato što je u rano leto 1915. jedino ona mogla da zaustavi progone i ubistva. Fon Vangenhajm nije bio samo nepristrasni posmatrač, jedan od ambasadora koji izveštava svoju vladu o stanju u Turskoj, već izaslanik najbližeg saveznika Osmanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Nemački Rajh je bio „veliki brat“ oronulom turskom carstvu, bez koga je ono u vojnom smislu bilo bespomoćno. U osmanskoj armiji i mornarici su sedeli nemački vojni stručnjaci, Nemačka im je slala oružje i municiju i njena ratna komanda je donosila odluke o operacijama turskog saveznika.

Pred izbijanje Prvog svetskog rata na Bosfor su stigli prvi pruski oficiri da obuče i modernizuju osmansku vojsku. Od dolaska na presto kajzera Wilhelma II, nemačka politika na orijentu je vojnom i ekonomskom dominacijom pokušala da ojača Osmansko carstvo u borbi protiv Britanije. Uložena su ogromna sredstva u izgradnju pruge Bagdad-Berlin radi bržeg prevoza vojnih trupa. Nemački Rajh i Osmansko carstvo su 1. avgusta 1914. sklopili pakt protiv Rusije, koji za Nemačku tada nije od velikog značaja, jer je njen prioritet u tom času rat protiv Francuske. Ovaj pakt postaje važan kada je septembra 2014. zaustavljen nemački prodor preko Majne i kada u Berlinu postaje jasno da je rat na dva fronta neizbežan. Sa Turskom kao saveznikom bila je osigurana blokada Bosfora, najvažnijeg pomorskog puta između Rusije i njenih saveznika. Planiran je napad iz Palestine na Suecki kanal kako bi Britanci izgubili važan koridor snabdevanja iz Indije i ostali izolovani u Egiptu, dok bi napad na Kavkaz sprečio Rusiju da pošalje pojačanja na zapadni front.

To je kratki prikaz situacije u trenutku kada “jermensko pitanje” postaje važno za Nemačku. Do tada je ona, za razliku od Britanije, Francuske, Rusije i SAD, ignorisala ovu hrišćansku manjinu u Osmanskom carstvu. Jermeni su živeli pretežno u anatolijskom delu Osmanskog carstva, a njihova istorijska domovina su bile severoistočne provincije duž granice sa Rusijom.

Još u decembru 1914, mesec dana posle ulaska Osmanskog carstva u Prvi svetski rat, najviši nemački oficir u osmanskoj vojsci, šef nemačke vojne misije fon Šelendorf iskazuje zabrinutost zbog sabotaža jermenskih pobunjenika u oblastima koje kontroliše turska kavkaska armija na granici sa Rusijom. On i ostali nemački oficiri su bili opsednuti Jermenima. U sporadičnim sabotažama oni vide opšti ustanak jermenskog stanovništva i saradnju sa ruskim neprijateljem i insistiraju na deportaciji Jermena. I ambasador Vangenhajm je uveren u nužnost masovnog preseljenja.

Proterivanje više od milion ljudi je prema tadašnjem shvatanju rata bilo u skladu sa međunarodnim konvencijama. Ali Nemačka nije shvatala da turske vlasti nameravaju i nešto više od preseljenja rizične populacije. Turska vlada je koristila ovu priliku da se jednom zauvek reši Jermena. Jermenska manjina se do tada oslanjala na podršku Velike Britanija i Rusije, zbog čega ih je vlada u tadašnjem Konstantinopolju doživljavala kao sredstvo mešanja stranih sila u unutrašnja pitanja Osmanskog carstva.

