ДОЊА ГРАДИНА – Полагањем венаца на спомен обележје у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, почела је церемонија обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.
Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић.
У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор…
Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.
Премијер Србије Александар Вучић поручио је у Доњој Градини да је мали злочин који је учињен над српским народом колико су „наше главе високо“ и додајући да не мисли у територијалном, него у духовном смислу:
„Живела Српска! Живела Србија! Живела слобода! И слава онима који су дали своје животе за ту слободу“, рекао је премијер Србије. Он је додао да српски народ не пристаје за смрт и да ће се борити за живот и да се жртве које су пале никад не забораве.
„Мали је ваш злочиначки подухват колико су наше главе високо, не у територијалном него у духовном смислу. Преостаје нам да подигнемо главу, високо, и кажемо: ви, крвници, урадили сте свој посао, али слабо“, додао је Вучић.
После премијера Србије, присутнима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је истакао да су се на овим просторима увек водили ратови без потребе.
Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и „српски Аушвиц“.
За датум обележавања узет је 22. април – дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.
Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.
Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар „Симон Визентал“, у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
НДХ је у једном надмашила нацисте – била је једина држава која је имала посебне логоре за децу – Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.
Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора „Јасеновац“, формиран је у августа 1941. године.
Премијер Вучић: Јасеновац понор који морамо премостити
Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем, казао је данас премијер Србије Александар Вучић рекавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.
Вучић је, на церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац, на спомен обележју у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, поручио да на том месту јасно српски народ каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род, и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.
Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.
„Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране“, нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети.
Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет; или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.
Према његовим речима Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а да ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају.
О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве.
„Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно“, поручио је Вучић.
Он је истакао да Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације.
Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања, подвукао је он.
Мржња која је градила Јасеновац и Градину је страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно – морамо и можемо, али је страшно.
„С тога овде можемо само две ствари овде да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста, која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо: ви крвници сте урадили свој посао, али слабо, ми смо опстали и живимо. Живи Србија, живи Српска”, нагласио је Вучић.
„Ево нас са обе стране Дрине и немамо намеру да одемо било где, немамо намеру да се склонимо. Никада нећемо да нестанемо. Ми смо Срби где год да живимо и шта год други да нам раде. Ми смо баш они Срби који хоће и могу да буду велики народ. И не требају нам нове територије, не треба нам промена граница на Балкану, поштујемо све друге, поштујемо Босну, поштујемо Хрватску, никакав рат нећемо. Подићи ћемо себе на своме. Изградићемо и запослићемо. Створићемо и то што створимо биће толико велико колико смо и ми велики“, подвукао је он.
Колико је за време Другог светског рата Јасеновац био својеврсни понор људске врсте,, како је наставио Вучић, на нама је да тај понор премостимо истинским и искреним праштањем, и пруженом руком помирења савремених генерација свих овдашњих народа.
То је, према његовим речима, потез који захтева свест и одговорност за будућност, а изнад свега храбар потез који морамо учинити сви заједно.
„Данас недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу јасно кажемо: Не пристајемо на смрт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати. Мали је тај ваш злочиначки посао колико су наше главе високо и Србија и Српска велике, не територијално већ духовно, не да би некога нападале, већ да би пркосно опстајале и снажно напредовале. На данашњи дан кажемо поносно и уздигнута чела: Живела Српска, живела Србија, слобода и вечна слава онима који су ту слободу овде направили и нама у је аманет оставили“, закључио је Вучић у свом говору.
Данас се обележава „Дан сећања“ на жртве геноцида усташког концентрационог логора Јасеновац, у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075 , успело да се домогне слободе.
Церемонији у највећем стратишту тог логора, у Доњој Градини у Републици Српској, поред премијера Вучића присуствује и председник РС Милорад Додик, као и члан Председништва БиХ Младен Иванић.
У логору Јасеновац убијено је 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
(Сајт Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 19. 4. 2015)
ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ
- Иван Максимовић: Премијеру, који су то посао усташе у Јасеновцу урадиле слабо? (КМ Новине, 20. 4. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-49R
Categories: Вести над вестима
Извесни енглески историчари издали су шест књига, које су публиковали у Лондону од 1971 до 1976 године о британској спољној политици у току Другог светског рата под насловом “BRITISH FOREIGN POLICY IN THE SECOND WORLD WAR”, где су једноставно умањили број српских жртава али не и јеврејских. У трећем тому “Британске спољне политике” у поглављу XLI “Британска спољна политика према Југославији” о масовним покољима Срба у тз. Независној Држави Хрватској, која је била под окриљем немачких и италијанских окупатора донели су свега шест редова ( с. 279). Ево што кажу Енглези о том зверском клању незаштићеног цивилног становништва Срба, Јевреја, и извесних родољуба у НДХ под хрватским усташким режимом поглавника Анте Павелића:
„Павелић је, с прећутним одобравањем и безусловно уз активну помоћ окупационих снага, организовао 1941 систематске покоље хрватских Јевреја, као и Срба кроз ‘независну државу’, нарочито у северној и западној Босни. Број жртава је непознат: цифра вероватно није мања од 5О,000 Јевреја између 50,000 и 100,00 СРБА…“ (Види: Woodward, L. British foreign policy in the Second world war, London, 1971/76).
