Василије Клефтакис: Православни ораторијум „Марија“ (аудио)

Возећи се аутом, на грегоријански Велики петак, и слушајући музику на холандском „Радију 4“, који иначе емитује искључиво озбиљну музику и емисије на културне теме, имао сам необичан и леп доживљај – по први пут сам се „суочио“ са једним савременим православним ораторијумом у коме, по дефиницији, важну улогу игра и инструментална музика, што – колико ми је до недавно било познато, није често у православној музичкој култури[1], а одломак који сам том приликом чуо оставио је не мене необично дубок утисак. Нажалост, вожња је кратко трајала, али сам успео да запамтим да је спикер поменуо име композитора: Калиопе Цупаки (Calliope Tsoupaki), а да је назив ораторијума „Марија“. Та музика имала је снажне грчке националне конотације, а гласовни део је заснован на византијској традицији црковног појања. Спикер је казао да је премијера била 2012. г. – баш опет око Великог петка, а да је композитор желела да своје дело конципира полазећи из оптике Богородице – те Мајке свих мајки, која размишља о рођењу, животу и смрти Њеног Сина на Крсту.

tsoupaki

Калиопе Цупаки (Calliope Tsoupaki) 

Желећи да га целог саслушам и набавим плочу са том музиком, обратио сам се писмом редакцији „Радија 4“, и уредница ми је одговорила да, нажалост, комерцијални снимак (плоча) не постоји, али ме је посаветовала да се обратим композитору која би ми, можда, могла помоћи, и дала ми је њену адресу електронске поште. Погледао сам на интернету податке о њој[2]. Написао сам јој писмо, с молбом да ме упути како да дођем до те музике. Она ми је љубазно одговорила да плоча никада није снимљена, а да она размишља да музику можда пласира на YouTube, и питала ме да ли сам православан, пошто ми је презиме грчко. Почела је преписка… испричао сам јој о себи, о томе да помало сарађујем са српским сајтом „Стање ствари“, који осим друштвених и политичких тема, ставља снажан нагласак и на православље. На то ми је послала снимак концерта из 2012. г. из Амстердама, који сам – радећи за сајт током Страсне и Светле недеље на текстовима митрополита лимасолског Атанасија и протојереја Андреја Ткачова[3] – слушао, а дубоко верујем да ми је та музика својим благотворним дејством помогла да дођем до бољих и жељених израза у њиховом посрбљавању.

То ми је, опет, дало идеју да предложим г. Лазићу да – по први пут – на сајт дође и музика. Зашто да не? Мада је, у литургијском смислу, за православне цркве музика неприхватљива (осим звоњаве звона – бар у руској цркви: „перезвон“ и др.[4]), али ово је ораторијум, дакле стриктно говрећи, није део литургије, а мислим, не желећи да намећем свој укус, да ипак некима од нас може да се допадне и пружи духовно задовољство. Г-дин Лазић је то прихватио, а и композитор ми је дала сагласност да се објави. Дакле: слушајте, и просудите сами.

Калиопе Цупаки: „Марија“

______________________________

[1] Прим. В.К.: Убрзо после тога сам увидео да је ипак без много напора могуће наићи на неколико примера – наводим два руска са тонским записом и два српска (нажалост, без тона). Аутор двају руских је митрополит волоколамски Иларион  Алфејев. То су: „Страдање по Матеју“, а други је „Божићни ораторијум“. Српски су:  Стеван Христић: “Васкрсење“ из 1912. г. и  ораторијум „Голгота јасеновачка“, из 2013. г., који је компоновао Александар С. Вујић на основу поеме Ранка Павловића „Дамари јасеновачки“, која је постала либрето за ораторијум.

[2] Прим. В.К.: Грчка пијанисткиња и композитор, рођена је 1963. године. На Атинском конзерваторијуму дипломирала теорију музике и клавир, постипломске студије завршила у Хагу, на Краљевском конзерваторијуму, у класи познатог холандског композитора Луиса Андрисена 1992. г., после чега се бавила композицијом и наступала као пијаниста, а од 2007. г. је и сама постала  професор композиције на Краљевском конзерваторијуму.Осим клавирских композиција и композиција камерне и оркестарске музике, има и композиције православне духовне музике – најпознатија од којих је (пре „Марије“) „Пасија по Луки“ (https://www.youtube.com/watch?v=HMrVodSylSw), али ова је у традиционалном православном духу (без музике).

