Из депеша „Викиликса“ се види да је један од главних циљева Вашингтона у нас претварање СПЦ у „религиозни сервис“ који нема снаге да брани српску државотворност
Године 2008, „Вечерње новости“ су објавиле писмо владике захумско-херцеговачког Григорија. Ту су поменута имена епископа неуклопивих у њу ејџ намењен Србима.
На списку су се нашли епископи већ уклоњени са својих катедри: рашко-призренски Артемије, зворничко-тузлански Василије, милешевски Филарет. Уклоњен је и владика западноевропски Константин, а спрема се и обрачун са владиком канадским Георгијем.
Занимљиво је да су ти епископи, на овај или онај начин, били против литургијске реформе, резервисани према екуменизму и сарадњи с Ватиканом, али и против планова НАТО империје на нашем простору (владика Артемије није признао Ахтисаријев план, Качавенда се, с њим, противио Бајденовој посети Дечанима 2009, Филарет је био против слепе послушности Београда и Подгорице Бриселу).
Ако се томе дода улога коју су имали владике Василије и Филарет у борби српског народа у БиХ 1992-1995, јасно је да је у току „пацификација“ СПЦ, чији ће симболички врхунац вероватно бити посета римског папе Патријаршији у Београду.
Као, са др Зораном Чворовићем, коаутор књиге „СПЦ и Викиликс“ (Романов, Бањалука, 2014), указујем на чињеницу да је великохрватски идеолог Иво Пилар још 1917. тврдио да су Срби државотворно потентни док год је јако светосавско православље. Из депеша „Викиликса“ се види да је један од главних циљева Вашингтона у нас претварање СПЦ у „религиозни сервис“ који нема снаге да брани српску државотворност. То се дешавало и раније: кад је пала Деспотовина 1459, СПЦ је привремено „прогутала“ грчка Охридска архиепископија; у другој половини 18. века, после српске сарадње с Аустријом у борби против Турака, Цариградска патријаршија, по дозволи султана, уклања наше и доводи владике фанариоте; краљ Милан протерује митрополита Михаила, јер се он противи Милановој антируској, аустрофилској политици. Ми живимо у доба нове, „меке“ окупације српског народа, па се историја понавља. Који чита, да разуме.
Аутор је православни публициста
(Вечерње новости, 17. 3. 2015)
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Pc
Categories: Преносимо
„Црква је васељенска, саборна, богочовечанска, вечна, зато је хула, неопростива хула на Христа и Духа Свeтога, чинити од ње националну институцију, сужавати је до ситних, пролазних, времених националних циљева и метода… Време је, дванаести је час да поједини наши црквени представници престану бити искључиво слуге национализма и политике, свеједно које и чије, и постану првосвештеници и свештеници једне, свете, саборне и апостолске цркве“, каже Свети Јустин Поповић.
А аутор овог текста каже да Црква треба да брани српскy државотворност, што нема никакве везе са мисијом Цркве. Лепо је Патријарх Павле рекао: „Наша права отаџбина је Царство небеско.“ Само што неки људи не разумеју шта је Црква, шта је Православље и често Цркву схватају као КПЈ у којој су некад били.
И наравно да није тачно да је 1459. године укинута СПЦ. Тада је укинута Пећка патријаршија. Назив СПЦ потиче из двадесетих година двадесетог века. И ако је други назив наше помесне Цркве и данас Пећка патријаршија многи је зову само СПЦ, а то већ вуче на етнофилетизам. Због тог назива и имамо раскол у Македонији.
Као што је Исус земаљско оваплоћење Божијег, тако је и црква истовремено и божанска и конкретно оваплоћена у одређеној заједници, народу, језику …
Ако би црква била ИСКЉУЧИВО небеска, а такве нема, којим би то универзалним језиком проповедала и држала литургије овде, међу нама?
Негде 2004-2005, у служби заштите културних добара постојао је предлог за покретање кривичног поступка против владике Филарета, због свега што је „урадио“ у простору Милешеве – како порте, тако и храма. Тај предлог је одбачен, интервенцијом одозго. Пре неколико година био сам у Милешеви и ужаснуо се оним што сам видео, пожелевши да што пре изађем из тог ужаса огромних количина бетона, мермера, којекаквих „стејџева“. По мени – само због тога га је требало склонити са места владике и послати у пензију, а све његове „сакралне каламбуре“ избацити из манастира. Кршење Закона о културним добрима – омиљена је забава многих наших владика и свештеника, који, по неком чудном резону, мисле да су заштићени, јер носе мантије. Хм?
Те заштите више нема, а није требало никад ни да је буде. Безакоња која су комунисти чинили више не могу (и нису) бити оправдање за кршења разних закона које „ми“ чинимо.