Prvi svetski rat je pružio priliku da se „jermensko pitanje“ reši genocidom. Nemački političari i vojska su se našli pred odlukom da li će ovaj genocid biti izvršen pod njihovom zaštitom ili će iskoristiti svoj uticaj na turskog saveznika da ga spreče? Ambasador Vangenhajm je odlučio da ne preduzima ništa. Vodeći nemački oficiri su pozdravili odluku turske vlade, jer su verovali da će proterivanje Jermena ojačati Tursku. Kada je novembra 1915. Paul Graf Volf Meternik nasledio iznenada preminulog ambasadora Vangenhajma, ovo pitanje postaje goruće. Meternik je za razliku od svog prethodnika želeo da zaustavi proterivanje Jermena i zahtevao je od nemačkog kancelara da uprkos otporu u nemačkim vojnim krugovima turskoj vladi zapreti sankcijama ako ne zaustavi progone i ubistva. Uz podršku vojske i svestan šta time čini Jemenima, kancelar Holveg je kategorično odbio svaku nemačku intervenciju: što rat bude duže trajao, Turska će nam biti potrebnija, “čak i ako to znači nestanak Jermena”. Meternik je ubrzo opozvan iz Konstantinopolja. Ubistva su se nastavila. Do kraja 1916. više od milion Jermena je ubijeno ili umrlo od gladi u pustinjama Sirije.

Ovog 24. aprila se navršava 100 godina od početka genocida nad Jermenima u Osmanskom carstvu. Nemačka vlada do danas izbegava da govori o svom udelu u tome i podržava odbijanje turske vlade da prizna svoje zločine nad Jermenima. Nemački Bundestag se pre deset godina u zajedničkoj deklaraciji svih stranaka izvinio za “neslavnu ulogu” tadašnjeg Rajha, ali nikada u punoj meri nije priznao odgovornost Nemačke za ovaj događaj. Zato na obeležavanju stogodišnjice genocida u Jerevanu neće biti visoke nemačke delegacije. Francuski predsednik Oland će biti na komemoraciji, a Angela Merkel će ostati kod kuće.

Jürgen Gottschlich, TAZ, 28.02.2015.

Preveo Miroslav Marković

Spomenik jermenskim žrtvama genocida

Spomenik jermenskim žrtvama genocida

Turska ne želi da zna

Prošlo je 100 godina od jednog masovnog ubistva: 24. aprila 1915. mladoturski ministar unutrašnjih poslova Mehmet Talat Bej je u Konstantinopolju, tadašnjem glavnom gradu Osmanskog carstva, naredio hapšenja istaknutih predstavnika jermenske zajednice; 27. maja stupa na snagu „zakon o preseljenju stanovništva“ koji se odnosi na Jermene u svim delovima carstva. Deportacija je značila isto što i smrt. Ne samo muškarci, nego i žene, starci i deca su poslati na dugi marš kroz sirijsku pustinju. Veliki broj ljudi je umro od gladi, bolesti ili epidemija, a mnogi su ubijeni.

Tračak nade da će se Turska konačno suočiti sa svojom prošlošću i sa onim što se 1915. odigralo na njenom tlu ukazao se prošle godine kada je Erdogan, tada još na funkciji premijera, „izrazio saučešće“ Jermenima za ono što im se dogodilo. Tako daleko pre njega nije otišao nijedan turski političar, niti ga je neki političar u tome sledio, ali je tursko društvo počelo da se suočava sa onim što se van Turske opisuje kao genocid. Septembra 2014. hiljade turskih intelektualaca, među kojima i dobitnik Nobelove nagrade za književnost Orhan Pamuk, postavili su svojoj vladi dva zahteva: da se povuku iz upotrebe sadašnji školski udžbenici iz istorije i da se vlada izvini Jermenima.

Ova dva zahteva su međusobno povezana: sve dok su deca i mladi u školama indoktrinirani, sve dok ne saznaju šta se dogodilo 1915, javnost neće razumeti izvinjenje Jermenima, a naročito ne priznanje da se tada na turskom tlu dogodio genocid. Erdoganova izjava od prošle godine i incijativa turskog građanskog društva još uvek nisu našle put do turskih školskih udžbenika. Za zvaničnu tursku istoriju najveću odgovornost snosi „Tursko istorijsko udruženje“ (Türk Tarih Kurumu). Ono je od svog osnivanja 1931. imalo zadatak da oblikuje i prenese narativ o turskom stanovništvu kao homogenom narodu koji se uspešno branio od svih spoljašnjih opasnosti i 1923. konačno osnovao republiku Tursku.

