Мирослав Лазански: Анатомија хеликоптерске трагедије

Генерал Љубиша Диковић није благовремено обавештен о лету јер је заменик командант Здружене оперативне команде генерал-мајор Славољуб Јанићијевић био недоступан док је био на базену Војне академије

Мурал у Земуну – грађани исказали поштовање према страдалој посади и здравственим радницима (Фото: Р. Крстинић)

Мурал у Земуну – грађани исказали поштовање према страдалој посади и здравственим радницима (Фото: Р. Крстинић)

Све док истрага и тужилаштво не кажу своју последњу реч, беспредметно је оптуживати било кога за трагедију хеликоптера Ми-17 из састава РВ и ПВО, несрећу у којој је изгубљено седам живота. Јавност тражи одговоре, но можда су одговори у следећим чињеницама.

Наиме, по члану 170 Правила службе Војске Србије, који је донет 3. априла 2012. године, министар одбране има право да на захтев државних органа или на захтев локалне заједнице, нареди ангажовање јединица Војске Србије на задацима „треће мисије”, то јест помоћ цивилима. По члану 171 исто право има и начелник Генералштаба, али и команданти оперативних састава нивоа бригаде.

Дакле, министар одбране Братислав Гашић зове генерала Предрага Бандића, команданта 204. авијацијске бригаде, и тражи да се размотри могућност хеликоптерског превоза болесне бебе из Новог Пазара за Београд. Генерал Бандић се информише о метеоролошкој ситуацији и обавештава министра да су услови за лет тешки, скоро немогући.

Нешто касније, генерал Бандић зове министра Гашића и информише га да су се у међувремену метео-услови побољшали и да је могуће извршити полетање, али да није поштована стандардна процедура за мисије тог типа. Министар наређује да се, због хитности, крене, а да се процедура обави што пре. Генерал Бандић о лету и задатку обавештава Оперативни центар РВ и ПВО, као и команданта РВ и ПВО генерала Ранка Живака, који тражи да се строго води рачуна о метео-ситуацији. У 19.57 вођа хеликоптера, пилот Омер Мехић, зове Оперативни центар РВ и ПВО и најављује лет и маршруту.

У 20.12 хеликоптер Ми-17 полеће с аеродрома Батајница. Одредиште је Рашка, у повратку је одредиште Војномедицинска академија. Алтернативна места слетања су аеродроми Лађевци, Батајница и Сурчин. У 20.20 Оперативни центар система одбране још има времена да заустави лет хеликоптера Ми-17 због евентуалног лошег времена. Он то не чини, јер је заменик командант Здружене оперативне команде, генерал Јанићијевић, у том тренутку био на купању, на базену Војне академије, па о свему није на време обавестио начелника Генералштаба, генерала Љубишу Диковића.

Од 20.05 па све до 20.45, Оперативни центар система одбране, то јест Здружена оперативна команда по НАТО стандардима није била у вези са генералом Јанићијевићем. После је он именован у комисију за испитивање узрока трагедије као заменик шефа комисије… Шеф комисије је генерал Јовица Драганић, заменик начелника Генералштаба.

Архивски снимак: Ми-17 на спасилачком задатку (Фото: Т. Јањић)

Архивски снимак: Ми-17 на спасилачком задатку (Фото: Т. Јањић)

У извештајима комисије РВ и ПВО спомињу се обдукцијски налази, према којима су у крви и у урину двојице чланова посаде хеликоптера пронађени трагови алкохола. Истрага је установила да је докторка на аеродрому Батајница на почетку дежурства посаде хеликоптера Ми-17, извршила лекарски претполетни преглед за сву петорицу, пети члан посаде није ни полетео на кобни задатак, и оверила печатима да су способни за летење. После су се два члана посаде, наводно, упутила у кафану „Пилот” у близини аеродрома. Зашто су, према тој причи нашег извора, наводно напустили дежурство и како су се, по тој верзији, нашли у кафани показаће истрага. Међутим, докторка их касније није прегледала…

Је ли пилот мајор Омер Мехић имао искуства на слетању на Аеродром „Никола Тесла”? Имао је велики број сати слетања управо на том аеродрому за послове фирме „Циклонизација” из Новог Сада.

Питање процедуре није узрок трагедије хеликоптера Ми-17, његове посаде и путника. Да се није пошло по бебу из муслиманске средине чули би се приговори с разних страна да би то свакако било урађено за српску бебу. Шта мислите, ко би то у Војсци Србије рекао да се не лети, ако је накнадни метео-извештај био релативно добар? Је ли генерал Диковић био обавештен пола сата раније, или касније, нема везе са трагедијом. Да ли су на Аеродрому „Никола Тесла” били новинари и ТВ камере, нека истрага и то открије. Ако су били, зашто су били? По редовном радном задатку или због неког другог плана? И зашто је контрола летења Аеродрома „Никола Тесла” сугерисала посади да слети код њих?

