Игор Шолтес: Папа уводи Србију у ЕУ

Сигуран сам да ће због реформи у Србији морати да буде плаћена политичка цена, поручује у интервјуу за „Политику” члан делегације ЕП и унук југословенског политичара Едварда Кардеља

Игор Шолтес (Фото: Б. Билбија)

Игор Шолтес (Фото: Б. Билбија)

Др Игор Шолтес, словеначки посланик у Европском парламенту и потпредседник Одбора за контролу јавних финансија, унутрашњу трговину и заштиту потрошача, боравио је ових дана у Србији као заменик шефа делегације ЕП на чијем је челу Словак Едуард Кукан. Шолтес је члан посланичке групе Зелених и делегација Спољнополитичког одбора ЕП, задужених за Србију, Албанију и Молдавију и ово му је прва посета Србији у својству европског посланика.

Међутим, Београд му је добро познат јер је у њему провео део свог детињства. То све можда и не би било посебно занимљиво широј јавности, да Шолтес није унук некадашњег другог човека Југославије Едварда Кардеља.

Највећи део каријере наш саговорник провео је бавећи се питањима јавних финансија и јавних набавки. Пред последње европске изборе формирао је своју листу у Словенији, групу грађана, и успели су да освоје један посланички мандат. Претходно, девет година био је председник Рачунског суда Словеније, државне ревизорске институције.

На овој позицији сукобљавао се с бившим премијером Јанезом Јаншом. На његов захтев, смењен је и словеначки министар за заштиту животне околине у влади Борута Пахора, Карл Ерјавец, који се ипак вратио у врх власти и данас је шеф словеначке дипломатије.

Какав је став Европског парламента према евроинтеграцијама Србије?

Парламентарна делегација је усвојила документ о напретку Србије у евроинтеграцијама и дали смо политичку оцену о процесу кључних реформи и стања људских права. Са српске стране осећа се искрена жеља и воља да се иде према Европи. То су нам поручили и председник српске владе, председница парламента и сви остали људи из политичког врха с којима смо се ових дана сусретали. Мислим да ту нема дилеме, али ова жеља мора да буде преточена у акције. Предстоји још много реформи које треба урадити. Сигуран сам да ће због њих морати да буде плаћена одређена политичка цена, што је неминовно.

На седници коју сте имали заједно са српским Одбором за евроинтеграције посебно је апострофирано прошлогодишње одржавање геј параде?

Говорило се и о томе, али треба знати да ни у ЕП нису једнородни ставови о овом питању, и тамо постоје конзервативније политичке снаге. У разговору с премијером Вучићем, он је изразио очекивање да ће на овогодишњој геј паради, односно паради поноса, бити ангажовано мање полицајаца за заштиту учесника него на прошлој и то је позитиван знак.

Шта вам је још рекао премијер?

Изнео је своја очекивања од Европе, пренео је гледишта Србије и рекао да се иде у даље реформе. Али, мени је, исто тако, био веома занимљив разговор с вашим омбудсманом Сашом Јанковићем, који је оставио велики утисак на мене. Он је говорио о некој сасвим другој Србији, имао је другачију причу од оне коју смо могли да чујемо од званичних политичара.

Омбудсман има другачију верзију истине од Вучића?

Сигурно да нам је причао о неким стварима којима се званична политика није хвалила. То су људска права, правосуђе, независност појединих органа, критика власти, независност медија. Критика власти очито није најпожељнија активност коју би похвалили носиоци власти.

Ево, можете ви сада да критикујете власт. Изволите слободно, упутите одмах вашу критику.

Добро, ја сам овде три дана, тешко ми је да тако кажем. Оно што бих могао рећи јесте да је потребно више сарадње између омбудсмана, који с терена добије више од 2.000 случајева годишње и даје много предлога промена закона. Иако је омбудсман уставна категорија, мислим да се још не схвата као неко кога власт мора прихватити као своју могућност да остварује бољи квалитет живота грађана, а не да га доживљава лично, као критику саме себе.

Мислите да власт није прихватила омбудсмана?

Власт ће вероватно рећи да јесте, али сам од омбудсмана чуо да је његов став другачији.

Имате ли још каквих замерки?

Нешто бих још додао. Србија, кроз реформе кроз које ће ићи, може рачунати на доста пара из европског буџета.

Колико?

Мислим да је до 2020. око милијарду и по евра. То су ИПА средства за пројекте, бесповратна средства намењена развоју. Реч је о комбинованим пројектима, где и Србија даје свој део из буџета. Ту пре свега треба пазити да паре иду за намене које ће бити предвиђене и да ли се стварно троше на рационалан и ефикасан начин. Најгоре је ако се догоди да паре које дођу из ЕУ не буду употребљене на прави начин.