Školski udžbenici u Turskoj učenicima prenose isključivo zvanični stav države da je 1915. Turska bila žrtva Jermena. Prema toj verziji, Jermeni su u Anatoliji masakrirali tursko stanovništvo, a turka vlada ih je uprkos tome zaštitila od osvete. U udžbenicima iz istorije za 10. razred na strani 212. piše: „Zakonom o preseljenju u sigurne delove zemlje su udaljeni samo oni Jermeni koji su učestvovali u pobunama. Tako je spasen ostatak jermenske zajednice, jer su jermenske bande ubijale svoje sunarodnike koji nisu želeli da se pridruže njihovom terorističkom delovanju i pobunama“.

Još jedan pasus sa ništa manje cinizma, takođe na 212. strani kaže: „Kako bi potrebe preseljenih Jermena bile zadovoljene, određeni broj službenika je bio zadužen da bude uz njih i da se brine da ih niko ne napada. U slučaju napada preduzimale su se odgovarajuće mere poput hapšenja i odvođenja pred vojni sud. Vodilo se računa i o tome da zemljište u mestima predviđenim za njihov dolazak bude plodno i da ima dovoljno vode. U tim mestima su osnivane policijske stanice radi njihove sigurnosti“. „Plodno tlo“ je bila gola sirijska pustinja.

Nekoliko strana dalje u istom udžbeniku stoji da je 300.000 Jermena umrlo od posledica rata i bolesti. Onda sledi: „Prema zvaničnim ruskim izvorima Jermeni su samo u Erzurumu, Erzindžanu, Trabzonu, Bitlisu i Vanu masakrirali 600.000 Turaka, a 500.000 proterali“. Tvrdi se da je tada život izgubilo ukupno 1,4 miliona Turaka. Žrtve su bili pre svega oni.

Jermeni su u osmom tomu udžbenika za osnovnu školu o „Istoriji Mladoturske revolucije“ predstavljeni kao „neprijatelji“ i „izdajnici“. Tursko-jermenski odnosi se na 178. strani opisuju kao najveća opasnost za Tursku, pre terorizma i hrišćanske misionarske delatnosti. U radnoj svesci uz ovu knjigu na strani 118. učenicima se postavlja pitanje na koje treba da odgovore pismeno: „Šta naši građani i država treba da preduzmu povodom jermenske pretnje?“

Ovaj pristup se provlači kroz sve turske udžbenike iz istorije: Turci su svoju zemlju, pa i Jermene, branili herojski. Nezahvalni Jermeni nisu prihvatili činjenicu da je prošlo njihovo „zlatno doba“ u Osmanskom carstvu i neopravdano su ustali protiv vlasti. Nijedna reč o tome da su se gradili železnički vagoni za masovnu deportaciju, nijedno objašnjenje zašto su pored jermenskih pobunjenika, kojih je zaista bilo, ubijani i civili. Ono što piše u turskim udžbenicima je „poražavajuće“, kaže Rafi Kantian, predsednik nemačko-jermenskog društva.

Prećutkuje se i da je proterivanje Jermena poslužilo da se Mala Azija i Anatolija etnički očiste kako bi se stvorili uslovi za etnički čistu tursku državu. Švajcarski istoričar Hans-Lukas Kieser zločin nad Jermenima opisuje kao radikalni projekat mladoturske vlade koja je „tokom Prvog svetskog rata težila uspostavljanju potpunog državnog suvereniteta u čisto tursko-muslimanskoj zemlji u Maloj Aziji“. Kieser nastavlja: „Sve što je bilo na putu ostvarenju ovog cilja smatrano je egzistencijalnom pretnjom“. Turski učenici o svemu ovome još uvek ništa ne znaju.

Reiner Hermann, Frankfurter Allgemeine Zeitung, 26.03.2015.

Preveo Novak Guslov

(Peščanik.net, 24.04.2015)

DW: CIA zatvori u Rumuniji?

Rumunski zvanični su godinama tvrdili kako u njihovoj zemlji nije bilo tajnih zatvora američke obaveštajne službe – CIA. Dokaza navodno nema, ali jedan intervju bi to mogao da promeni.