[3] Прим. В.К.: Митрополит лимасолски Атанасије: Смисао страдања и васкрснућа, Стање ствари, 11. 4. 2015, и

Протојереј Андреј Ткачов: Небо и земља или Светла и Страсна седмица, Стање ствари, 17. 4. 2015.

[4] Прим. В.К.: По дефиницији речника Брокхауза и Ефрона (СПб.,1890-1907), то је по Уставу Православне цркве благовест која се врши уз неколико црквених звона, и то на по једном, по реду. Прво се удара у велико звоно, па у средње, па у мало, итд. Тај начин се назива  „звон перебором“, и установљен је Уставом за чин крунисања монарха и супруге, понекада пред литију, пред освећење воде, при износу тела покојника из дома, изношењу крста на средину храма приликом неких празника, као и на Велики петак и Велику суботу,  посвећењу у архијерејски чин. Осим ове врсте звоњења, постоје још три – а илустрована су тонским примерима на следећем линку: http://bellschool.ru/videouroki/p-01


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-4ae

Advertisements


Категорије:Васељенско стање

24 replies

  1. Veoma zalim sto SPC ne prihvata koncerte (ni muziku) u crkvi.

    Imao sam cesto priliku da slusam koncerte u zapadnohriscanskim crkvama,
    uznesen cistotom i bogatstvom zvuka u tom izuzetno akusticnom i bozanskom prostoru.

    Mislim da nema valjanog razloga da Crkva svome stadu uskracuje to zadovoljstvo.

    Свиђа ми се

  2. Zapadno-hriscanske crkvene zgrade su u velikoj meri od „Doma molitve“ postale koncertne dvorane, sto je mozda bolje nego turisticka svratista. Samo neupucen ili pakostan moze pozeleti da se slicno dogodi u (srbskoj) svetinji gde se sluzi Sveta Liturgija.

    Свиђа ми се

  3. @Deda Djole – @Don Quixote: Пикантно сучељавање супротстављених ставова двају (српских? православних?) латиничара! @Deda Djole : У тексту се јасно каже да треба правити разлику између православне литургије (без музичких инструмената, изузев звона) и ораторијума/кантата са религиозним текстовима, па зато и не видим неко залагање за синтезу – тј. увођење и инструменталне музике у православне цркве (али не неопходно и у само богослужење). @Don Quixote: А, који су Ваши аргументи против концертног извођења ораторија и у православној цркви – али изван литургијске службе? И – шта Вам је ово:“ Samo neupucen ili pakostan moze pozeleti da se slicno dogodi u (srbskoj) svetinji gde se sluzi Sveta Liturgija“. Да ли ДОК се служи, или уопште узев ГДЕ се служи? Осим тога – говорећи о (србској) светињи- шта оно рече св. Апостол Павле у својој посланици Галатима: “…Нема више Јеврејина ни Грка, нема више…“? Зар, по Вама нису све православне светиње истоветно свете – или су, по Вама, само србске светије од осталих?
    Уосталом – не би било лоше погледати уоколо, и у прошлост – за почетак (http://forum-slovo.ru/index.php?topic=13301.0 ) – бар за оне који разумеју руски, архиепископ Тулчински и Брацлавски, Јонафан је о том питању написао врло занимљив и илустративан текст.

    Свиђа ми се

  4. @Dubinjin — Vama izgleda smeta „srbski“ makar napisan i latinicom, a pridev je spomenut zato sto D.Djole „zali sto SPC“ (dakle srbska PC) jos nije pretvorena u muzicku pozornicu. Inace, moj stav je istovetan i za sve ostale pomesne pravoslavne crkve GDE se prinosi Sveta Zrtva. Argumente mozete naci u Jevandjelju, na primer tamo gde Gospod bicem isteruje prodavce i menjace novca. Istina, tamo muzikanti nisu spomenuti, ali ko hoce da razume, uz malo truda uspece.

    Свиђа ми се

  5. Tokom srednjeg veka crkve i manastiri su bili centri kulture i izvori duhovnosti.
    Danas su mnoge crkve uglavnom prazne. Koncerti bi verovatno pred ikonostse
    Privukli i one koji nisu vernici.
    Mocartov rekvijem, Pasija Svetoga kneza Lazara, Testament Vladike crnogorskog P. P. Njegosa . . . zasto da ne u crkvi, medju svecima na freskama ?

