Предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке Душан Басташић и професор Правног факултета у Београду Борис Беговић указали су у писму предсједнику Хрватске Колинди Грабар Китаровић да је усташки логор „Слана“ био једно од најстрашнијих мјеста у Европи у 20. вијеку и затражили да Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана.

Душан Басташић и Борис Беговић испред Хрватске амбасаде у Београду

„На острву Паг је у љето 1941. године постојао усташки логор `Слана`, који је чинио дио комплекса логора `Госпић–Јадовно–Паг`. У том логору смрти страдало је, према истраживањима историчара са подручја Републике Хрватске, најмање 8.020 људи“, наводи се у писму, које је објављено у данашњој „Политици“.

Басташић и Беговић, који је члан Удружења „Јадовно 1941.“, истичу да о страдању заточеника овог логора постоји неспорна документација, између осталог и она италијанске војске која је по затварању логора 20. августа 1941. године детаљно забиљежила све што је пронашла, будући да је преузела цјелокупно ово подручје.

„У логор `Слана` довођени су људи само са једним циљем – да буду убијени. Крајолик тог логора такав је да се може описати крајње једноставно – камена пустиња, управо онако како га је описао хрватски књижевник, Пажанин Анте Земљар“, наводи се у писму.

Басташић и Беговић упознали су Китаровићеву да покушаји да се подручје логора „Слана“ прикладно обиљежи нису успјели.

„Спомен-плоча у самој ували Слана први пут је постављана 7. септембра 1975. године, а то је учинио, како је на самој плочи писало, `народ острва Пага`. Плоча је разбијена непознатог дана 1991. године. Обновљена је, са истовјетним текстом и у истовјетном облику, 26. јуна 2010. године, а разбијена два дана по откривању. Починиоци нису откривени. Трећи пут је истовјетна спомен-плоча постављана 29. јуна 2013. години, а разбијена је 19 дана касније. И опет починиоци нису откривени“, истиче се у писму.

У тексту се напомиње да је подручје логора „Слана“, одлуком надлежних тијела Републике Хрватске регистровано као спомен-подручје и да га као такво препознаје и његово уређење предвиђа Просторни план уређења града Новаље, на чијој се територији подручје логора и налази.

„До сада, међутим, осим разбијања спомен-плоче, ништа друго у том погледу није урађено. Имајући све то у виду, од Вас тражимо да Република Хрватска обнови спомен-плочу у ували Слана у оном облику у коме је она постављена још 1975. године и безуспјешно обнављана“, наглашава се у писму Удружења „Јадовно 1941.“ хрватском предсједнику Колинди Грабар Китаровић.

У писму се тражи и да Република Хрватска снагом правне државе обезбиједи да та спомен-плоча трајно остане на оном месту и у оном облику у коме је постављена, те да обезбиједи уређење спомен-подручја „Слана“, којим би се свима који желе да га посјете олакшао приступ, укључујући и изградњу мањег пристаништа у ували Слана.

Затражено је и да Република Хрватска на мјесту логора „Слана“ постави прикладан споменик свим његовим жртвама.

„Сматрамо да би било веома прикладно да Ви лично откријете обновљену спомен-плочу, будући да бисте тиме свима послали веома јасну и снажну поруку – да се данашња Хрватска са пијететом сјећа жртава прошлог времена“, наводе Басташић и Беговић у писму Китаровићевој.

Они наглашавају да никада неће заборавити претке који су страдали на том страшном мјесту, нити начин на који су завршили свој овоземаљски живот.

Кликните на слику за увећање

(Срна/Јадовно 1941, 20. 3. 2015)

Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3PR

Categories: Преносимо