Владимир Петровић: Трећесрбијанска превара

Дешавања око самовољног отпуштања 19 радника ЈКП „Информатике“ од стране директора из организације зване „Трећа Србија“ навеле су ме да напишем овај текст који представља хронологију афера наведене организације.

t-srbija-1

„Што се грбо роди, вријеме не исправи“

Пођимо од самог чина оснивања политичке организације. Њени оснивачи су група људи окупљених око Мирослава Паровића, бившег члана ДСС-а, и Александра Ђурђева, активног у невладином сектору Новог Сада, који су водећи кампању као Покрет Двери – „За српски Нови Сад“ успели да уђу у Скупштину Града Новог Сада. Будући да централа покрета оличена у „старешинству“ није била заинтересована за учешће у власти њеног новосадског огранка из разлога поштовања предизборног слогана „Сви су исти“, поменута двојица са осталим одборницима са листе Двери улазе у широку коалицију окупљену око Српске напредне странке. Дајући подршку новој новосадској власти успели су да добију по коалиционом споразуму на управљање два новосадска предузећа ЈКП „Лисје“ и ЈКП „Информатика“, Културни центар Новог Сада, као и два члана Градског већа.  Немајући сопствено име нити идеју након што су иступили из Двери поменута двојица узимају име и идеју Николе Варагића „Трећа Србија“ о чему је он обавештавао разне институције.[1]

У Регистру удружења грађана под називом „Трећа Србија“ стоји организација коју је основао поменути Варагић и чији је он законски заступник. У претрази ће вам искочити и друго удружење под називом “СРБИЈА ИМА БУДУЋНОСТ-ТРЕЋА СРБИЈА” и то је заправо пуно име политичке организације коју су основали Александар Ђурђев и Александар Протић јесени на зиму 2012. године након уласка у новосадску власт, а којој у Регистру удружења стоји да јој је област остваривања циљева „образовање, едукација, привреда и култура“?! На овај начин су избегли строге услове прописане Законом о политичким странкама за оснивање политичке странке и скупљање 10.000 потписа подршке.

varagic-ts

Афере у низу

Најжешћи у критици тзв. „Треће Србије“ био је новосадски радио 021, нарочито преко свог интернет портала. Афере су се ређале и овде ће бити наведене само поједине које су остале у сећању аутора. Остале су доступне на интернету.[2] Прва запажена афера десила се средином јануара 2013 године непуних четири месеца од преузимања ЈКП „Информатике“ кад је директор постављен на то место од стране одбегле групе одборника закључио уговор са осигуравајућом кућом „Согаз“ и „Делтом ђенерали“ повећавајући тако износ који су Новосађани до тада плаћали на име осигурања неколико пута. У јануару са децембарским рачунима су аутоматски обрачунали и износ новог осигурања по принципу „ако прође прође“, односно ако се не одјавите са осигурања са тим рачуном наставићете да плаћате 300 динара некој осигуравајућој кући са којом је наведена група ушла у „дил“.[3] Следећа афера је штампање 200.000 ЦД-ова са музиком Слободана Тркуље од стране ЈКП „Информатика“ што је укупно коштало Новосађане 300.000 евра.[4] Шта ће једном предузећу које се бави  обједињеном наплатом комуналних рачуна спонзорисање ЦД-а било ког уметника, ником и никад неће бити јасно.

Афера која се у неколико периода покретала тицала се поделе новца из градског буџета културним удружењима преко Градске управе за културу.[5] Дакле, на јавном конкурсу за доделу средстава из буџета града за пројекте из области културе, новац су добила удружења оснивана неколико месеци пре поделе средстава од стране функционера и људи блиских тзв. „Трећој Србији“. Износи која су њихова удружења грађана добила за 2013. годину крећу до неколико милиона динара по удружењу.

Друго новосадско јавно предузеће ЈКП „Лисје“ којим је управљао кадар и руководство делегирано од стране Александра Ђурђева и Мирослава Паровића је убачено за само годину и по дана управљања у дугове, а радници који су остали у њему примају са закашњењем „минималац“[6]. Током предизборне кампање и непосредно након ње плате су им касниле три месеца.