    Свиђа ми се

  6. Инструментална музика је била присутна још у Св. Софији у Цариграду, у време Јустинијана. Извињавам се на информацији…

    Свиђа ми се

  7. @ Василије Клефтакис
    Много Вам хвала на прилогу, и на српском и на енглеском. Био сам слободан да оратаријум „Марија“ подијелим многим нашим љекарима да дијеле пријатељима у иностранству заинтересованим за православну духовност. Такође, и Редакцији за уметничку музику Радио – Београда, у којој су одушевљени и моле за дозволу да емитују ораторијум.

    Свиђа ми се

  8. Још је цар Давид у Старом завету своје псалме певао уз музички инструмент „psalterion“. Додуше и данас вам отац Војислав Билбија из Холандије може отпевати који псалам уз гитару… а у неким црквама можете уз Жику хармоникаша одирати и Бечки валцер http://beograd.in/novotarije-koje-definitivno-razaraju-zivi-organizam-srpske-pravoslavne-crkve/

    Свиђа ми се

  9. @ Славиша Лекић. Само што отац Војислав Билбија није отпао од српске православне цркве. Не збуњуј људе. Билбија је православни свештеник из СПЦ. Није му пало на памет да га неки кре… поново крсти.

    Свиђа ми се

  10. Ти би св. императора Јустинијана да анатемишеш пошто је у Св. Софији користио инструменте? Бивши попе, олади.

    Свиђа ми се

  11. Ономад неко рече за ове унијате попове: Ови свештеници као да су дошли из Легије странаца, певају, свирају, скачу и поскакују, говоре све светске језике, ко зна колико пасоша имају… Свачим се баве само не оним на шта се заветоваше, тако да мир и духовно исповедање наше светоотачке вере морамо тражити ван такве цркве и извбегавати овакве весељаке. Многе наше цркве Србије су озвучене и чује се музика и појање у току целог дана, тако да не знам која је сврха уласка у цркву. Шта чини музика? Опушта вас до греха, деконцентрише, весели, одгања мисли и улепшава их… Српском народу је потребан духовни вођа, а не овакви заблудели синови рокенрола и којекаквих белосветских схватања. Њихове екстра способности у умешности (мисли се на савремене СПЦ епископе и унијатске попове у православљу, који се баве рокенролом, свирају гитару итд.) не би смеле да се уносе и користе као успех и величају унутар цркве. Хвала Богу мени овакви свештеници нису потребни а коме јесу… рече глас из Српског народа.

    Што се лично мене тиче, ето, ја стварно не знам шта се дешава рецимо у Ватикану (?), јер нисам нигде крочио из свог села!

    Свиђа ми се

  12. Хвалим Бога што оваквог отера од цркве! „Шта чини музика? Опушта вас до греха, деконцентрише, весели, одгања мисли и улепшава их…“ По овом талибанисању, све старозаветнике а и Исуса у пакао, јер људи слушали музику. Овај распоп је већи од цара и пророка Давида који је свирао на жице?! Јустинијана који је инструменталну музику користио у најзначајнијем православном храму? Лекићу, врни се у своју мрачну рупу, нама мрак немој да проповедаш.
    Него, не рече нам, пошто си се прекрстио код Акакија, а и овога остави јер није довољно православан, да се ниси поново негде крстио? Реци и нама да не би лутали, да дођемо до тог православног дијаманта код кога си сада, па да се у њега крстимо… Ваљда си се код тога поново крстио, пошто Акакије нема благодати. Како је Акакије могао да ти да благодат кад је и сам нема? Ако је има, зашто си га оставио? Кажи нам реч, па душа да нам се спаси:)))

    Свиђа ми се

  13. Рећи ћу ти попе, али ако ми кажеш да ли си ти у ствари крштен, троструким погружењем или су те само испрскали, па си наводно као „крштен“? Акo си само упрскан, то си тада недокрштен, а ако си недокрштен, онда нам много о теби говори.

    Али, пустимо овог попа што шибицари и бави се подметачинама, прошли пут ми „набаци“ да сам тамо нешто о Ђoковићу, вереоватно писао, шта ли, сада ми убаци да је Цар Давид свирао на жицама… па то сам и рекао, свирао је на лири….

    Него већ када смо код оваквих екуменистички пацифиста није згорег да кажемо коју реч о екуменистичкој секти која нам данас пропагира „хипи-православље“, што молим читаоце да узму ово за озбиљно и беже од оваквих што даље, као од jеда љуте змије“!

