Облогован: ИПАП као скраћеница за окупацију

Не пишем већ данима. И то што пишем није ничему…

Земља ми је капитулирала.

И шта бих даље писао…

ne-nato

Некада давно, имали смо Лазара, Марка, Милоша… Стефана… Карађорђа, па опет Милоша… Војводу Путника, мајора Гавриловића, хиљаду и триста каплара/деце/тинејџера који су без поговора бранили Отаџбину.

Ако ћемо поштено, имали смо и Бошка Буху, Иву Лолу, 27. март…

Шта имамо данас…?

Данас имамо… ИПАП!

Скраћеница за окупацију. На ово су у мени поскочили сви наведени преци. Изређали су се у овом посту. Ни један од њих то не би потписао.

Они су положили своје животе да наша деца буду слободна и безбедна. Од сваке војске. Од сваког тиранина. Од сваког зла.

Ми смо обесмислили њихове жртве и пружили нашу децу „на извол’те“…

ИПАП је обесмислио сваки Тијанин закон, сваки закон наше земље. Војници НАТО-а пошто су нас ’99. бомбардовали из ваздуха, данас могу са нама да раде шта год пожеле… Могу да нас погазе тенком, да нам силују девојчице, да отимају децу, да транспортером прођу на црвено, да раде шта год им се прохте на нашој територији, а наша Влада се обавезала да ништа тим поводом неће предузети, него ће свако евентуално гоњење препустити НАТО-у…

После бомбардовања, „жуте куће“, Гораждевца, 11. марта…

Да ли МИ као народ, заиста можемо да прогутамо ово…?

Наслов и опрема: Стање ствари

(Облогован, 23. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Rn



Categories: Преносимо

Оставите коментар