Dugo vremena se o tome ćutalo, a sada je intervju bivšeg predsednika Jona Ilijeskua u Rumuniji digao veliku prašinu: U razgovoru sa autorom Ilijesku je indirektno priznao postojanje zatvora CIA. On doduše ne govori o zatvoru već o lokaciji. Na prelazu 2002. i 2003. godine, „naši američki saveznici tražili su od nas jednu lokaaciju“, reako je Ilijesku. On je potom kao šef države u principu odobrilo taj zahtev. Gde je bila ta lokacija, ne zna, kaže ilijesku, o detaljima se brinuo tadašnji šef predsedničke administracije i šef za nacionalnu bezbednost, Joan Talpeš. Do sada je Ilijesku uvek negirao da mu je bilo šta bilo poznato u vezi sa tajnim zatvorima CIA.

Srušena kuća, na tajnom mestu

Ilijesku kaže da ništa ne zna o aktivnostima na toj lokaciji. „To je bio gest uoči našeg pristupanja NATO“, rekao je Ilijesku. Rumuni su se već borili u Avganistanu i na Bliskom istoku i želeli da pokažu da su dobar saveznik. „Nismo se mešali u to šta Amerika radi na toj lokaciji.“Da sam tada znao, ono što je kasnije postalo poznato, naravno da ne bih dao odobrenje,“ priznao je Ilijesku. „Naučili smo iz toga da ubuduće budemo pažljiviji sa takvim zahtevima.“

Joan Talpeš potvrdio je Ilieskove informacije u razgovoru sa autorom – i čak navodi detalje: Ilijesku mu je dao „odrešene ruke“ da reguliše zahtev Amerikanaca. On je obezbedio jednu zgradu u Bukureštu koju je CIA koristila od 2003. do 2006. Godine. Ta zgrada više ne postoji, a gde je tačno bila, Talpeš neće da kaže.

Ilijeskuove i Talpešove izjave su uzburkale celu Rumuniju – na kraju krajeva, pitanje tajnih zatvora CIA u Rumuniji, pre više godina, dugo je bilo predmet istrage parlamentarne komisije, koja je 2008. došla do zaključka da nema dokaza da je CIA Rumuniju koristila za tranzit zatvorenika, niti o tajnim zatvorima.

Šta je radila parlamentarna komisija?

Uprkos detaljima koji su izneli Ilijesku i Talpeš, bivša šefica komisije, Norica Nikolaj, danas poslanica Evropskog parlamenta, ostaje pri svojoj izjavi. „Lokacija ne znači automatski da je to bio zatvor. Mislim da je CIA jednostavno imala kancelariju u kontekstu saradnje sa Rumunijom, što je svuda normalno između obaveštajnih agencija.“

Predsednica rumunske organizacije za ljudska prava APADOR-CH, Marija Nikoleta Andreesku, ocenjuje rad Komisije kao „neefikasan“. Odgovorni kao što su Ilijesku i Talpeš nisu intervjuisani, nisu dovoljno proverene informacije o tranzitu zatvorenika CIA preko Rumunije, iako je na raspolaganju bilo dovoljno indicija iz drugih međunarodnih izveštaja, kao što je onaj Dika Martija iz 2006./2007.

APADOR-CH zastupa u Rumuniji, između ostalog, zatvorenika CIA, Abd al-Rahim al-Naširija, koji je u oktobru 2000 navodno planirao napad na razarač USS Cole u Jemenu i koji je rekao da je od 2003. do 2006. godine bio mučen u Rumuniji. Al-Naširi je u maju 2012. podneo tužbu protiv rumunske države, presuda još nije doneta.

Zbog mučenja dva zatvorenika koji su trenutno pritvoreni u Gvantanamu, Poljska je u februaru ove godine osuđena od strane Evropskog suda za ljudska prava i mora da plati novčanu kaznu. U Litvaniji, gde je takođe bio zatvor CIA, tužioci su početkom aprila pokrenuli novu istragu.

Kento Fersek

(Дојче веле, 25. 4. 2015)

Ако не пратите друштвене мреже

Ово писмо треба оставити приватним извршитељима ("упутсво" које кружи Фејсбуком)

Ово писмо треба оставити приватним извршитељима („упутство“ које кружи Фејсбуком)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4fx



Categories: Преносимо

Оставите коментар