Имајућиу виду да је хрватски поглавник Анте Павелић био британски шпијун од
1926 године, што је између осталих посебно истакла проф. др Смиља Аврамов на једном предавању у Београду о књизи Карлхајнца Дешнера (Види:
http://nacionalnasvets.org.yu ), шта се онда чудимо што о јасеновачкој трагедији и данас ћуте дипломатски представници западно-европских и америчких империјалиста, које у свету оличава свемоћни реакционарни и субверзивни естаблишмет тријалиста: идолатриске организације чаробњака међународне масонерије, римских католичких темплара и кабалиста… Они једноставно и данас помажу и спроводе мрачне планове хрватских усташа и клерикалаца, које је започео Анте Павелић 1941, а довршио Фрањо Туђман 1995 године уз помоћ тз. “међународне заједнице” коју оличава свемоћни естаблишмент западно-европских и америчких империјалиста у Вашингтону, Њујорку, Лондону, Бриселу и Риму…
Истини за вољу, извесни стари и нови гебелсовци, ревизионисти-манипулатори и страни плаћеници намерно умањују српске жртве хрватског – усташког режима у тз. Независној Држави Хрватској, како би унели пометњу у једно особито осетљиво питање. Они и данас дрско настављају да воде гебелсовску борбу против србског народа у удруженом злочиначком подухвату и по инструкцијама њиховог идола Адолфа Хитлера :
“Убијајте без сажаљења, мушкарце, жене и децу… На крају крајева, ко
данас више говори о истребљењу Јермена…” – “Kill without pity, men, women and children… After all, who speaks any more today of the extermination of the Armenians…” (Види: Transcript of The Nuremberg Trials as reported in the New York Times, November 24, 1945, – Транскрипти Нирнбешког Суда према извештају “New York Times” od 24. новембра 1945).
“Премијер Вучић: Јасеновац понор који морамо премостити
Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем, казао је данас премијер Србије Александар Вучић рекавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.”?!
Праштање је лични чин, и не може нико ни за кога да прашта, па ни Вучић и
њему слични /ЦИВИЛИ, а има и КЛИРИКА?!/ не могу то чинити у име и за рачун СРБСКОГА НАРОДА.
Осим тога, да би се некоме нешто опростило, тај мора да тражи ОПРОШТАЈ и да се каје.
А то није ни у назнаци од стране ЈАСЕНОВАЧКИХ, ПРЕБИЛОВАЧКИХ,
ЈАДОВИНСКИХ, ГЛИНСКИХ, СИСАЧКИХ, ЛИВАЊСКИХ, ГРМЕЧКИХ,
КОЗАРАЧКИХ… КРВНИКА – ЊИХОВИХ ПОТОМАКА, па, према томе,
нема никаковг опроста – ни на овом, ни на оном свету.
Крв невино побијених, само преко 100000 србске деце деце, вапије за осветом:
“ГОВОРИ ГОСПОД: ОСВЕТА ЈЕ МОЈА!“
А мир ће завладати оног тренутка када се буде извршила КРВАВА ПРАВДА
БОЖИЈА НАД ЗЛОЧИНАЧКИМ ПОТОМЦИМА ЗЛОЧИНАЧКИХ ПРЕДАКА –
УСТАШАМА, и на овом и на оном свету.
Јер, Срби су опростили својим крвницима, самим тим што им нису узвратили
истом мером, али потомци крвника то нису схватили, па настављају стопама
својих предака крвника, и тако призивају на себе КРВАВУ ПРАВДУ БОЖИЈУ!!!
Драган Славнић
Mirko
Molim bilo koga od kvalifikovanih, informisanih i dobronamernih posetilaca ovog portala da pokusaju dati tumacenje zasto Josip Broz (Hrvat) koji je bio predsednik Jugoslavije 35 godina nikada nije posetio bivsi ustaski Logor Jasenovac.
Postoje planovi za podizanje spomenika u Beogradu i Donjoj Gradini, sto je za pozdraviti, iako se vec dosta kasni. Realizaciju ovih planova bi financijski pomogli Srbi iz celog sveta. Pozdrav Redakciji i posetiocima portala “Stanje Stvari”.