Све остало су спекулације и беспризорна политизација једне несреће, глад за тиражима, сензацијама. Крв и сузе, то је наша јавна сцена…

(Политика, 6. 4. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3ZN



Categories: Преносимо

6 replies

  1. Лазански, са прилично великим закашњењем, поставља следећа питања:

    “Да ли су на Аеродрому „Никола Тесла” били новинари и ТВ камере? Ако су били, зашто су били? По редовном радном задатку или због неког другог плана? И зашто је контрола летења Аеродрома „Никола Тесла” сугерисала посади да слети код њих?“

    Затим, иако су сви остали данима уназад постављали ИСТА питања, пише:

    “Све остало су спекулације и беспризорна политизација једне несреће, глад за тиражима, сензацијама. Крв и сузе, то је наша јавна сцена“.

    Слично ради и његова уредница.

  2. Омбудсман војинства у акцији 🙂 Једина корист од њега је што смо сазнали где се купају београдски генерали.

  3. Трагично је то што је војни хелокоптер са посадом и бебом, у тренутку непосредно пре слетања, био ПРЕДПОЧИЊЕН ЦИВИЛИМА ИЗ КОНТРОЛЕ ЛЕТА АЕРОДРОМА “НИКОЛА ТЕСЛА“, а то свакако, није и не може бити ни по једној процедури.
    Да ли је у просторијама контроле лета на а. “Н.Т.“ било војника, нарочито
    официра за безбедност, чија је брига, приоритет број 1 – БЕЗБЕДНОСТ ПОСАДЕ
    И ХЕЛИКОПТЕРА?
    Није било, и зато је контрола лета аеродрома “Н.Т.“ могла да врши психолошки
    притисак и утицај на пилота, да слети баш на тај аеродром, наводно због околности да је прихват бебе обезбећен баш на том аеродрому.
    Пилот Омер Мехић, имајући у виду тај моменат, а у немогућности да контактира
    свог непосредно представљеног из 2о4. авио-бригаде, а не нарочито официра
    за безбедност, учинио погрешан одабир – под психолошким притиском цивила из контроле лета а. “Н.Т.“!!!
    Ко стоји иза тако категоричног захтева контороле лета – ЦИВИЛА, којим
    поводом и из којих и каквих разлога???

    Драган Славнић

  4. Трагично је то што су хеликкоптер и посада, непосредно пре слетања на . “Н.Т.“
    били предпочињени цивилној контроли летења – цивилима, а што не може
    и није ни по једној процедури ни једне озбиљне војске у свету.
    У просторијама цивилне контроле лета морао је бити присутан војник, нарочито официр за безбедност, чија је првенствена дужност да се стара о
    безбедности летилице и посаде.
    Од војника никог није било, и зато је цвилна контрола лета могла врло несмотрено да врши неку врсту психолошког притиска на пилота пок. Омера Мехића, тврдњом како је све организовано за дочек и преузимање болесника.
    Таквом тврдњом, а у немогућности да се непосредно посаветује и затражи мишљење од свог првопредпостављеног, а нарочито официра за безбедност,
    пок. омер Мехић се одлучио за слетање на а. “Н.Т.“?!
    Остаје нејасно због чега је контрола лета била толико и тако сугестивна у односу на пилота, и тако га психолошки омела у правилном доношењу одлуке?!

    Драган Славнић

  5. Из прилога које је министарство одбране објавило (Лазански није стигао ни до тих прилога, баш касни,) види се да су тачне тврдње да су бебу на аеродрому чекали министри одбране и здравља:

    Пуковник Горан Павловић у изјави каже да је добио позив од генерала Бандића који му је саопштио да ће се слетање бити на ВМА и да ће тамо чекати медицинска екипа: “У даљем објаснио ми је да ће се слетање извршити на хелиодром ВМА а да ће на тој позицији чекати медицинска екипа за прихват детета и да ће вероватно бити присутни министар здравља РС господин Лончар и МОРС господин Гашић. Хитност извршења задатка била је императив“.

    Генерал-мајор Ранко Живак у писаној изјави потврђује поменути начин издавања наређења, међутим, у вези с тим, каже да је у разговору са бригадним генералом Бандићем констатовао да се поново издају задаци супротно важећим процедурама и да би било боље да су преко Кабинета Министарства одбране обратили Генералштабу, доставили све податке, јер их “доводе у незгодну ситуацију“. “При чему ми је Бандић рекао да има изричитио наређење министра одбране за наведени задатак. Рекао сам му да би било добро, ако се буде поново чуо са министром или лицима из његове пратње, да пошаљу захтев преко кабинета МО и ОЦ СО са расположивим подацима са терена ради припреме“, стоји у изјави Живака.

Оставите коментар