    Јер је eкуменистичка секта узурпирала трон св. Саве и лажно се преставља као СПЦ није само јеретичка организација (у строго еклисиолошком смислу), она је у чисто социолошком смислу екстремно непријатељска јер пропагира дефетизам а њени прваци јавно промовишу конформизам, индивидуализам и сваки други материјализам. Они се у основи наслањају на Толстојевску јерес (непротивљења злу). Православну веру су синкретисали са хипи идеологијом и другим сличним пројектима злочиначког Тависток института (Tavistock Institute) и добио се франкештајн који се једино може детерминисати појмом ,“хипи-православље“ . Екуменистички жречеви и фах-идиоти радо филозофирају на тему „човека“, дакако апстрактно. Они кажу наш идеал је „свечовек“ опет апстрактан, разуме се. То није истински православни „свечовек“ о коме је волeо да пише св. Николај Велимировић и други свети оци јер тај „свечовек“ за разлику од екуменистичког лажног „свечовека“ је прво био „човек“. Света црква никад није укидала природне законе (Божје законе природе) и прихватала је човека онаквог какав јесте са свим својим назначењима (идентитетима). Света црква је прихватила чињеницу да у палој природи нема једнакости. Све у природи је неједнако што имплицира хијерархијски однос. Сама чињеница да постоји градација тј. хијерархијски однос на свим нивоима, дакле међу половима, расама и народима, породицама… логично указује на разлике. Те разлике су јасно уочљиве на свим нивоима и имају како опште карактеристике тако и појединачне спецификуме (у оквиру назначења). Чим дакле постоје разлике, хијерархијски однос и градација, опште и појединачне карактеристике и спецификуми све то имплицира (по закону опстанка) и на квалитативни однос међу разликама (супериорно-инфериорно, боље-горе, јаче-слабије, интелигентније-глупље…) И све то света црква никада није спорила нити покушавала да укине. Света црква је само сведочила истину да је Богочовек Христос (и свебог и свечовек) изнад свега тога (дакле не да је то небитно или да не постоји него да је мање битно од чињенице да постоји нешто изнад пале природе). Света црква је учила и учи да човек треба да задржи сва своја назначења (идентитет) полни, крвни (расни-народни), породични… и да себе надогради већма духом свише тј. на свог „човека“ надогради „свечовека“. То је истинско учење свете цркве, а екуменистичка секта учи да су разлике међу половима, расама (народима), породицама… малтене небитне и да је битно само бити „људско биће“ тј. некакав „човек“ недефинисан и апстрактан а за таквог човека је велики Joseph de Maistre волeо да каже: „У свом животу сам сретао многе мушкарце и жене, Фанцузе, Италијане, Немце, Хришћане, муслимане… али никад нисам срео, човека“.
    Екуменистички „свечовек“ је заправо живот без садржаја (vita absque substantia). Њима су полови, расе, народи, породице… сви једнаки у складу са учењем (теорија уравниловке) јудео-масонске секте (јудео-масонска секта је мајка екуменистичкој секти, а свима им је отац, ђаво) „слобода-једнакост-братство“ (fr. Liberté, égalité, fraternité). Екуменистичка секта има задатак да од православних направи антихристове поданике, а то се не може десити ако се од верника не направе зомбији и телетабиси. Човек без идентитета постаје корисни роб. Конкретно заменити апстрактним то је девиза екуменистичких агената. Од православног витеза треба направити либералног чиновника, који, дакако, редовно плаћа порез и увек подржава сва дешавања која му се инсталирају. Од Милоша Обилића треба направити Новака Ђоковића (овде првенствено мислим на општи образац, а не нужно на личност). Света црква је вековима клесала ратника и оплеменила га коначно од њега направивши витеза крсташа (по архетипу свештеника и анђела светог ратника) који бије свети рат, а екуменистичка секта сада тог витеза претвара у службеника своје фирме и апстрактног филозофа у служби синкретистичко-релативистичких хорор-фантазија. Зато су данас назови хришћани тако млитави, бљутави и управо одвратни. Пацифистичке звери које уништавају и последње остатке мужаственог патријахата. Материјалистички клонови лишени било чега племенитог и очајне урбане (или руралне свеједно) животиње које саме себе уједају од беса незадовољни, али ипак непокајани јер им гордост пробија горње границе плафона.