Хоћу да кажем да смо у потпуно новој реалности, те владике могу бити прозиване, смењиване (и кривично одговорне) по разним основама, а они нису Црква, нити их, у случају да су одговорни, мантија или везе у Влади треба да чувају од одговорности. То су радили католици, па их сада „разваљује“ секуларна штампа са педофилијом, а о правној држави да не говорим.
Ни Качавенда није склоњен због „доласка папе“, уосталом: папа је био у БиХ и РС, па? Исто се односи и на канадског владику, итд. Качавенда је склоњен – сви знамо зашто, а канадском се замера „пословање“. Дакле: није све због американаца, нато-пакта, или „злог папе“.
3а брата Србску:
Наравно да је од првих дана цркве језичко питање решено тако што су Свети Апостоли силаском Светога Духа проговорили свим језицима. А цркве су називане по градовима и другим географским одредницама, а не по етничким одредницама.
Везивати цркву за нацију је апсурд. Нације су производ антихришћанске француске револуције. А етнофилетизам је и званично јерес у нашој цркви.
Ако ћемо право рећи данас се у нашој помесној Цркви литургија служи на верницима неразумљивом старословенском језику, али то ни мало не умањује њену вредност.
Братски поздрав
@ Једнорог. Нисам веровао да ће доћи дан када могу да потпишем оно што Једнорог вели! Алилуја!
Овде су се побркали лончићи. Неки људи, а међу њима је В.Д. због острашћености не могу да виде и како ствари заиста стоје. Није битно ако је неко шупак-мераклија, битно је да је великосрбин!
Од свих ових владика, само за Артемија би се могло рећи да је склоњен из политичких разлога (ова изјава добија на тежини кад се зна да ја нисам никакав „артемијевац“). Надам се да ће патријарх наставити са чишћењем.
Данас се православне цркве називају по народима – руска, српска, грчка, румунска, бугарска …
С друге стране, Римокатоличка црква је једна за цео свет, ни по народима, ни по местима.
А протестантске и друге …?
Свеједно, што је боље кад се цркве називају по географским одредницама? Те географске одреднице нису апстрактне појаве, већ припадају одређеним народима, у одређеном времену, на одређеном месту, зар не?
Нације су производ револуције!?!
Зар није све од Бога дато, и револуције, и нације, народи, и све … ?
Од Бога је и стално, и променљиво; и црква кад се зове по патријаршијском средишту, и кад се зове по народу.
Хришћански појам нације суштински се разликује од савремених секуларних представа. Хришћанске нације биле су отворене и у вертикали и у хоризонтали. Циљ нације је био да служи Богу и остварује вољу Божју на земљи. Црква је нације преображавала, христијанизовала и усмеравала према наднационалним циљевима и вредностима. Модерне секуларизоване нације постају мит, тотем, божанство, „мистични темељ ауторитета сваке власти“. Бога и цркву потчињавају националном егоизму укључујући их у кодове сопствене месијанске националне идеологије. Стапање вере са таквим појмом нације је јерес позната као етнофилетизам (религиозни национализам). У цркви нема Јеврејина и Грка, роба и слободњака, мушког и женског, већ су сви једно у Христу (Гал. 3,28). Он је „све у свему“ (Кол. 3,11).
Ти називи помесних цркви по нацијама су новијег датума и једно су новотарство у Православљу. То што се данас помесне цркве већим делом зову по нацијама је велики проблем Православља данас. Узми само проблем у Источној Србији са РПЦ, македонски раскол, украјинско питање, црногорско питање и много других.
Ја бих рекао да је сва та прича човеково дело, јер је уска, једнострана и појединачна као сам човек. Није један човек Бог, иако је Бог у сваком човеку, већ сви људи, све цркве, сви језици …
Сви су једно у Христу, али нису сви ИСТО у Христу. Различитих полова, народа, језика …. И из различитих цркава …
У Христу су и они који не верују у њега, зар не?
„Хришћанске нације биле су отворене и у вертикали и у хоризонтали. Циљ нације је био да служи Богу и остварује вољу Божју на земљи. Црква је нације преображавала, христијанизовала и усмеравала према наднационалним циљевима и вредностима. Модерне секуларизоване нације постају мит, тотем … “
Постоји ли данас нека таква хришћанска нација? Зашто не постојои? Какве су онда данашње цркве, чему служе, зашто греше и неуспешне су у свом послу? Нехришћанске су и оне?
Можда је ствар у томе да учења, хришћанска и друга, долазе од људи, грешних, различитих и променљивих.
А вера – од Бога.
Делимично је тако.