Финале бахатости

Након кампање за републичке изборе марта 2014. године у коју су челници тзв. „Треће Србије“ уложили више десетина милиона динара извучених из новосадских јавни предузећа и директно из буџета града долази до прекомпоновања градске власти у којем наведени губе ЈКП „Лисје“ и члана Градског већа за културу. Доживевши крах на изборима, на којима су освојили само 2500 гласова Новосађана, долази до промене тактике овог удружења грађана. Одједном се од средине 2014. године не може чути реч критике од стране њиховог дојучерашњег огорченог критичара званог радио 021. Процурео је у јавност фебруара 2015. године разлог због којег је то тако.[7] Наиме, радио 021 и ЈКП „Информатика“ су септембра 2014. године склопили уговор чији је предмет сарадња у виду куповине радијског времена односно, лаички речено, рекламирање монополистичког јавног предузећа. Крајем исте године због тешкоћа у функционисању ЈКП „Лисје“ је било приморано да се путем технолошког вишка реши вишка запослених створеног понајвише за време управљања директора из „Треће Србије“. Како би смирили чланство, двојац на челу (Ђурђев и Паровић) доноси одлуку да сопствене чланове – раднике, њих 22-оје, који су проглашени вишком у ЈКП „Лисје“ и добили отпремнине пребаци у ЈКП „Информатика“. Због ове чињенице радницима у ЈКП „Информатика“ пада зарада за 10 посто у јануару и фебруару. Врхунац ове афере је незаконита подела отказа од стране директора 19-орици запослених без икаквог упозорења радницима и без обавештавања синдиката и оснивача предузећа Града Новог Сада.[8]  Због ове чињенице је у граду повишена тензија, а синдикат је одржао протест петка 27. марта у 15 часова. На седници скупштине града одржане истог дана избиле су на површину тензије између заменика градоначелника Новог Сада Борка Илића и  Мирослава Паровића. Поступајући мимо обавештавања званичних структура Новог Сада оличених у градоначелнику и заменику градоначелника о смањењу броја запослених, ова група људи је изашла из сваког моралног оквира и заслужује смену са својих позиција. Надаље се надам и кривичним процесима против одговорних за све овде наведене афере како би Србија имала будућност, што иначе стоји у званичном називу овог удружења грађана.

(Српски културни клуб, 29. 3. 2015)

_______________________________

[1] http://www.srpskikulturniklub.com/treca-srbija

[2] http://www.teleprompter.rs/sve-malverzacije-i-prevare-trece-srbije-da-li-je-vreme-za-izbore-u-novom-sadu.html

[3] http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Informatika-nametnula-osiguranje-Novosadanima.html

[4] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2013&mm=05&dd=08&nav_category=12&nav_id=711947

[5] http://www.021.rs/Novi-Sad/Vesti/Treca-Srbija-podelila-novac-za-kulturu-svojim-udruzenjima.html

[6] http://www.teleprompter.rs/zaustavite-kriminalce-treca-srbija-izvlacila-novac-iz-jkp-lisje-za-predizbornu-kampanju.html

[7] http://www.teleprompter.rs/prodali-se-za-1-700-evra-treca-srbija-potplatila-radio-021-da-ih-vise-ne-kritikuje.html

[8] http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/544681/BURA-U-NOVOM-SADU-Zbog-19-otkaza-radnici-Informatike-od-sutra-u-strajku


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3VD



Categories: Преносимо

6 replies

  1. Као допуна овог чланка: данас у „Политици“ објављују да је „Трећа Србија“ ипак постала партија интеграцијом са „Богатом Србијом“ Захарија Трнавчевића! Како је и мој омиљени Милован Бркић почео да рекламира „Трећу Србију“ пред њима је свијетла будућност авангарде радничке класе и националне масе.
    Још једна фуснота из новије политичке историје Србије: када су два суперинтелигентна момка оснивача Демократске странке, била најурена од Ђинђића који је тада постављао своје, како их је звао „бољшевике“: Весића, Стајковца и сличне, одлуче се да региструју више различитих партија из спектра који би могао да некоме буде користан. Напишу програме и прикупе по тада потребних 100 потписа. Када је којем политичком расколнику требало да оснује „нову“ партију, ако већ није био опскрбљен од Станишићевих људи, обраћао се њима. Тако су продали једно пет партија (скоро трећину каснијег ДОС-а), по умјереним цијенама који су им омогућиле да лијепо преживе кризне године и напредују у интелектуалном раду коме су се посветили.

