Љубинка Боба Недић: Колеге, ово не сме да прође!

Оно кроз шта тренутно пролазимо није ништа према ономе што нам се спрема!

Да би се дошло до потребног смањења од 6,5% запослених у јавном сектору, а што је захтев ММФ-а, план је следећи:

lanci-2

Из просвете треба отпустити 10% радника, а из осталих делова јавног сектора 3% (негде 0%, негде 6%)!

Тада ће Србија од ММФ-а добити у октобру кредит којим ће се финансирати плате и пензије до марта. (Да ли се због тога остали у јавном сектору не буне због смањења плата?) При том не прави ММФ план отпуштања, већ је само зацртао 6,5%. Све остало је план Владе. Наше министарство је очигледно на тај план пристало.

Први корак је укрупњавање норме, где би они који остану без часова добили отпремнину и отказ. Отпремнина ће бити 150 евра по години стажа, али у проценту у коме су имали норму на коју су запослени. Ко је имао 30% норме, неће добити 150, већ 50 евра по години стажа.

То мора да се заврши до 1. септембра ове године.

Уколико се на тај начин не стигне до броја од 10000 отпуштених, следећи корак је подизање недељне норме са 20 на 22 часа. Тада ће се примењивати они чувени критеријуми за проглашавање технолошких вишкова, у којима је најважнија социјална карта и број деце, а не квалитет рада. О родбинским и страначким критеријумима, да и не говорим!

Очекује се да ће се наредне године захтевати отпуштање још 10000 просветних радника.

Далекосежно, отпуштање у високообразовним установама води и до смањења квоте на државним факултетима, и фаворизовања приватних факултета.

Када је требало смањивати плате, смањили су их линеарно, без обзира на то што су у просвети биле најниже.

Сада, када треба отпуштати, неће бити линеарног отпуштања, већ ће просвета опет поднети најтежи терет!

Разумем да су власти коју је обележио манир завршавања факултета за пет дана, образовани људи трн у оку. Разумем да посланицима власти треба мезотерапија, а првој дами гардероба светских креатора. Разумем и да градоначелницима треба рођенданска журка са 400 гостију, а запосленима у Народној банци Србије клупице да одмарају ноге (не знам стручан назив тог помагала). Разумем и да у локалним самоуправама седе полуписмене преклапачице трепавица са платом већом од наше и мажу нокте по цео дан. Разумем и младеж из министарстава жељну Тајланда. Разумем и нелегалне викендице од 200 квадрата, поклоњене возне паркове, хектаре, шуме и воћјаке. И Београд на води разумем. И деливерy унитс и Блера. И Београд унакажен плакатима, и митинг подршке генијалним мерама штедње. И губиташе који гутају милионе евра на дан. И Бајатовићевих 20000 евра месечно, и Јоргованкиних пет и по. И 63000 саветника са просечном платом од 109000 динара. И Гашићево куповање локалних телевизија у целој Србији.

Све разумем.

Само нас не разумем.

Хоћемо ли се и даље сврставати по колонама и синдикатима? Хоћемо ли се и даље делити на храбре и кукавице?

Хоћемо ли пристати на то да само ми поднесемо жртву за бољу Србију 2058. године?

Министарство је пристало. Већина синдиката је пристала.

Ако смо се напасли траве и довољно одблејали, можда је време и да се пробудимо. Синдикати нека се опамете под хитно! Престаните да се пребројавате и мерите колико је ко коме преотео чланова, да не бисте сви заједно остали без чланства! Браните професију!

Када су нацисти дошли по комунисте,

ја сам ћутао,

јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,

ја сам ћутао,

јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце,

ја се нисам побунио,

јер нисам био синдикалац.

Када су дошли по мене,

није преостао нико да се побуни.

Мартин Нимелер

П.С. Све што сам навела у тексту је тачно. Немојте ме питати откуд знам, јер вам не могу рећи. Они који ме познају, повероваће у ово што сам написала. Ви који ме не познајете, ипак поверујте. Много ће мања штета бити ако се испостави да сам вас ишта слагала, него ако се касно уверите у то да нисам.

Објављено уз дозволу аутора блога Клотфркет.