Али ми сами треба да се боримо у нама самима са тим националним егоизмом, па ће онда и црква бити успешнија у борби са етнофилетизмом. Црква смо сви ми, а не само клир. Шта више људи буде мислило да није битно да се помесна црква зове по нацији и да ли је она национална институција, то ће се народ више усмеравати ка Хришћанским, наднационалним вредностима, а сами народи и нације ће постајати отворенији за друге народе јер У цркви нема Јеврејина и Грка, роба и слободњака, мушког и женског, већ су сви једно у Христу (Гал. 3,28). Он је „све у свему“ (Кол. 3,11). Опет напомињем да је етнофилетизам изазвао толико неслагања међу Православним народима да је то страшно.
Братски поздрав
„Шта више људи буде мислило да није битно да се помесна црква зове по нацији …“
А, што је то толико битно – како се помесна црква зове? Зар није битнија сама вера од тога?
И, зар не постојимо и на општем нивоу, као људи, Божји, и на народно-језичком, и на појединачном нивоу? Ние Бог створио једнообразан свет истоветних јединки, већ разнородан … Ми смо истовремено сви слични на једном нивоу, али на другом нивоу смо сви засебни, то је Божја недокучива тајна. Негирати то посебно, народно, језичко, појединачно, значи негирати Божју промисао.
Разумем ја то, и мени је свеједно како се зове наша помесна црква, али већина људи не разуме и због тог назива је сматра националном институцијом, а то је противно мисији цркве, јер тиме одбија од цркве све оне који се национално осећају другачије.
Да појасним. Сви Православни верници на једној територији треба да припадају истој епархији, а ти сада имаш случај у Банату и да имаш две паралелне канонске црквене организације. Зар се то не би могло решити да буде сви под једном епархијом, а да се службе одржавају и на румунском и на српском. И још један пример је у Источној Србији где се полако успостављају парохије РПЦ.
А о Македонији не би ни да причам, јер је доле ситуација шизофрена. Такозвана МПЦ је огледни пример да је етнофилетизам опасна јерес.
А и сви они који мисле да је сам назив цркве битан за националну свест варају се. Срби на Косову и Метохији су од 1776-1920. били под црквеном влашћу Васељенске патријаршије и владика Фанариотa, па су они и даље остали Срби и нису постали Грци. А у БиХ су од 1776-1880. владике били Грци, па то није сметало да Срби развију националнуи свест у том периоду. Чак су многи Фанариоти остали у добром сећању становника Сарајева и Мостара као велики побожници и Православци.
Братски поздрав
Интересантно како незнавени и изманипулисани (ботови) тролују папагајски ситно фарисејска мудровања хватајући се за пену као дављеници који расправљају да ли је море више мокро или слано?
Какав бре етнофилетизам вас спопао у ЈЕДНОЈ СВЕТОЈ САБОРНОЈ И АПОСТОЛСКОЈ ЦРКВИ.
Да ли сте ви демагози уопште прочитали шта је человјек написао и какво је Стање Ствари?
Да ли сте ишта од предоченог уопште појмили или разумјели, па макар ко Насрудин хоџа и француза?
Да ли Ви уопште схватате колико сте антипротивни или нисте укључили мозак у овом виртуелном свету!
Кад немате шта корисно и конструктивно за решење проблема да кажете боље би било да ћутите или доиста хоћете њу ејџ џелата за брата.
А све је веома једноставно: Извадите новотарци прво балван из свога ока па онда нећете ни бринути за трунку у оку брата свога!
Дај Боже, да се ови у шуму залутали коментатори у памет дозову, а и сви они који читају ураде бар 1% корисно прво за себе па онда и за Србску и Православну и Цркву колико је до сада урадио В. Димитријевић.
Праштајте!
П.С.
Ако су пак ово коментари неких клинаца, нека им је Богом просто па да што пре науче основна писмена али и предачка предања.
Предуслов је да мисле својом главом, а не теле_визијама.
Зашто сам се упустао у ову причу? Сам је аутор овог текста поменуо цркву као националну институцију. А то је чист етнофилетизами и морао сам реаговати . Опростите ми . Да не кажем да је написао нетачне податке да је 1459. године укинута СПЦ. СПЦ први пут се помиње 1929. године. Па ако ћемо право рећи сам назив СПЦ је новотарија . За мене,за разлику од вас , нема разлике између јереси папизма и јереси етнофилизма . И једна и друга су подједнако опасне .
Братски поздрав и опростите . Нисам имао намеру да полемишем
Хвала Вам, Слободане, за смеран разговор из којег се лако прозиру Ваша добра намера и солидно познавање материје. Ви говорите како мислите, поштено и с мером, и ништа много више од тога нам није ни потребно да бисмо били угодни Богу.