@Mirko
На Ваше питање, зашто врхунски светски политичар није нешто урадио или зашто је урадио тешко је одговорити. Мислим немогуће је! Оно на шта бих Вас потсетио, је чињеница, а она није спорна, да смо за његовог вакта, у школи учили, да је побијено преко 700.000 Срба, Јевреја, Цигана и осталих. За његовог вакта је направљен и Меморијални споменик. За његовог вакта, ретко који политичар није отишао да се поклони сенима побијених! Ишло је по цело министарство! Потсетићу Вас, да су каснија истраживања дошла до података о знатно мањем броју побијених. Мени је из наведеног, очигледно, да су, од њега, и цифре и значај сећања на Јасеновац били подржавани. А зашто се лично није поклонио сенима побијених, тешко да можемо сазнати. Како ући у мозак “највећег крвника” српског народа, за каквог га проглашавају и многи “озбиљни” историографи. А какве му још све “способности” и “заслуге” приписују, па како да га ми обични људи разумемо и објаснимо, зашто нешто није урадио?
Зашто Тито није са својим партизанима /нажалост – већином Србима/ ослободио Јасеновац, може бити разлог гриже савести због чега је /Тито/
избегавао да посети Јасеновац.
Разлог је и то да се он престаљао као Хрват, и тиме би недвосмислено признао
историјску кривицу Хрвата за злочин – геноцид над Србима, само зато што су били Срби – православци.
Интересантно је да је и српски патријарх Иринеј избегао посету Јасеновцу
када је био у Загребу за време преседниковања Иве Јосиповиће, иначе од њега
похваљен за свесрдно залагање за екуменизам.
Разлог не посећивања Јасеновца од стране српског патријарха Иринеја може
бити и чињеница, да се на улазу у спомен парк /стратишту/ Јасеновац налази
натпис да је Јасеновац ”СПОМЕНИК ЖРТВАМА АНТИФАШИСТА”, и да ту нема
ни ”С” од СРБА.
А да се лицитира са бројем побијених Срба, сваке године све мање и мање,
потврћује и говор председника Иве Јосиповића током посете израелског председника /имена се не сећам/, када је поменуо бројко од око 100000 побијених срба, око 80000 Јевреја и пар десетина хиљада Цигана.
Разуме се да израелски преддседник није ни прстом мрднуо, оком трепнуо
на ту лаж Иве Јосиповића о броју побијених Срба, али да је овај погрешио
за пар стотина Јевреја, то би био дипломатски скандал.
На ту скандалозну изјаву Иве Јоспиовића нико од званичника србских /цивилних и црквених/ власти није реаговао?!
Драган Славнић
Zahvaljujem se Draganu i Slobodanu na odgovorima na moje pitanje i njihovim komentarima. O ustaskom logoru Jasenovac je objavljen ne mali broj knjiga. Vojni istoricar Antun Miletic je dugo radio sa svojim timom na rasvetljavanju istorijskih cinjenica vezanih za Jasenovac i objavio tri velike knjige. Jedna od njih je sadzavala samo podathe o ubijenima. Postavlja se pitanje kako je moguce da broj umorenih civila, uglavnom Srba, moze da toliko varira, posto to ipak nije bila tabu tema (ili se meni cini). A mozda detaljnije istrazivanje nije bilo prioritet komunisticke vlasti zbog bratstva i jedinstva.
Београдско издање “Политике” објавило је занимљив чланак под насловом “Бирократија је опустошила земљу и некажњено ужива благодет” из пера Милана Чубрића, партизанског комесара и носиоца Споменице, који је отркрио део истине о скандалу хрватског усташко-комунистичког доглавника Ивана Крајачића “Стеве”, који се десио приликом откривања споменика у Јасеновцу. Ево шта Чубрић дословно каже:
“Наиме, добро је познат скандал Ивана Крајачића Стеве приликом откривања монументалног споменика убијеним логорашима где је убијено или заклано око седам стотина хиљада Срба, Јевреја, Цигана, антифашистичких настројених Хрвата и комуниста. На ову значајну свечаност, којој су присуствовале и делегације свих наших република и покрајина, био је позван и Иван Крајачић, као председник Сабора Хрватске. Међутим, Крајачић није дошао на откривање споменика, већ се задржао у лову крај Јасеновца. Стигао је тек око један сат после подне и навратио у ресторан, где је био припремљен ручак за највише узванице. Ушао је припит у ресторан где су ручавали највиши југословенски руководиоци међу којима и делегација бораца из Србије, коју је предводио њен представник, народни херој Раја Недељковић. Онако припит Иван Крајачић бацио је шешир, окренуо се према делегцији Србије и повикао: ‘Марш ван, четници! Овдје почивају поштени Хрвати! – А тај логор градили смо за вас Србе, четнике…’ На овај испад Ивана Крајачића, председника Сабора Хрватске, члана ЦК СКЈ, народног хероја Југославије и носиоца Ордена Лењина, сви су устали. Делегација Србије, а касније и друге делегације демонстративно су напустили ресторан… Све ово није сметало да Иван Крајачић до последњег дана живота слови као члан Савета Федерације…” (Види: Милан Чубрић, Бирократија је опустошила земљу и некажњено ужива благодети – Као ратни комесар и носилац Споменице мислим да Драгосавцу и сличнима није место у Централном комитету, Политика, Београд, 7. август 1989).