    Свиђа ми се

  14. Што се Акаија тиче, нисам пришао Акакију већ ГОХ-у ИПХ Синоду и Архиепископу Калинику. Требао сам организовати нашу дијаспору, која није желела бити у екуменистичкој цркви. Међутим, Акакије је то стопирао, а да нисам знао због чега? Касније се разјаснило, он ме није сматрао да могу стојати у Истини, јер сам дуго био свештеник екуменистичке СПЦ.

    Ево како је писао о мени на једном њиховом форуму (на енглеском):

    Sorry and bless father! Father Slavisa served in the official Church 15-20 years. He does not have a spiritual childs, nor anyone came with him to True Orthodoxy. Is not that strange? When he was with us he has a strange behavior. We do not know him. Father Slavisa upon his return to Serbia from HOCNA, when he was through Archbishop Kalinik again received from schism, he asked OCA Bishop Nicholas to take him into the clergy (The Right Reverend Bishop NIKOLAI 5170 Evaline Street, Las Vegas, Nevada 89120 (702) 858-7801.) Is not it a scandal? (If you want you can check:vladyka.nikolai@gmail.com)
    Bishop Akakije has right because he don’t sent father Slavisa to America as a representative of the Serbian TOC.

    Ево и оригиналног линка: http://www.euphrosynoscafe.com/forum/viewtopic.php?f=2&t=9260&start=98

    Свиђа ми се

  15. Ево, сада можете да видите делиријум од кога вас је ава својим отровним језиком чувао! Лик је против музике, иако зна да је увек постојала у цркви (од Старог завета па наовамо). Он прича о некој „својој (светој)“ цркви и „свом“ Писму. Наравно да никад не одговара на питања, то је карактеристика ове нове секте, јер стари јеретици су учествовали у дискусијама са православнима. Ови не. Узме да помене владику Николаја или Јустина, али не прихвата крштење цркве у којој су се ови упокојили.
    Онда почиње да хули на апостола Павла који експлицитно вели да „у Христу нема ни старог ни новог, нема више Јудеја ни Јелина, нема више роба ни слободног, нема више мушког ни женског, јер сте сви ви један (човек) у Христу Исусу“ (Гал. 3, 29). Почиње да проповеда Писмо по Лекићу! Да дескриминише људе. Павле му је био хипик! Рокер. Свејеретички масон-екумениста:)). И са Павлом и са Писмом може да се измотава замењујући тезе. Већ сам рекао да је тешко гледати ово демонско поседнуће…

    Сада, у најкраћем око крштења. Канонски се налаже да се крштење врши тростуким погружењем. Против тога нико од православних нема ништа. То је формални део крштења. Постоји онај суштински. А то је вера у Тројицу, односно у Бога. Нико од старозаветних пророка није био крштен. Они су у паклу? Не, у рају су. Разбојник на крсту, да ли је у паклу? Није. Исус сам то говори. Није трократно погружен у воду. Црква зна за крштење у крви. Крштење ваздухом и песком. Канонски прихвата крштење јеретика ако је извршено у име Тројице, а не због форме. Не крштава вода или човек, него Дух Свети. Вода треба у свим нормалним случајевима. Најранији списи чак говоре о живој (текућој) води. Реци или потоку. То је најранија канонска одредба. Но, проблем је што поток може да буде плитак. Као и река. Нема погружења. Облива се. Ваптизо у грчком не мора нужно да значи и погружење. Нигде ни на једној икони православној не видимо да Крститељ гњури Исуса. Полива га. Знамо да су били голи. Да ли је Лекић показао к*** пред Акакијем? Да ли је Лекић икад видео крстионице (баптистерије) у православним црквама од античких времена? Само у реткима може да се неко погњури.
    Ја сам крштења формално обављао на оба начина. Како су прилике налагале. Али је увек било крштење у име Оца, Сина и Светога Духа. Да ли су мене као бебу гњурили, ја то не знам. Да ли су Николаја или Јустина гњурили, ни то не знам. Не зна ни овај јеретик Лекић. Само му је у једном тренутку пало на памет да му нешто фали. Мислио је да је то форма, јер није укапирао да му мозак фали.

    Свиђа ми се

  16. @ Лекић, Ђуровић

    Ово је један од најлепших текстова на Стању ствари, добили смо ексклузивно право да објавимо ораторијум грчке композиторке. Мислио сам да и сами можете схватити да га не треба загадити вашим полемикама – али очито није тако. Дакле, АКО БАШ МОРАТЕ, наставите на другом месту.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

    Свиђа ми се

  17. @Славиша Лекић: Када бих казао: „Срам Вас било“, то би подразумевало да мислим да то можете разумети – али, на жалост, не верујем да можете. Практично из свега што пишете избија МРАК, мрак у оном буквалном и преносном смислу. Жао ми је само што Вас г. Ђуровић удостојава одговора, мада је то ипак у неком смислу и добро – баца мало светлости да потисне тај Ваш мрак.