  2. @Александар Живковић
    Злоупотребљавате своје место у Уредништву! Која су то два „супер“ и тако то најурена?
    Прочитајте поново, шта сте написали и да ли ко може, да написано разуме.

  3. Г. Млинаревићу,
    Да ли Вас је ко наљутио па овако према ни кривом ни дужном г. А. Живковићу?

    Но, не јављам се због тога – г. Живковић засигурно не злоупотребљава овај сајт својим луцидним коментарима (а и за њега, као и за све остале, важе иста правила кад је у улози коментатора: има чланова редакције којима су коментари брисани, верујте ми!).

    Једино бих се са Вама могао сагласити да су коментари г. Живковића толико добри да је штета да се само ту „баце“ јер имају снагу најбољих ауторских текстова.

    Хвала на разумевању,
    Александар Лазић

  4. @ Стање ствари
    Да ли сам ја нешто друго рекао о ономе што као коментар поставља? Лично ме је погодило, када је саопштио, да смо СВИ у праву. Такву будалаштину нисам још чуо, а ни доживео, да су сви учесници, Цејовиц, мускетири и ја, истовремено у праву? Зашто га узимате у заштиту? Надам се, да је за толико способан, да своје коментаре из свакодневног живота објасни. Нисам довољно поткован, да разумем коментаре који се тичу православља, али подржавање Цејовица, уз чињеницу, да му супруга има два презимена, за мене је потпуно неразумљиво. Можда СТАЊЕ СТВАРИ то разуме, па очекујем и да ми објасни. Господин Живковић, иако му је то питање постављено, избегао је одговор. Помозите му! Надам се, да сте спремни, да погледате и упоредите све његове коментаре.

  5. @ Слободан Млинаревић
    Нажалост, не могу да саопштим имена прво најурених, потом домишљатих људи у нашем политичком животу. Сада су универзитетски професори са специјалностима далеко од дневне политике, стеченим на поштен начин и великим интелектуалним трудом.
    Питање о женином презимену сам примјетио, али је полемика око сјајног чланка Ирине Марковић, отишла у толико нежељеном правцу, да сам мислио да је одговор сувишан. Но кад инсистирате, даћу Вам га: одлука је била моја, а не женина, из сљедећег разлога: Живковић има много, многи који су имали неког претка Живка, ми смо Живковићи тек подјелом чевских Марковљана на Јововиће (поп Мило, Новак Рамов..), Милијиће, Живковиће… А родослов и коријене знамо од 1435. године. Иначе у Старој ЦГ (Катунској нахији), има више Цуца Живковића, него Чевљана. Жена ми је Брђанка, Морачанка, са карактеристичним презименом Вујисић („Меденице, Ракочевић и Вујисић, братства љута“, пјева господар Никола у „Морачком колу“). И они сви воде поријекло од Богића Морачанина који је доша у те предјеле међу старо становништво, послије Косовског боја. Како смо ми Староцрногорци мало „племићи“ у односу на Брђане, ја сам желио да то лијепо презиме Вујисић, које је глумчина Павле изврнуо за „ј“ (није ни чудо:ђед му је био бригадир и велики јунак, отац окружни начелник, а он „само“ глумац), слушам и даље.
    Из овога видите да сам само у некој грешци могао да изједначим Вас и Вуко(жено)мана, ако сам ту грешку начинио, примите моје извињење.

  6. @Александар Живковић
    Ја молим за извињење! Цејовиц не заслужује никакву подршку од Вас. Запрепастило ме је, да му и минамално повлађујете. Не заслужује! То ме је изазвало да споменем и презиме Ваше супруге. Надам се, да разумете, да ја немам ништа против тога и да то мени не смета. Цејовиц, као очигледан примерак лицемера успе и нас, да доведе у смутњу. Извињавам се, поново и молим Вас, да не дозволите да се овде размахује. Ако су га сви други „бановали“ и ако је професионални „дисидент“, банујте га и овде.

Оставите коментар