Као што се то дешавало у Бугарској, на пример?

Дешавало се у много држава да су паре отишле и да се није знало где су завршиле. Желео бих још једну ствар да истакнем. Ако бисте ме питали када ће Србија да постане чланица ЕУ…

Хајде, питам вас…

Онда бих морао да упутим критику председнику Европске комисије Жан-Клоду Јункеру да стварно није требало да каже на почетку свог мандата да у наредних пет година неће бити проширења. На срећу, имамо и друго мишљење, а то је мишљење папе Фрање. Прошле године, папа је посетио ЕП и дао пуну подршку овом региону и рекао да ће Србија ући и пре овог рока.

Значи, папа ће да уведе Србију у ЕУ?

Ако Јункер неће, онда ће папа.

Поменули сте неодговоран однос према јавним финансијама. Да ли је у време Тита и вашег деде Кардеља била боља контрола трошења новца?

Раније смо имали СДК, Службу државног књиговодства, и ситуација је била много боља него сада, и ту морам критику да упутим и Словенији. Ни фирме, ни општине, ни држава нису могле да послују ако нису плаћени сви доприноси радницима за пензијско, здравствено и све остало. Шта се дешава данас? Имате фирме које уопште не плаћају доприносе, па се људи шокирају кад треба да оду у пензију. Питам се да ли је ова контрола можда намерно укинута, да би се створио елдорадо капитализма и да би се лакше извршиле приватизације које се можда не би могле направити да постоји СДК.

Има ли су Словенији и код вас лично носталгије према том времену?

Има сигурно, али смо свесни да што је било било је. Југославија је одиграла своју историјску улогу. Сигурно је било позитивних ствари, као што је било и негативних. Добар пример који Европа нема јесте спољна политика Југославије, између Запада и Истока. Ту су и несврстани, као огроман привредни потенцијал и тржишта. Тада су политичари вероватно више бринули за заједничко добро, а не само за своје. Неко ће ми рећи да превише идеалистички гледам на то време, али последњу оцену даће историчари.

Едвард Кардељ, отац ваше мајке Вере, био је вероватно најзначајнији словеначки политичар у историји. Како се данас гледа на његово дело у Словенији?

Мислим да у свим државама бивше Југославије он у Словенији има најлошију репутацију. Зато ја увек кажем да је за неке ствари потребно време да би се могло реално оценити, без субјективних оцена.

Ви имате сада 50 година, вероватно се сећате добро тог времена, познавали сте и Тита?

Јесам, али сам ипак био мали и нисам схватао све те односе као из данашње перспективе. Моји деда и баба су живели у Београду и често сам долазио код њих. Сећам се да су ме родитељи, као неки пакет, убацивали у авион и летео бих за Београд. Ништа ми то није изгледало необично и мој свет је тада био потпуно другачији.

——————————————————

Зелени „њу дил”

На међународном плану тесно сарађујете и са Зеленима Србије. За шта се ваша политичка опција залаже?

Сада је на дневном реду у Европи „грин њу дил”, који покушава да се ослања на човека и на природу, како би се новац улагао у обновљиве изворе енергије, уз поштовање постојећег стања. Али, неопходна су нова радна места реализована преко „зелене политике”, где ми у Словенији већ имамо позитивна искуства и уштеде. Екологија и зелена политика су будућност Европе јер доносе здраву храну и воду. Зато су Зелени апсолутно против трансатлантског трговинског споразума између Америке и Европе, као и против ГМО хране.

Бојан Билбија

(Политика, 24. 3. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3S9



Categories: Преносимо

2 replies

  1. Ovaj simpaticni razgovor sa Ivanom Soltesom ne zasluzuje ovako provokativan i senzacionalan naslov. Jasno je da Papa ne moze bitno uticati na ulaz Srbije u EU.

  2. Раније КОМИНТЕРНА, па ЦЕ КА, сад ЕУ, све са папом, наравно све преко Хрвата и Хрватске и Словенаца и Словеније до блентавих Срба (ово је критика и самокритика). Па докле више ? Има ли краја нашој глупости, да парафразирам Анштајна: Свемир и људска глупост су бескрајни, али за свемир нисам сигуран… Па докле бре, или болан што би се рекло код нас у Босни. Ми изгледа наивно мислимо да се папа пита само у религијским стварима, а он је у ЕУ значајнији од ових нових комесара, како ли се оно зову… Кардељев унук је открио, оно што паметни знају; да је папа важнији и да се више пита од Јункера …

Оставите коментар