    Свиђа ми се

  18. @Зоран Ђуровић

    Некакве простачке изразе које упућујеш, да би тобож другог опружио за „мрак“ говоре о теби не о дотичној личности.

    Заборављаш да живимо у Новом, не у Старом завету. Ако је сам Господ Крштен троструким погружењем о чему имамо ми судитити? Тачно је да се може крстити чак и влажном земљом (рецимо у ратним условима) али када се стекну нормални услови докристити дату особу. Но ми нисмо у тим условима, сада у миру. Додуше, да се мало нашалимо, може се особа крстити и у капи воде, под условом, да та кап буде толика да облије свог човека.

    И на крају, не знам да ли си чуо за Апостолско 50. правило, па га препоручујем да га прочиташ : Ако неки епископ или свештеник не учини (изврши) у једној тајни (крштења) три погружења, него једно, које се даје на спомен смрти Господње, такав нека буде свргнут. Јер, Господ није рекао: „У Моју смрт крстите“, него је рекао: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“ (Мт. 28,19).

    @Иоанн Дубињин само кратко: ако је у Вама „светлост“ оно што је мрак, колика ли Вам je тек тама?

    Свиђа ми се

  19. Куриозитет. Оргуље су на Запад дошле из Цариграда. Наиме, император Константин V их је послао франачком краљу Пепину Кратком 757. Његов син, Карло Велики је наручио сличне оргуље за своју капелу у Ахену 812, што је означавало почета западне црквене музике.
    Верујем да је ово интересантан податак за читаоце СС.

    Свиђа ми се

  20. http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/UmeceUmiranja/UmeceUmiranja23.htm
    Увек сам се питао да ли Грк, Рус, Србин или Американац… другачије доживљавају веру православну. Мени је био најближи руски доживљај, иако сам се са Грцима редовно сусретао и путовао често у Грчку,а нисам се упуштао да ли то има везе са генима или са утицајима које сам током живота примао. Можда због тога,на почетку, нисам успео да овај ораторијум доживим на духовном нивоу. А онда постепено је до мене допирао дух тог народа, истовремено тако блиског и тако далеког, пребогата историја и могао сам у оквиру својих скромних могућности да га слушам непристрасно и православно, повремено,чини ми се, одиста се издижући се изнад душевног нивоа (музику нам је зато подарио Бог). Не умем да изразим другачије осећај, нисам, ето, пронашао бољи начин да се захвалим г. Клефтакису и Стању ставри на овом дару.
    Што се историје оргуља тиче, можда би био користан овај текст, на руском је:
    http://www.maykapar.ru/articles/instruments_01.shtml

    Свиђа ми се

  21. Da li neko zna razlog zabrane duhovne muzike u nasim crkvama ?

    Свиђа ми се

  22. Kad bi SPC dozvolila koncerte u crkvi, to bi bio znak otvaranja, znak prihvatanja necega sto je prihvaceno od mnogih crkava u svetu.

    U odnosu na druge crkve (i religije), nasa crkva je vrlo mala. U Aziji na pr postoje mnogo vece, jace, starije, strukturisanije i mozda duhovnije crkve od nase.

    Nepostovanje i negiranje drugih religija radja gradjanske ili verske ratove. U srednjem veku, centralna Evropa je bila potpuno opustosena ratovima izmedju protestanata i katolika. Danas vidimo radjanje rata izmedju sunita i siita.

    Put ekumenizma je put mira i put sloge medju religijama.

    Свиђа ми се

  23. Stice se utisak da su anti-pravoslavni (anti-Crkveni) provokatori vrlo aktivni na ovom sajtu.

    Свиђа ми се

  24. @Deda Djole
    @Don Quixote
    Наравно! Деда ђоле је посебан случај.Мало мало, па се прави наиван. Питам ја њега а у којим то све црквама у свету се свира музика? И које су то друге цркве у свету покретале и водиле ратове? Мени се чини, да је католичка црква нема конкуренцију у наметању силом своје вере. Тешко, да може, да буде узор у било чему! Питам се, како зна, да црква ускраћује „задовољство своме стаду“? Чова под старе дане правио анкету, шта ли?

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s