(Клотфркет, 25. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3SP



Categories: Преносимо

8 replies

  1. А синдикалне вође, уместо да бодре чланове да издрже, да смишљају начине да штрајк опстане на 30 минута до крај године, донели су колегама неке папире којима их сукобљавају с директорима школа који су им спасли већи део плате …

  2. Штрајк од 30 минута не може да донесе резултате. Као ни делимични штрајк дела школа. По мом мишељњу да би штрајк дао резултате тј. да би били изнуђени уступци Владе морају да као главни адут употребе тоталну обуставу наставе и да се то деси у што већем броју школа. Питање је само какви уступци су могући (не какви су стварно могући него за какве су просветари спремни да се изборе). Можда би Влада и изашла у сусрет кад су плате у питању а да остане отворено питање колико ће људи бити отпуштено. А кад се запрети отказима колективи који нису снажно уједињени крену са разним подметачинама, гледањем да се сачува сопствена позиција а таква ситуација одговара властима.

  3. Подсећам да је једини штрајк који је до сада донео резултате за нарпедњачке владе штрајк адвоката који су месецима обуставили рад и довели правосудни систем у један озбиљан проблем. Просветари имају већу потенцијалну снагу али немају тај ниво јединства (додуше сигурно не ни тако добре финансије да могу да се рвају са Владом).

  4. Потпуни штрајк је незаконит, под један, и, тешко остварив (тачније – практично неостварив), под два. Најдужи штрајк у историји српског школства, како кажу, сасвим довољно може да жуља и срамоти ову власт, само да се одржи, за шта још постоје извесне шансе.
    Прича о потпуном штрајку је типично српска – максималистичка, бомбастична, неразумна, краткога даха.
    Разуман приступ штрајку, који се заснива на стварности и могућем, на доброј организацији, упорности и мудрости – да ли је просвета кадра за то?

  5. Сваки штрајк у просвети ће имати знатно више изгледа када председнике синдикалних организација држава више не буде плаћала масном свакомесечном надокнадом од 12 посто на плату. Многи од оних који су остали у штрајку и по први пут изгубили ту привилегију, сада су спремни да заврше са штрајком само зато да би им је држава вратила.
    Синдикати морају да се одвоје од државе.

  6. Хоћете да се кладимо да оваква обустава рада неће дати практично никакве резултате? Благо речено њима је свеједно да ли ће наставници да упишу 30 или 45 минута, оцене су заведене, матура одржана, идемо на распуст. А ако најава отпуштања ДЕСЕТ ПОСТО радника из једног сектора није довољан разлог за драматичне мере онда не знам шта јесте. И да се разумемо, ја не радим у просвети и нисам директно заинтересован шта се у том сектору дешава. Типична српска прича нису радикалне мере него кукавно савијање главе и прича ма може и горе. Па онда лепо чекајте да сваких шест месеци “усклађују“ примања, да деградирају професију и уништавају образовни систем а запретите им неодољивим ударом скраћењем наставе на 43 минута.

  7. Нема потребе за клађењем и било каквим надгорњавањем. Просвети је потребна подршка, а не савети. Подршка увек и на сваком месту. Када изађу на протест, треба се ПРИДРУЖИТИ. Подршка родитеља би такође добро дошла. Једноставно, морамо показати, да смо уз просветне раднике.

  8. Ја сам само за законит штрајк, дуг и истрајан. Он је, можда, могућ.

    Уђете у „драматичне мере“ (практично немогуће код нас, или Ви знате за такву идеалну просвету код нас), власт изабере једну или неколико школа за казну и поотпушта све наставнике у њој и замени их онима с бироа. Шта би онда? Да им препоручите тужбе преко српског судства, или заштиту наших синдиката?

    Ја не верујем ни у овај законит штрајк много, наставници су нам махом неосвешћени, колебљиви, лако међусобно завадљиви и завидни, попуштају на први притисак, синдикалне вође махом корумпиране додатком на плату од стране државе.
    Ево вам прве јаке мере: нека се синдикални председници, као најодговорнији и најсвеснији, прво изборе да их више не плаћа држава. Ето вам теста за драматичне мере.

Оставите коментар